ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ И УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ: Већина „експерата” у Комисији за устав била је против формирања Уставног суда

НОВОИЗАБРАНА Уставотворна скупштина састала се 29. новембра 1945. године и прогласила републику.

Едвард Кардељ је у Политбироу ЦК КПЈ био задужен за политички систем, Фото Википедија

У Декларацији о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије монархија је означена „највећом сметњом” стварању „братске и демократске заједнице равноправних народа” и „највећим кривцем” за све поступке „ненародних режима”.

Федеративна Народна Република Југославија је дефинисана као „савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени у Југославији”. Том одлуком „у име ових народа” укинута је монархија у Југославији, а Петар II Карађорђевић, са целом династијом Карађорђевић, лишен „свих права која су њему и династији Карађорђевић припадала”.

Проглашење републике суштински је значило потпуно ликвидирање уставног континуитета који је, у периоду 1943-1945, одржаван из формалних, спољнополитичких разлога. Тим чином престало је да постоји Намесништво. Све функције шефа државе прешле су на Председништво Уставотворне скупштине. Права представљања народног и државног суверенитета преузела је нова држава-Федеративна Народна Република Југославија.

Укидањем монархије и развлашћивањем династије Карађорђевић поништена је још једна установа која је асоцирала на некадашњу српску државност. Декларација о републици је изгласана пре него што је донет Устав ФНРЈ.

СЕПТЕМБРА 1945, у време најжешће предизборне кампање, оформљена је, у оквиру Министарства за конституанту, Комисија за Устав. Комисијом, у коју је укључен већи број експерата (др Леон Гершковић, др Јован Боревић, др Иво Крбек, др Станко Франк, др Душан Кермаунер, Благоје Хаџи-Панзов, др Алеш Беблер, др Никола Стјепановић), формално је руководио проф. др Михаило Константиновић али је у њој пресудну тежину имала реч Едварда Кардеља, иначе, у Политбироу ЦК КПЈ задуженог за изградњу друштвенополитичког система. Комисија је имала саветодавни карактер. Потчињеност права политици била је једна од основних карактеристика њеног рада. Партија је давала општи политички оквир, одређивала принципе и модалитете рада, постављала задатке, утврђивала рокове. Став да нацрт устава мора да одражава све крупне промене које су настале у годинама рата и да представља „правну форму стања” извојеваног револуцијом, веома је прецизно и недвосмислено дефинисао задатак Комисије. Нацрт устава предат је почетком октобра Савезној влади а она га је, пошто се са њим начелно сагласила, 1. децембра 1945. проследила Председништву Уставотворне скупштине као свој предлог.

Кардељ је директивно захтевао да у нацрту устава јасно буде наглашено да власт имају „основне народне масе”. Залагао се да у држави постоји јединство законодавне и извршне власти. Био је убеђен да утицај чиновништва треба свести „на минимум” и тако, посредно, елиминисати утицај „реакционарног блока путем парламента”. Постојање државног сектора у привреди сматрао је битним елементом одржања тековина рата и револуције. Одвајање цркве од државе за њега је било нужно, уз напомену да залагање за слободу савести не треба поистоветити са ригидном политиком елиминисања цркве „из живота народа”.

ЗА СВЕ чланове Уставне комисије федерација је представљала „руководну идеју”. Ипак, њихова мишљења су у појединим важним питањима била сучељена. Већина „експерата” била је противна формирању институције Уставног суда. Део је сматрао да је арбитрирање у сложеним питањима уставности закона и „сукоба надлежности” у споровима савеза и република требало да врши Савезно веће-тело које оличава јединство власти, има несумњиви политички ауторитет, поседује суверенитет врховног савезног органа и које је законе донело. На крају је одлучено да сукобе надлежности решава посебни уставни савет (комисија).

Мишљења су била подељена и око става да ли савезни закони треба да имају превагу над републичким. Арбитрирајући у том питању Министарство за конституанту је истицало да савезни устав, као „заједничко дело свих народа који живе у једној заједничкој држави”, треба да буде израз „њихових заједничких схватања, потреба и интереса”. Земаљски устави, као правни акти који обавезно одражавају заједничке интересе федералне јединице и савезне државе, требало је да садрже и оно што је „карактеристично и специфично” за сваку федералну јединицу понаособ и што проистиче из „специфичних друштвених, економских, историјских и националних услова појединих федералних јединица”. Другим речима, све оно што је поједину федералну јединицу „разликовало” од осталих јединица и целог савеза, а што није било противно заједничком савезном уставу, требало је „да наће израза у земаљском уставу”. Савезни устав је дефинисан као виши правни акт са којим земаљски устав није смео бити у противуречности. Јединственост привредног, царинског и трговинског подручја за које се залагала Партија јачало је позицију државе. Послови спољне политике дефинисани су као област у искључивој наддежности Савезне владе.

У ОБРАЗЛОЖЕЊУ Нацрта устава, које је министар за Конституанту Е. Кардељ поднео Уставотворној скупштини, централно место је имао став да уставни акт „не треба сам по себи и не може ништа да измишља нити треба и може да измени у суштини државне, националне и друштвене стварности, која је дело и тековина тешке ослободилачке борбе наших народа за независност и стварну демократију...”. Из тога је сугестивно дефинисан задатак Уставотворне скупштине да донесе Устав земљи која је, сменом власти у оквирима рата, „ступила на пут напретка, демократских слобода, националне равноправности и јединства и смело закорачила правцем напредног социјалног развитка у корист благостања и среће радних маса и према економском и културном процвату Републике”. Од Уставотворне скупштине је захтевано да уважи постојеће стање, поведе рачуна о „измењеним друштвено-економским и националним основама”, суочи се са већ изграђеним новим државним уређењем дефинисаним од власти нове Југославије, учини да уставни акт додатно потврди, учврсти и стабилизује „стварност нове републике Југославије”. Другим речима, тражено је да нова стварност у Уставу нађе „одговарајући правни израз”.

Нацрт Устава је предвиђао да целокупна власт у ФНРЈ буде у рукама народа (народ учествује у власти; државна власт је народна; воља народна „одлучује у нашој Републици”). Државна организација је почивала на „начелу јединства власти”. С једне стране, како је образлагао Е. Кардељ, изборни систем је омогућавао „самоуправу народа кроз све органе државне власти”. С друге стране виши органи државне власти и државне управе располагали су „правом руководства и контроле над нижим у сагласности са Уставом и законима”, што је од државне заједнице чинило „чврсто повезани организам одоздо до горе” и „јединствену целину”. Таква организација власти сматрана је предусловом планског подизања националног, привредног и културног живота. Југославија је дефинисана као „народна држава, нови и виши тип стварне демократије”. Претварање „важног сектора народне привреде” у народну имовину којом газдује држава и одузимање политичког руководства из руку „малог броја привилегованих појединаца” означавано је као „подизање наше државе на виши тип у политичком развоју модерног друштва”.

УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

ЗНАЧАЈ сазивања Уставотворне скупштине Кардељ је видео у чињеници да она одлучује да ли у земљи рестаурирати буржоаски поредак или сачувати тековине Народноослободилачке борбе. За њега и партију коју је представљао није било дилеме да нови устав треба градити на републиканској основи уз потпуно одбацивање монархијског облика уређења државе. По његовом мишљењу устав је Југославију требало да дефинише као народну демократску републику. Залажући се за „оригиналну форму” уређења будуће државе, Кардељ је у дискусијама демагошки истицао да нову државу види као „плебејску републику јакобинског типа” која у себи укључује све револуционарне промене извојеване у народноослободилачком рату.

 СУТРА: ОИВИЧАВАЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНСКЕ ПАРТИЈЕ КАО ДЕКОР ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Готово цела српска опозиција прихватила је федералну државу

17. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ СИМБОЛ ЈЕДНОПАТРИЈСКЕ ДИКТАТУРЕ: Партија је у својим рукама концентрисала целокупну персоналну политику у држави

16. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАРОДНИ ФРОНТ ПОСТАЈЕ ТЕМЕЉ ДРЖАВЕ: Судска власт у АП Војводини остала је ван надлежности власти федералне Србије

15. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ: У Србији је, са изборних спискова, избрисано 194.158 бирача

18. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације