ФЕЉТОН - ТИТО И КАРДЕЉ ПОДСТИЧУ ПОКРАЈИНЕ НА ОДВАЈАЊЕ: У Новом Саду је посебно апострофиран "србијански примитивни централизам"

ПРИТИСАК за преиспитивањем уставне позиције аутономних покрајина јачао је током 1967. и 1968. године.

ДОГОВОР Делегација са Космета код Тита на Брионима, Фото Архив Југославије

Фебруара 1967. на Комисији за мећунационалне и републичке односе ЦК СКЈ албански „кадрови” су иступили са ставом да треба променити Устав из 1963. године и преношење права и дужности Федерације на републике пропратити преношењем „права и дужности” Републике Србије на њене аутономне покрајине. Они су захтевали непосредно везивање аутономне покрајине за Федерацију или формирање у оквирима Србије више аутономних република или стицање потпунијег садржаја аутономије.

Нову етапу у том процесу представљали су разговори делегације Покрајинског комитета СК Србије за Косово и Метохију са Јосипом Брозом и Едвардом Кардељом. Фебруара 1967, „прескачући” своју матичну Републику Србију, покрајински политичари су од државног врха тражили прецизније дефинисање уставних оквира аутономија и њихово непосредније укључивање у Федерацију као „субјеката” федералне структуре. [...]

Покрајинска политичка елита је постојећу аутономију сматрала „крњом” и „хибридном” и, стога, упорно захтевала преношење дела функција републике на покрајину. Тражено је да од законодавних функција република задржи само оно што исказује заједничке интересе а да све акте специфичне намене доноси Покрајинска скупштина (образовање, култура, употреба језика, судство, порези и приходи, примена закона и друго). Брозу и Кардељу су пласиране идеје о непосредном везивању покрајине за Федерацију и стицању „пуног” садржаја аутономије. Захтевано је пропорционално учешће представника покрајине у републичким и савезним органима (скупштинска тела, судови, дипломатија), интензивнија сарадња са Албанијом  промена „скученог” Статута покрајине, преиспитивање односа на релацији Федерација – република - покрајина.

Од Броза је тражено разумевање за употребу албанских националних симбола, уз напомену да то не треба тумачити као тежњу за отцепљењем од Србије и Југославије. Скретана је пажња највишем државном руководству да питања и проблеми „афирмације шиптарске народности нису истог ранга и значаја као проблеми оних народа који имају своју државност”.  (Стенограм о разговору делегације Косова с маршалом Титом и Едвардом Кардељом, фебруара 1967.) Захтеви за стицањем што више елемената државности правдани су већом ефикасношћу на решавању економских, социјалних и политичких питања.

Захтеви делегације Покрајинског комитета СК Србије за Косово и Метохију сажимали су кључне елементе око којих ће, у наредним годинама, бити воћена уставно-правна расправа о преобликовању Федерације. Одговарајући на те захтеве Е. Кардељ их је, веома вешто, подржавао и подстицао, остављајући, притом, утисак уравнотеженог приступа питању које се превасходно тицало Србије. Цело његово излагање било је препуно политичких „симетрија”, сумњи, препорука, притајених комплекса, антисрпских ставова, омаловажавања и видљивог страха од реакције демократске Србије. Притом, треба имати на уму, Кардељево излагање је било званични став југословенског политичког врха.

КАРДЕЉ се обрушио на „бирократски етатизам” означивши га снагом која је националне односе гурала „у правцу всликодржавних и унитаристичких интереса, који су били идентични са укидањем права народа”. На удару његове критике нашао се и „републички етатизам” као појава која подстиче бујање национализма. Уз наведене хипотеке, које су директно биле упућене Србији, Кардељ је, крајње лицемерно, изнео уверење да су српски комунисти „и даље представљали позитиван ослонац свему што је на Космету извојевано”.

Сложио се са убрзаним решавањем свих нагомиланих проблема „али увек тако да се не стварају нови конфликти унутар Србије који би утицали у реакционарном смислу”. Кардељ је саветовао албанске кадрове да још није време да буде отворено питање односа Федерације и аутономних покрајина. Био је убећен да би тај поступак изазвао „схватања и страховања да ће Федерација решавати проблеме Косова и Метохије без Србије и мимо ње, што би стварало додатне политичке проблеме у Србији и узнемиравало и веома прогресивне људе”.

Он се залагао да промене доживи републички Устав, у оквиру кога би на нови начин био дефинисан положај аутономија. Подржавао је захтев да покрајина има самосталну делегацију у Већу народа али се противио идеји да исто тело постоји и у републици. Пренебрегавајући чињеницу да је покрајина са 60% живела на републичким и савезним дотацијама, Кардељ је подржавао тезу о економском осамостаљивању Косова и Метохије од Србије. У складу са идејама о „праву на вишак рада као бази националног развитка” он је сматрао да аутономије представљају територију на којој „народности могу организовати самосталан економски живот”. Врхунац његовог лицемерја био је савет (подстицај) да Шиптари остваре своје жеље уз подршку „социјалистичке, прогресивне Србије”.

ЗАХТЕВ за преиспитивањем правног положаја националних мањина и уставног преобликовања Србије стигао је и из Војводине. Основни захтев био је да покрајина постане „конститутивни елеменат Федерације”. Политичка елита у Новом Саду је, пре свега, инсистирала на осамостаљивању од републике у сфери расподеле. У складу са тим тражено је разграничење надлежности, под чим се подразумевало право на самостално утврђивање висине прихода, засебни институционални систем власти, самоуправна организација Покрајине идентична републичкој, уживање „права и дужности” карактеристичних за вишенационалну заједницу, самостално финансирање области образовања, културе, информисања, здравствене и социјалне заштите.

Свако супротстављање таквим захтевима подвођено је под већ стандардне политичке дисквалификације (великосрпски хегемонизам, конзервативизам, унитаризам, централизам, бирократизам, велико- државна идеја и друго). У Новом Саду је посебно апострофиран „бирократски централизам републичких форума”, „србијански централизам”, „србијанска хегемонија”, „примитивни централизам”.

Покрајинска бирократија је омаловажавала опасност од уставно-правног цепања Србије.

Пригрљена је идеја појединих правних писаца да је јачање аутономија „услов за даљи демократски преображај земље”. У интерпретацији заговорника војвођанског етатизма све тешкоће и заостајања у развоју покрајине проистицале су из њеног уставно-правног положаја у републици и Федерацији. У складу са тим, осамостаљивање Војводине од Србије означавано је предусловом убрзаног развоја. Био је то покушај покрајинске бирократије да, отварајући сукоб са републиком, стави у други план поделе на присталице модернизације и заступнике традиционалнијег концепта развоја.

Тек након избора за ПК Војводине и истискивања дела покрајинских кадрова (тада нису изабрани Бошко Крунић, Душан Поповић, Ђорђе Стојшић, Ђорђе Радосављевић Грне и други) односи републике и покрајине су постали коректни. Либерали у Београду (М. Никезић и Л. Перовић) и Новом Саду (М. Тепавац, М. Чанадановић) сарађивали су без ексцеса и свађа. Обе стране су на проширену аутономију гледале не само као на „форму изражавања посебности Војводине” већ и као на облик „њене укључености у републику и федералну заједницу”.

ФАЛСИФИКУЈУ ИСТОРИЈУ

ПОЛИТИЧКА елита Албанаца са Космета, охрабрена разговором са Јосипом Брозом и Едвардом Кардељом о правцима уставних промена шиптарски политичари су појачали притисак на републичке структуре и гласније затражили „проширење и обогаћивање друштвене садржине аутономије”. Полазили су од става да Југославија представља заједницу народа и народности и, у складу са тим, тражили да та концепција буде доследно спроведена у поставкама Устава. Фалсификујући историју позивали су се на одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и поштовање принципа самоопредељења народности.

 СУТРА: ОСЕЋАЊЕ БУДУЋНОСТИ ВЕЛИКОГ КЊИЖЕВНИКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛА МИЛИОНА МЛАДИХ ЉУДИ НАПУШТА ЗЕМЉУ: Привредна реформа утицала је на незапосленост, око 300.000 људи тражило је посао

28. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

27. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ПРАВОМ СТАЊУ У ДРЖАВИ: Шездесетих година економија је постала извориште политичких конфронтација

26. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ОБРАЧУН СА РАНКОВИЋЕМ ПОВОД ЗА ЦЕПАЊЕ СРБИЈЕ: На делу била опструкција изградње "Ђердапа" и пруге Београд–Бар

30. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације