ФЕЉТОН - САВЕЗНИЦИ НЕМАЧКОЈ СМАЊУЈУ РАТНУ ШТЕТУ: После Великог рата, почело је рушење плодова победе два краља, Петра и Александра

НА ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКА Александра Карађорђевића челници Српске странке и уредништво Велике Србије су гледали као на човјека који ће „бранити и очувати малу Србију, створити је великом и у овој сјединити све јужне Словене под једном круном, једним српским називом, једном једноставном управом, једним уставом, једним законом, једним судом, једним извршењем закона“.(„Краљ Александар II Карађорђевић IV“, Велика Србија, бр. 11, 4. септембар 1921.)

ИСТОРИЈА Краљ Александар је "бранити и очувати малу Србију", Фото Википедија

„Великосрби“ своје незадовољство геополитичким кројем „Нове Европе“ коментарисали су слиједећим ријечима: „Италија је дошла уместо Аустрије, те је Јадранско море талијанско језеро; Бугарска некажњена чека да се опорави и да поново нападне Србију; Аустрија иако побеђена ствара нам препреке; Мађарска отворено изјављује да ће рат са нама Србима на живот и смрт настати у кратком року; Румунија добива најплоднију половину Баната са Темишваром, довела је у опасност границе крајинског и пожаревачког округа, као и моравску долину; Албанија је свакодневно са нама у рату плаћена непријатељским златом; Грци су издајници – кад и они покушавају да униште 450.000 Срба од Струме до Олимписа и Охридског језера. Велико дело српског сједињења је у опасности, а то је рушење плодова победе два краља: Петра и Александра“.

У ЧЛАНКУ Велике Србије „Србија и Савезници“, објављеном у броју 18. од 10. новембра 1921, изнесене су критике на рачун српских ратних савезника због њиховог почетног ратног подржавања српства, обнове проширене Србије, па до одступања од тог националног и државног концепта 1917, и отвореног пропагирања јужнославенског братства Срба из Србије и српских земаља са пораженим аустријским поданицима Хрватима, муслиманима и Словенцима. О промјењивости и вјероломности савезничке политике Велика Србија пише:

„На Конференцији мира у Паризу ми смо Срби јасно видели да ту немамо више старих пријатеља...Али када ’пропаде кумче, неста кумства’, ми смо јасно видјели да је почео да дува други ветар, чије дување и данас осећамо на обалама Саве и Дунава.Њима није ништа сметало да 1915. склопе тајни уговор у Лондону издајући све Србе, Хрвате и Словенце у Истри и Далмацији – Италији...Ово нас још више утврђује, када данас после три године видимо на примени, све међународне уговоре које смо примили од наших драгих Савезника. Примили, јер је одупирање било узалуд“.

Како Србија и Срби стоје у 1921. години, три године послије потписивања првог међународног уговора, питали су се у Српској странци и Великој Србији. Прије тога су истакли битну ствар: „На свима уговорима пет Великих сила појављују се као савезници Сједињене Северо-Америчке Државе, Британско Царство, Француска, Италија и Јапан. Наша Србија чак ни по имену не постоји. Она се зове другим именом, те је стрпана у групу са Сијамом из Азије, Арабијом, афричким протекторатом, аустралијском подвлашћеношћу Енглеској круни и тако даље... Ми дакле нисмо савезници већ удружени. Али како је амерички Сенат одбацио и одговор народа и Версајски уговор са осталима, како се Јапан слабо меша у ствари Европе, јер је његов животни интерес на Тихоме океану, то произлази да у ствари три Силе решавају судбину света, па и нас малих Срба – Енглеска, Француска и Италија. Русија по несрећи представља пакао. О њој на конференцији тешко да је било речи“.

НА ПОНОВЉЕНО питање: „Како дакле ми Срби стојимо, после три године, с погледом на међународне уговоре? Добро или зло!“, слиједи одговор: „Уговором мира у Версају од 28. јуна 1919. са Немачком, нама је Србима признато право на накнаду штете, у истоме одељку. Ово је у основи праведно. Немац који је као разбојник напао на мир Европе мора бити кажњен. Версајски уговор је то и урадио. Али одштету коју Немачка мора да плати Србији..., ту одштету наши савезници тако смањише, да је чак у питању: колико ћемо примити? Не помогоше ни два споразума са њима... Што се одмах зна то је да Србија од 20 милијарди златних марака не добија ништа, јер се тиме прво исплаћују трошкови окупационе војске Савезника на Рајни. Остаје да се уместо новца приме ствари у натури.

Како се јавља, Немачка није у стању да плати око 135 милијарде по првом и 85 милијарде по другом рачуну савезника. Ови као наши пријатељи и не мисле да нам од њихових 45%, или који други постотак, уступе ма и најмањи део. Међутим, када се кесе савезника тиче ту ствар друкчије стоји. У члану 232 Версајског уговора јасно је предвиђена дужност за Немачку да малој Белгији исплати све суме које је ова позајмила од савезника (Савезних влада) до 11. новембра 1918. са 5% интереса на речене суме. У додатку IV.  Немачка је морала дати Белгији 137.400 крава музара, кобила, оваца, јунаца, пастува итд; у одељку V.54 наређено је да Немачка мора дати Италији од 1. јула 1924. године 34 и по милиона тона угља...А о Србији се ништа не спомиње: она која је носила са већом славом, чашћу и победом рат на њеним џиновским леђима, није достојна да јој се даде исто онолико као и великим Савезницима. Ови су према њој били маћеха а не мајка, те су се стрпали у један ред са султаном из Афричке Источне Манаде!!!“.

Чланак се завршава саркастичном опаском да су „наши драги и велики савезници у Паризу и Лондону, после свих конференција мира и свију потписа тих међународних уговора, почели заборављати лавовску услугу мале Србије јер је ова осветлала образ и себи и савезницима, када јој је Бог дао величанствену победу“.

НЕПРИЗНАВАЊЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

И ПОРЕД бескрајне српске жртве тзв. савезници (највише Енгези) а наравно и земље прави изазивачи –агресори (посебно Њемачка), у време обиљежавања јубилеја отпочињања Великог рата 2014, хорски су оптуживали Србе и Србију као главне кривце за изазивање рата. Такве кривице досјетили су се и беспризорни Хрвати који су, како смо видјели, највише уживали плодове србске побједе, у садашњем тренутку новог јубилеја 2024. (а у време пробоја Солунског фронта) оживљавају бројним написима такве монструозне фалсификате.

  КРАЈ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИ БИЛИ И ОСТАЛИ ЗАТОЧЕНИЦИ БАЛКАНА: Да није било српске и савезничке војске, Словенци никада не би били ослобођени

10. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАХ ОД СРПСКОГ ИМЕНА У ТРОИМЕНОЈ КРАЉЕВИНИ: Чиновници који су постављани Краљевим указом бивали су протеривани из Загреба

09. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА: Српска странка се једина залагала за одржање историјских националних симбола

08. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ БИО ПРОТИВ НАЗИВА НОВЕ ДРЖАВЕ: Клерикалци су били против "троименог" назива за народ, јер такав нигде не постоји

07. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације