ФЕЉТОН - БРОЗ НЕЋЕ СРПСКУ ПОКРАЈИНУ У ХРВАТСКОЈ: Разграничења између република прикривана зато што је највише оштећена Србија
НИГДЕ, ни у једној архиви, „нема ни трага о документима којима се изворно утврђују границе федералних јединица донсене у Јајцу.
Границе федералних јединица су „обавијене маглом тајни, изузев разграничења која су вршена после рата“. Ни на другом ни на трећем заседању АВНОЈ-а, ни у Привременој, ни у Уставотворној скупштини, нити пак у њиховим председништвима „није донет ниједан правни акт којим се утврђују административне границе између федералних јединица. Такав акт није донет ни од Националног комитета ослобођења Југославије, нити од било које југословенске владе. Одлуку о границама федералних јединица могао је донети само Политбиро ЦК КПЈ, његов ужи део, или Јосип Броз, уз помоћ најближих сарадника, у току рата...
Све би то значило, да су међурепубличке границе -„дате, а не усвојене од надлежног државног органа, и да, отуд, „не постоји њихов правни легитимитет“. Што се тиче послератних територијалних разграничења међу републикама, њима је, истина је, дат правни легитимитет али одлуке о томе, без основног акта о разграничењу, немају значај који би иначе морале да имају.
Потврда за управо наведено, налази се у записнику Уставотворног одбора Народне скупштине, у време израде првог послератног устава, усвојеног 1946. године. Према томе записнику, тадашњи потпредседник Председништва АВНОЈ- а, Моша Пијаде, изјавио је, да су границе федералних јединица настале „природним путем“. Лично Јосип Броз Тито, из разлога лако докучивих, кад се дотицао питања границе федералних јединица, био је категоричан у томе, да се ту и не ради о границама, већ о „административним линијама које више спајају него што раздвајају“. (Антоније Исаковић, кљижевник и академик, прокоментарисаоа је овај Титов став: „Тако се говорило да би се замаглило право стање, односно чињеница да су границе повучене на штету српског народа.") У овом смислу Јосип Броз је говорио и на оснивачком конгресу КП Србије, 12. маја 1945. „Не смије бити питање хоће ли ово или оно село припасти некој федералној јединици, јер оно припада читавој Југославији...Није Трст само словеначки, него и југословенски. Није Ријека само хрватска, него југословенска. Није Београд само српски, него и југословенски ...“
Што је Тито ово изјавио управо на оснивачком конгресу КП Србије, протумачено је - после његове смрти - као покушај да се прикрије, да је извршеним разграничењима (уз примену правог шаренила од разним мерила - историјских, етничких, административних... управо и највише, па и једино, оштећена Србија.
О ГРАНИЦАМА појединих федералних јединица, па и границама Југославије према Бугарској, Тито је у децембру 1944. године разговарао са Драгољубом Јовановићем, и рекао, да ће Банат и „скоро цео Срем сигурно бити у Србији“, а за Бачку - да ће се „још видети, пошто има доста католика“. За Барању, која никада није припадала Хрватској, казао је пак - да она „иде у Хрватску“.
Из казивања Милована Ђиласа, једног од креатора свих одлука у Јајцу (од њих шесторице - Тита, Кардеља, Александра Ранковића, Владимира Бакарића, Моше Пијаде) види се да је ипак вођен разговор о Границама... „Моша је нацртао карту Југославије са шест република, у којој је Хрватска имала две покрајине. Кад је показао, сви су ћутали. Онда сам ја рекао да Хрватска и иначе личи на црево, а са ове две покрајине на - слепо црево. С том примедбом се најпре сложио Бакарић, а потом и Тито“. Ђиласов исказ, потврђује и Јанко Плетерски, словеначи историчар, који каже, да је Моша Пијаде „изгледа размишљао о могућности да се унутар хрватске обликује аутономна српска област, али да је од те мисли одустао, вероватно ради немогућности склапања заокружене територије“.
Плетарски је мислио и на Декларацију о основним правима народа и Грађана демократске Хрватске (усвојеној на седници ЗАВНОХ-а, у ноћи између 8. и 9.маја 1944) у чијем је првом члану речено - да су „хрватски и српски народ у Хрватској потпуно равноправни“ (што ће бити повод Моши Пијаде да изјави, да то значи „да Срби у Хрватској нису национална мањина, већ интегралан део српске нације.) Словеначки историчар имао је у виду изјаву прве владе у Хрватској, од 14. априла 1945, да она „сматра својом дужношћу нагласити огромно учешће Срба из Хрватске у заједничкој борби против окупатора и његових слугу и истакнути њихову улогу, као и помоћ коју су код дизања хрватског народа у борби показали. Народна влада Хрватске ће о томе водити рачуна и брижно остварити члан 1. Декларације о основним правима народа и Грађана демократске Хрватске Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске о равноправности Хрвата и Срба.
ДОК ЈЕ Моша Пијаде само покушао да у Хрватској обележи територије двеју аутономних јединица - српске и далматинске, са обележавањем територија аутономних области у Србији било је другојачије. У овом случају обележавање није остало на покушају, оно је „верификовано“. Прихватили су га сви, од Тита до Ђиласа и Бакарића. Радило се ту о Косову и Метохији и Војводини... Статус ових двеју покрајина на територији Србије није тада био одређен. У одлукама АВНОЈ-а у Јајцу формирање ових покрајина није чак ни поменуто. Како се мисли то се није десило случајно. С једне стране, питање Косова и Метохије није отварано због Албаније (Коминтерновских пројекција о Великој Албанији) као и планова о уграђивању Албаније у једну јужнословенску, односно балканску федерацију. С друге стране, кад је о Војводини реч, ово питање је заобиђено због српско-хрватских односа и претензија хрватских комуниста на добар део Војводине (Андрија Хебранг, ће после рата тражити да цео Срем са Земуном, буде припојен Хрватској - што је и Павелић захтевао од Немаца). У врема заседања АВНОЈ-а у Јајцу, Централни комитет КПЈ није хтео да потеже питање Војводине и из страха да не „пресече изгледе за масовније приступање Хрвата НОП-у“.
Што се тиче жеље Шиптара са Косова и из Метохије, да се прикључе Албанији (изражене у новембру 1943. на конференцији на којој је формиран Народноослободилачки одбор за Косово и Метохију, у граничном селу Бујан) Централни комитет КПЈ је у децембру 1943. заузео став, да „парола о присаједињењу Косова и Метохије Албанији“ у ствари иде на руку непријатељским снагама, „које иду за тим да од демократског покрета Југославије отржу парче по парче и истичу не питање борбе против окупатора, него разграничење...“
Кад је, на крају, дошло до стварања аутономне покрајине Војводине и аутономне области Косова и Метохије, био је то потез, како се брзо показало, усмерен на слабљење Србије.
Неки водећи комунисти из Хрватске нису то чак ни крили. Владимир Бакарић, на пример, пред доношење Устава из 1974. године (којим је у ствари легализована дезинтеграција земље) рећи ће јавно, да су покрајине створене управо зато, да би „увек бар једна била у сукобу са Србијом“. Све то што је урађено са аутономним покрајинама, урађено је на основу тезе „Слаба Србија - јака Југославија“.
БУГАРИ НЕ ДРЖЕ РЕЧ
О ГРАНИЦАМА према Бугарској, и о границама Македоније као федералне јединице, Тито је је у разговору са Драгољубом Јовановићем изјавио: „Ми ћемо Бугарима вратити два среза која су им узета у Версају, а они ће нама уступити Пиринску Македонију. Егејске се, нажалост, морамо одрећи, пошто су Грци довели много својих из Мале Азије“. На примедбу Јовановића да Бугари неће уступити Југославији Пиринску Македонију, Тито је енергично одвратио, да је то свршена ствар. „Кад сам ишао недавно у Москву, свратио сам у Софију и то сам уредио са бугарским друговима“. (Тито и Јовановић разговарали су 12. 12. 1944, у вили инжењера Ацовића, која је за време окупације била резиденција опуномоћеника немачке владе за привреду, Нојхаузена.)
СУТРА: ОДЛУКАМА АВНОЈА У ЈАЈЦУ УТРТ ПУТ ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)