ФЕЉТОН - ЗБОГ БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ КРАЉ ЈЕ ПОДРЖАО ПАРТИЗАНЕ: Петар II је Черчилу изјавио да су у југословенској влади сви министри лопови

У ТРАЖЕЊУ објашњења, па и оправдања за одлуку краља Петра II да одбаци Дражу Михаиловића, има покушаја да се докаже и да је бомбардовање градова у Србији, 1944. године, била једна врста притиска на краља Петра, да уради што је урадио.

ПОВОДЉИВОСТ Краљ Петра II са др Иваном Шубашићем, председником владе, Фото Википедија

С тим у вези помиње се и Лесковац, који је био жестоко бомбардован управо на краљев рођендан, 6. септембра 1944. године. Једини циљ овог бомбардовања био је, наглашава се, да се „учини притисак на младога краља да донесе одлуку, којој се стално одупирао и да упути преко радија позив свим борцима у земљи, укључујући посебно Михаиловићеве четнике, да се придруже партизанским редовима и да се ставе под јединствену Титову команду. А Тито је рачунао да ће на овај начин докрајчити Михаиловића и његов националистички покрет отпора; и успео је, будући да је шест дана после овог бомбардовања Краљ морао да пристане да се поменути апел упути преко Британске радо станице“.

Одбацивање Драже Михаиловића од стране краља Петра, званични британски кругови настојали су да прикажу као резултат објективних околноси, а пре свега као последицу грешака које је Михаиловић лично починио, односећи се, између осталог, и на недопустив начин према влади Велике Британије и ствари савезника у целини.

За основни Михаиловићев грех, британски званични кругови прогласили су његово „претварање од војникау политичара “. У акту Хју К. Греја, од 27.јула 1944. је речено: „Он није имао довољно ширине да склопи споразум са осталим елементима у земљи који су се борили против окупационих снага. У таквим условима, његов допринос ствари савезника остао је на крају незнатан; али то вероватно није био одлучујући разлог што га је напустила влада Његовог Величанства чак и после одлуке да подржи Тита; био је то његов отворен непријатељски став према осталим борцима у покрету отпора који су изводили успешне операције против непријатеља. Уз то, још пресуднији чинилац који је утицао на нашу политику према њему, било је то што су његову делатност компромитовали неки несмотрени контакти и извесна сарадња са окупационим снагама. Сасвим је очигледно да после добијања јасних доказа у вези са овим, влада Његовог Величанства се више није смела излагати опасности да се нађе у незавидној ситуацаији у односу на свог совјетског савезника ако би и даље подржавала генерала Михаиловића “.

ДОК су Британци, тако, у ствари, настојали да оправдају краља Петра, многи Срби у емиграцији примили су његову одлуку о Дражи Михаиловићу као нешто што се морало десити, с обзиром и на то да је било опште познато да је краљ био склон понашању које није било увек спојиво са достојанством једног владара... Коста Ст. Павловић износи, да се краљ Петар чак није устручавао ни од тога да код Британаца оптужује своје министре.

Једном је, кад је са својом мајком, краљицом Маријом, посетио Черчила, „написмено дао да у целој југословенској влади има свега један поштен човек, а да су сви други лопови“.

Из овог поступка, а и неких других, Павловић је извукао закључак, да је краљ био - „ограничен , чак и - лажов . По Павловићу Петар је „остао неозбиљан до краја...Тешко је од њега било сазнати истину. Питао сам кнеза Павла једанпут: ’На кога је лажов? Карађорђевићи су имали и својих добрих и својих рђавих особина. Али ниједан није био лажов.“ Кнез ми је одговорио: ’Што ме питате, па на Црногорце је лажов’ “.

Према тврђењу начелника ађутантског одељења у штабу Југословенске војске у отаџбини, мајора Милана Стојановића, Дража Михаиловић није смогао снаге да саслуша говор краља Петра, 12. септембра 1944. године. Повукао се у једну собу, у селу Драгињу код Коцељева, наредивши да се говор тачно забележи и потом му се да на читање...

У свом говору, краљ Петар је рекао: „Кад је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце, да се уједине и приступе народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. Са мојим пуним знањем и одобрењем краљевска влада др Ивана Шубашића закључила је важне и корисне споразуме са том нашом народном војском, која је једногласно призната, помагана и подржавана од наших великих савезника... Сви они који се ослањају на непријатеља, против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не буду одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига, ни пред народом ни пред историјом. Овом Мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена Краља и ауторитета Круне, којом се покушало правдати сарадњу са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу. Живела наша велика, слободна федеративна Југославија!“

КАДА  је краљ Петар држао овај говор, војска под командом Михаиловића повлачила се испред јединица под командом маршала Тита, које су продрле у Србију. Борбе су биле жестоке... Уништење Михаиловића и његове војске у Србији било је у том часу кључно питање за Тита. У наређењу „команданту оперативне групе за убрзање покрета у Србију“, од 5. септембра 1944, он је рекао: „Упамтите, да је у целокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Драже Михаиловића и Недићеваца, као и њиховог апарата.

Спречите Михаиловића да врши мобилизацију и одводи народ са собом. Четничке сеоске старешине похапсите, јер су они главна упоришта Михаиловића у народу...“

Убрзо се краљ Петар још једном, огласио у корист маршала Тита. Било је то 21. октобра 1944, поводом ослобођења Београда. У вечерњој емисији Би-Би-Сија он је изјавио, да је Београд, „наша јуначка и напаћена престоница “, опет слободна, да је „четрдесет и три месеца знојем и сузама искупљивања слобода никад покорене Југославије, предвођене у борби и отпору народноослободилачком војском под маршалом Југославије Титом “.

МНОГО времена је после свега овога требало да прође, па да краљ Петар призна,да је, чинећи све то што је учинио, у ствари - погрешио, и да се није понео на прави начин према војсци која је носила његов амблем и била под командом Драже Михаиловића. „Имао сам осећање“, написаће у својим мемоарима, „да сам изневерио своје најбоље пријатеље, а указао подршку једном покрету који је био у основи непријатељ монархије и демократских начела... „

ДРАЖА УМАКАО ПАРТИЗАНИМА

ПОСЛЕ  битке на Јеловој гори, мало је, наводно, требало па да партизани заробе и самог Дражу Михаиловића са целим његовим штабом, члановима Националног комитета и америчком војном мисијом на челу са пуковником Мекдаулом. У последњем часу, како се доказује, Михаиловића и његов најужи круг спасла је једна јединица Љотићевог Српског добровољачког корпуса. То треба да се догодило 11. септембра 1944. године. Сутрадан, 12. септембра, краљ Петар II се одрекао  Драже Михаиловића, а његове борце позвао да се ставе под команду маршала Тита...

 КРАЈ 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ПРОПУШТА ШАНСУ ДА ЗАГОСПОДАРИ СРБИЈОМ: Пре него што га се краља Петар одрекао, у Дражиној организацији почело је расипање

31. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 8

ФЕЉТОН - У ТЕМЕЉЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИО ЈЕ УГРАЂEН ДИНАМИТ: Срби су сами криви што је Хрватска испала главни "профитер" на заседању у Јајцу

30. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - ОДЛУКАМА АВНОЈА У ЈАЈЦУ УТРТ ПУТ ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ: Тежак положај Срба био је у Македонији, где су од њих стварали Македонце

29. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ДРАЖИНИ КОМАНДАНТИ ПРЕДЛАЖУ САРАДЊУ ТИТУ: Черчил је краљу Петру предлагао да се именује војни одбор у Југославији, али без Чиче

01. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације