ФЕЉТОН - ДОКАЗ О РАЂАЊУ НОВИХ ОБИЛИЋА И ПРИНЦИПА: НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе погодило је Благојево уморно срце

САСТАНЦИ које је на Петом светском форуму о Холокаусту одржало скоро педесет светских лидера у Јерусалиму, током јануара 2020. године, 75 година након ослобођења нацистичког логора Аушвиц-Биркенау, чини се као покушај држава да признају последице тог страшног рата.

ИСПОВЕСТ Благоје испред родне куће са митрополитом Амфилохијем и родбином, Фото Из књиге "Српски херој у вучјој јазбини"

Током овог форума, Унеско је одржао конференције и изложбе како би се размислило о прошлости и ономе што је преостало новим генерацијама, у циљу подизања свести, очувања тог наслеђа као колективног сећања, и истицања потребе за академском дебатом да се не би заборавила зверства која су вршили починиоци геноцида у различитим концентрационим логорима.

Вјерујем да овај позив за подизање свести и очување колективног сећања треба да се ојача у свакој од држава у којима су постојали логори смрти. Заправо, 79 година након јасеновачког геноцида, почели смо да размишљамо као друштво о тој теми. О томе сведочи и недавна појава филма "Дара из Јасеновца". Овај филм је у фебруару 2021. године, шокирао српско друштво. Тишина је прекинута. Демони су пуштени. Али, не ради се само о томе да се  први пут у једном филму свету саопшти истина о Јасеновцу, иако о томе постоји много писаног материјала, већ и о спровођењу дела препознавања, видљивости и поштовања жртава.

Овим чиновима и састанцима за подизање свести држава, супротставља се експанзивни талас порицања Холокауста који се данас дешава. Такође, потпуна неупућеност младих о милионима жртава које је тај рат оставио у разним земљама Европе, као и о дијаспори, рату који је проузроковао поделу породица, губитак корена и нови почетак за многобројне исељенике, са свим потешкоћама које то за собом повлачи.

Превише су преци учинили да би догађаји из Другог светског рата и његови страшни логори смрти били сакривени. Заправо, ако данас млади широм света негирају или игноришу јеврејски холокауст, српски холокауст у Јасеновцу остаје непознат у великом делу света, што је веома забрињавајуће.

Хладни рат наметнуо је гвоздену завесу која је прикривала најшокантније истине, стављајући их под контролу и тишину држава. Та завеса почела је да се спушта урушавањем Берлинског зида, што је довело до постепеног ослобађања страха. Након тог догађаја, многи догађаји су почели да излазе на видело.

Случај Благоја Јововића није био изузетак нити изолован догађај. У децембру 1998. године, унутар зидина манастира Острог, Благоје се исповедио митрополиту Амфилохију. У планинама које су га виделе како се бори док је био младић пун идеала, не могавши предвидети судбину која ће га задесити. Током рата, тамо се борио као храбар младић, поштујући обичаје племена Бјелопавлића и носећи дубоку љубав према домовини, сведочио је о способности комуниста и усташа пре него што је отишао у Италију. Вратио се стар, али уздигнуте главе, ратујући и борећи се до краја. Митрополит Амфилохије је, у разговору, скинуо терет дела историје са Благојевих леђа, подстакнувши га да открије тајну коју је толико деценија строго чувао.

Судбина је, у многим тренуцима, обележила живот Благоја Јововића, на пример, када је изабрао исто место боравка као и поглавник, или када се децембру 1998. вратио у своју отаџбину и поново открио своје корене - тај повратак и признање, биће истовремено и његов растанак.

Међутим, то није био лак растанак. Нова борба означила је крај његовог живота. Седамдесет осам дана НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, од марта до јуна 1999. године, погодило је Благојево уморно срце. Сваки дан бомбардовања за њега је био агонија. Бол због ових срамотних догађаја срушио га је. Бомбардовање је завршено осам дана након његове смрти.

Посматрајући те догађаје са временске дистанце, сматрам да је након тог повратка кући „позван да се одмори“. Његова мисија је завршена.

Двадесет година након смрти Благоја Јововића, децембра 2019, заменик градоначелника Београда, господин Горан Весић, представио је пројекат улице у главном граду која би носила име ове историјске личности. У среду, 5. августа 2020. године, господин Весић је у Улици Благоја Јововића поставио плочу на којој се налази следећи текст: „Благоје Јововић (1922-1999) пуцао је 10. априла 1957. у  Буенос Ајресу у Аргентини у Анту Павелића, вођу хрватских усташа, који је руководио геноцидом почињеним над Србима током Другог светског рата. У недостатку судског процеса и законске казне, Благоје Јововић, уз помоћ неколико пријатеља, правду је узео у своје руке и извршио атентат, од чијих је последица Павелић касније и умро. На тај начин, Благоје је симболично задовољио правду и осветио стотине хиљада Срба који су невини страдали од усташа Независне Државе Хрватске.“

Тог дана, пред важном публиком која га је пратила, са подигнутим српским заставама и обилном кишом која није омела свечано отварање, Весић је закључио: „Благоје Јововић је доказ да ће се у српском народу увек рађати нови Обилићи и нови Принципи. Овим чином показали смо да Београд и српски народ никада неће заборавити Благоја Јововића“.

Појавиле су се и друге нове почасти. Године 2020, 23. августа, председник групе грађана БУНТ - Права Јагодина, Душан Марковић, заједно са својим сарадницима отворио је парк посвећен Гаврилу Принципу и Благоју Јововићу. Према Марковићевим речима, то је доказ да Стрелиште, Јагодина али и Србија памти своје хероје, да је дошло време да се и ти јасеновачки мученици помену и памте.

Паралелно са тим догађајима  његова животна прича и његов херојски чин постали су извор инспирације за уметнике и писце... Мурали са његовим портретом почели су да се појављују у различитим београдским улицама ... На дело Благоја Јововића компонована је музика, као што је ЦД који је објавио Горан Перовић Цуца, традиционални гуслар, са стиховима аутора Радомира Раје Јовановића, који говори о Јасеновцу и овом српском осветнику. Поред тога, дошло је до трговинског бума које су извеле компаније додавши га списку српских хероја. Овом покрету, полако се додају нови градови у Србији који представљају пројекте за изградњу бисте или именовање локација по њему. Црна Гора ће сигурно у једном тренутку своје историје препознати овог хероја рођеног у племену Бјелопавлићи, овог човека који је у част своје земље оставио трајни печат.

Благоје Јововић је имао живот пун жртава, туге, битки, губитака и отимања вољених од стране непријатеља, али и живот пун планова, јунаштва, иницијатива, радости и љубави.

Били смо сведоци многих кључних тренутака у Благојевом животу, посебно у том дуго очекиваном повратку у своју отаџбину и родни дом. То путовање, а да нико од нас тога није био свестан, открило је целу истину о коначној судбини једног од највећих, најокрутнијих и најкрволочнијих убица у историји, о „Месару Балкана“, Анти Павелићу. А то је тема фељтона који следи...

МЛАДИ НЕ ЗНАЈУ О ХОЛОКАУСТУ

АНКЕТА коју је Си-Ен-Ен  спровео у новембру 2018. међу младима, у седам европских земаља, открила је да 40 одсто младих Немаца и Немица између 18. и 34. године зна врло мало о Холокаусту. Немачка влада је креирала програм „Млади се сећају“ како би омладину приближила историји, финансирајући, такође, путовања у посете различитим концентрационим логорима. Циљ је да се створи свест и емпатија код младих људи, да се зверства никада не понове. Исто мора да се догоди и са Јасеновцем... Други извештај, објављен у септембру 2020, открио је да млади у САД-у нису упознати са покољем Јевреја у Другом светском рату, нити знају имена концентрационих логора. Многи чак тврде да је то мит. Организација Клејмс Конференс спровела је истраживање међу људима до 40 година у 50 држава Северне Америке како би проверила степен информисаности о Холокаусту: две трећине не зна број Јевреја које су нацисти убили.

 СУТРА: ПАВЕЛИЋ УНОСИ ОГРОМНО БОГАТСТВО У АРГЕНТИНУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТИТОВ ПОКРЕТ ПРЕУЗИМА ВОДЕЋУ УЛОГУ НА БАЛКАНУ: Приличан број америчких агената радио је за НКВД, Совјети тако знали шта се догађа

28. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - ШПИЈУНСКЕ ИГРЕ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И ВАШИНГТОНА: Амерички мајор, који је прославио Тита, био је агент СССР-а са кодним именом "Атила"

26. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације