ЧУДЕСНА ПОРУКА КНЕЗА ПАВЛА – ИДИ ЗА БЕОГРАД: У Српску академију наука и уметности, 28. јуна 1989. сам у сузама одгледала филм о Светој гори

СЕДЕЛА сам на поду у свом њујоршком стану вече пре мог лета за Београд. Био је 18. јун 1989. године.

ПРИСЕЋАЊЕ Јелисавета у крилу кнеза Павла: Шта би он рекао да је види у Београду, Фото Архив књегиње Јелисавете

Одједном је очев портрет склизнуо с кукице на коју је био окачен и пао на испуст камина, оборио две упаљене свеће, које су полетеле у ваздух и завршиле на поду. Страшно сам се уплашила, али нисам била повређена, а ништа није пукло. Доживела сам то као да ми је отац послао поруку – иди, иди за Београд!

Стигла сам у Београд преко Франкфурта у осам часова увече 14. јуна 1989. године.

Дочекали су ме перуански амбасадор Пепе Урутиа, Аника Сковран, Мима Поповић и преводилац Ђурица Крстић. Заједно смо отишли на пиће у хотел „Москва“.

Дошла сам на време да 25. јуна присуствујем првој литургији под куполом Храма Светог Саве, највеће православне цркве на Балкану. Иако је идеја о градњи настала још крајем 19. века, ратови и остале неприлике одложили су подизање Храма, па је камен темељац постављен у време очевог намесништва. Подизање куполе, којом је Храм добио свој коначни облик, изведено је тих месеци пред мој долазак у Београд.

Литургија је привукла на хиљаде људи. Служио је патријарх Герман, а удружено су певали многи београдски хорови. Касније сам чула неколико стотина певача, а уместо диригента Душка Богдановића, који је најављен, појавила се млада диригенткиња Дивна Љубојевић, која је имала 19 година и коју ћемо тек касније препознати као аутентичног појца црквене музике. Догађај за памћење.

Помислила сам како се и ту један круг затворио и пожелела да ме отац однекуд види. Шта би ми сада рекао?

Ђурица Крстић, који је прихватио да преведе књигу о мом оцу на српски, одвезао ме је након свечаности на Копаоник колима која су припадала локалном, врло моћном пословном човеку Богољубу Карићу.

Копаоник је фасцинантна планина на југозападу Србије. Скијашки центар, а пре свега, прелепа природа.

Пробудила сам се након осам сати сна на Копаонику, доручковала и поново се вратила у кревет. Спавала сам још осам сати.

Новине су писале о мом присуству на литургији. Последњи пут су о мени писали кад ми је било четири године.

Било је занимљиво и потресно. Људи су се гурали да ме виде, желели су да ми нешто кажу, да ме додирну. Потписала сам око четрдесет аутограма у бару на Копаонику. Одвезли смо се до манастира Студеница.

У МАНАСТИРУ су ме послужили кафом, медом и водом. Разговор са игуманом Јованом био је угодан.

Упознала сам једног возача из Босне, који је свог сина звао Петар Карађорђевић. У том мноштву сусрета неко ми је понудио да ме вози на Косово јер се тамо спрема велика прослава поводом 600 година од Косовске битке: сместиће ме у патријархов конак, људи би сигурно били радосни да ме виде... Речено ми је да би министар Александар Прља  желео да ме упозна. (Прља је у то време био секретар за односе са иностранством Извршног већа Скупштине СР Србије ,односно Владе Србије у време СФР), касније уредник Политике и амбасадор.)

У том тренутку нисам била свесна колико сам имала среће што због раније договорених сусрета и обавеза у Београду нисам отишла на прославу Видовдана на Косово.

Тадашњи председник Србије, касније озлоглашени Слободан Милошевић, искористио је тај значајан јубилеј за сопствену политичку промоцију. Иако ортодоксни комуниста, позвао се на Косовски завет, једну врсту институције када је у питању српски национални идентитет, стављајући тако знак једнакости између своје политике и одбране националног идентитета.

Да сам отишла, била бих део Милошевићевог „декорума“ и невољно бих дала подршку његовој политици, која је на крају допринела избијању рата.

Отишла сам тог 28. јуна у Српску академију наука и уметности, где сам сва у сузама одгледала филм о Светој гори. Поклонили су ми много књига.

Тог дана сам се нашла с познатом телевизијском новинарком Миром Адањом Полак. То ће бити први велики интервју за телевизију, а Мира ми је уливала поверење. Мира је била југословенска Оријана Фалачи или Барбара Волтерс. Интервјуисала је многе значајне људе, међу којима су и Хенри Кисинџер, Индира Ганди, Софија Лорен, Шимон Перес, Габријел Гарсија Маркес... Желела је да већ сутрадан направи интервју са мном.

Позвала сам Нила исте вечери поводом уговора за његову књигу о мом оцу и превода. Нил је у шали рекао мом брату Квису (надимак кнеза Александра Карађорђевића, мог рођеног брата) да сам отишла у Београд како бих радила за владу и да сам на поклон добила кућу и већ распродала његову књигу! Мој брат му је поверовао, па се замало онесвестио од ужаса.

Интервју са мном Мира Адања Полак је једним делом снимила у Народном музеју у Београду јер је хтела да подсети на све музејске активности и донације мог оца, а једним делом на Калемегдану, у парку који окружује уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“.

Поподне сам имала занимљив састанак са америчком политичарком српског порекла Хелен Делић Бентли. Била је у том тренутку члан Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава. Уживала је велики углед, а као члан дома који доноси федералне законе у САД, имала је и огроман ауторитет.

ПОСЛЕДЊЕГ дана јуна видела сам се са секретаром спољних послова Србије Александром Прљом. Био је веома наклоњен идеји Глобалног форума, који би требало да се одржи наредне године у Москви, па је прихватио да одгледа видео-касету о Форуму и његовим активностима.

Имала сам састанак и са београдским муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем у Бајракли џамији, на Дорћолу. Поразговарали смо о његовом учешћу на Форуму. На ручак сам отишла са Ђорђем Зечевићем и Мимом Поповић.

Отишла сам на Косово с Мимом и преводиоцем Ђурицом Крстићем. Били смо гости браће Карић. Рекли су ми да Богољуб своје запослене плаћа две стотине долара месечно, што је била велика сума у Србији у оно време. Видели смо много Рома у околини и на путу.

У Пећи су дивно мирисале липе поред реке која је заводљиво жуборила. За вечером су ме питали желим ли да подржим Српски фонд који су покренула браћа Карић јер би то допринело мојој популарности. Пошто сам знала да би све што бих донирала завршило у Милошевићевом џепу – одбила сам.

Посетила сам Пећку патријаршију, старо седиште српских патријарха, с величанственим комплексом од неколико цркава под истим кровом. Упознала сам градоначелника Пећи, згодног, али уштогљеног комунисту. Возили смо се кроз клисуру налик онима у Колораду, путем који је изградио краљ Александар I Карађорђевић.

Ручали смо у кући Карићевих. Дивна пита од кромпира. Они су се увек изували пре него што би ушли у кућу, као што сам и ја чинила у Њујорку. Пошто нисам знала да је ово обичај, сматрала сам да то мора бити неки заједнички инстинкт! Током вечере, градоначелник комуниста и његова жена одржали су здравицу у моју част, називајући ме „принцезом“.

У Грачаници на стубу у цркви угледала сам малено стрмо степениште које никуд не води, а које сам такође често сањала!

Два сна су ми се претворила у јаву!

ЧУДЕСАН МАНАСТИР

ППСЕТИЛА сам чудесан манастир Дечане. Дочекао нас је крупан момак сјајних очију.

Показао нам је цркву, тајни пролаз до собе са древним књигама и портрете краља Александра и краљице Марије. Задивљено сам посматрала ову истинску енциклопедију фреског сликарства из 14. века. Шетала сам кроз Пећ, где је већинско становништва било албанско. Руковала сам се са два веома стара Албанца. Један ми је пољубио руку три пута, рекавши ми колико је волео мог деду краља Петра и краља Александра, који су пролили много крви да заштите Србе. Био је веома просрпски настројен.

 СУТРА: УНИФОРМУ КНЕЗА ПАВЛА САЧУВАО БАТЛЕР СА ДВОРА 

Препоручујемо

Фељтон

0 8

СА РИЧАРДОМ БАРТОНОМ У ЖИВОТУ И ПРЕД КАМЕРАМА: Хтео да се ожени мноме, свиђала му се идеја да му жена буде принцеза

29. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ИСТИНУ О КНЕЗУ ПАВЛУ: Њујорк који сам толико волела одједном је постао депресивна, непријатељска средина

28. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

НАДРЕАЛНА СЕЋАЊА У ТИШИНИ БЕЛОГ ДВОРА: У Георгијевској дворани у Кремљу, ни у једној палати на свету, нисам видела такву раскош!

31. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПРВИ ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПРЕ ПАДА БЕРЛИНСКОГ ЗИДА: Конзул у Будимпешти је добио напад панике видевши пасош са именом Јелисавета Карађорђевић

30. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације