БАНИЈАЦ КОЈИ ЈЕ ДОБИО НАДИМАК "СРБОЖДЕР": Дамјанић је био православни Србин, али су га године службе и окружење учинили ватреним Мађаром

ДЕВЕТНАЕСТИ век донео је идеале демократије и слободе. За успостављање модерне демократије било је неопходно формирање нација. Љубав према народу, национализам, постали су идеологија демократије.

БАНИЈАЦ КОЈИ ЈЕ ДОБИО НАДИМАК СРБОЖДЕР: Дамјанић је био православни Србин, али су га године службе и окружење учинили ватреним Мађаром

ОТАЦ ХРВАТА Призор са сахране Анте Старчевића у Загребу 1896. године, Фото "Википедија"

Чинило се да је за српски народ лишен националне цркве (укидањем Патријаршије 1766. године), те нестанком племства у 15. и 16. веку, пут ка слободи и еманципацији равнији и лакши. Ипак, није било тако. Подељен између царстава, српски народ је имао елите чији су делови развили нове оданости. Поред војних и цивилних племића у Хабзбуршкој монархији, с развојем парламентаризма, а посебно јачањем Угарске у Двојној монархији после 1867, појавили су се и Срби „владиновци“, политичари који су део владајућих угарских странака у Угарском сабору. Богати трговци – чорбаџије – били су заточници и заточеници османског света. Према Веверовој теорији, национални осећаји су најснажнији на периферијама, није зато чудно што су поједини творци нових нација, њихови идеолози и песници потекли из редова других народа, али су случајем, местом рођења и васпитањем постали приврженици и касније јунаци других народа. Срби су притом били мали народ, подељен, без трајних заштитника међу Великим силама, с повременим савезништвом удаљене Русије, чији су се мотиви с временом мењали, међусобно разликовали и понекад нису имали везе ни са Балканом.

Пример Јована Дамјанића, официра револуционарне мађарске војске, постаће парадигма и модел којем ће 20. веку одговарати судбина појединих генерала војске фашистичке НДХ, рођених Срба, али и јунака Армије РБиХ Јована Дивјака. За Дамјанића кажу да је био рођен селу Стаза, на Банији. Почетком 19. века то је била војна граница. Стаза се налазила у близини Сиска, у Другој бановачкој крајишкој бригади. У армију је ступио као официр 61. пешадијске регименте. Након почетка револуције 1848. постао је мајор у трећој сегединској регименти.

Дамјанић је био православни Србин, али су га године службе и окружење, вероватно и скромни почеци и непросвећеност породице из које је потекао, учинили ватреним Мађаром.

Био је ожењен племкињом Емилијом Милком Чарнојевић, сестром спахије и племића Чарнојевића „от Марче и Малог Оросина“. Нису имали деце. Верује се да је Дамјанић прихватио нови идентитет под утицајем ове потомкиње породице Арсенија Трећег Чарнојевића, током генерација темељно интегрисане у друштво Угарске. Дамјанићев шурак, угарски племић Петар Чарнојевић, исто је био велики „мађарон“, пријатељ и познаник самог Лајоша Кошута.

Мађари су сматрали да словенски нити било који други народи на територији Угарске не могу да остваре своја национална и политичка права. У мађарској држави, према том тумачењу, могао је да постоји само мађарски политички народ. Иако су српски политички представници у почетку хтели да се споразумеју с револуционарном владом у Будиму, ова непопустљивост довела је до сукоба. Срби су морали да бране своја села и градове и потраже савезнике не само међу националним покретима других народа – Хрвата и Румуна – већ и на бечком Двору.

ЈОВАН Дамјанић, кога су саборци звали Јанош, изјавио је оданост мађарској држави. Брзо се успињао у војној хијерархији. Називали су га Србождер. Након битака код Алибунара и Страже, Дамјанић је у револуцији унапређен у чин пуковника. Почетком 1849. постао је командант 3. Армије угарске војске. Био је слављен због храбрости, али и појаве. Писац Јаков Игњатовић поредио га је са другим најзначајнијим француским војсковођом из времена Наполеоновог успона, тврдећи: „Дамјанић је био Клебер мађарске револуције.“

Повреда ноге учинила је да Јанош Дамјанић буде одсутан са бојног поља у преломним данима револуције. Мађарска војска поново је напустила Будим, а једва опорављени Дамјанић преузео је команду над снагама код Арадске тврђаве.

На почетку рата Дамјанић је наредио убиство великог броја српских младића у Сегедину.

Данас се верује да их је могло бити и две стотине. Овај злочин био је неизазван, превентиван – желео је да заплаши Србе. Почетком новембра 1848, након мађарске победе код села Страже, Дамјанићева војска поубијала је становништво овог села и све њихове домаће животиње. Чин генерала Дамјанић је стекао након победе над Србима код Алибунара.

Мађарска револуција је угушена тек уласком руске војске у Угарску. После битке код Вилагоша и тешког пораза, предао се руским снагама. Упамћено је да је рекао да ће Арад предати једној јединој чети Козака, али да ће га бранити до последње капи крви од аустријске царске војске. Предао се руском генералу Дмитрију Бутурлину. Предат је Аустријанцима, који су га, заједно са још тринаест мађарских генерала, осудили на смрт.

Обешен је у Араду 6. октобра 1849. године.

Јаношу Дамјанићу приписују се следеће речи „Волео бих да могу да искореним све Раце (Србе), па онда да себе, као последњег Раца, убијем.“ У Републици Србији, у већински мађарској општини Ада, подигнут је 2011. споменик Јаношу Дамјанићу. Власти су Србима тако представиле приближавање два народа.

АНТЕ Старчевић је имао двадесет осам година и био је много љут. Иако већ пет година почасни доктор филозофије, био је незапослен. На Београдском лицеју, претечи данашњег Београдског универзитета, конкурисао је 1851. за професора математике. Молбу је написао на ћирилици:

„Што се тиче језика, у коме се имају знаности предавати, држим доста то напоменути да сам родом Личанин и да сам у југословенском књижевном језику у год. 1849. за учитеља из мудрословја на Загребачкој академији... на првом месту бечком Попечитељству предложен...“

Одбијен је.

Следеће године улази у спор са српским новинама, због чега је сâм Људевит Гај сматрао за потребно да се јавно извини. Напустио је свој ранији илиризам и југословенство. После деценије у адвокатури и краткотрајне државне службе, биран је више пута у Сабор Краљевине Хрватске, која је таворила практично лишена надлежности. Иако у почетку неприхваћена од малобројних грађана који су имали право гласа, његова Хрватска странка права окупила је интелектуалце, и мада никада није била на власти, успоставила је темеље националног покрета за којим ће у наредном столећу ићи све хрватске власти: сељачке, фашистичке, комунистичке, конзервативне и социјалистичке. Тежња ка пуној независности Хрватске, засноване на традицијама „хрватског државног права“, те негативан однос према Србима, Јеврејима и Русији нису се мењали чак и када је крајем живота тежио некаквом споразуму с Русијом и као узор видео Пашићеве радикале.

Мајка Анте Старчевића Милица била је Српкиња из српског села Широка Кула у Лици. Покатоличила се с првом удајом. Отац Јаков рођен је у недавно покатоличеном личком селу Пазариште.

Анте Старчевић је написао и: „Србе треба ставити ван закона. Ту је судија и овершитељ сваки који је и бесно пашчета.“ Као и: „Славо-Серби су смеће народа, они су Херватску издали и, ако устреба, опет ће је издати, макар без своје користи, само да њу издају. Они су по својој нарави без ума и поштења, проти слободи и проти сваком добру.“

КОМАНДАНТ ДИВИЗИЈЕ

ЈОВАН Дамјанић, православни Србин, официра револуционарне мађарске војске, се марта 1849. прославио у бици код Солнока. Уништио је читаву једну непријатељску бригаду. Захваљујући овој победи, понуђено му је место у мађарском Националном савету, али то је одбио. Кључно је допринео напредовању мађарских трупа под командом Артура Гергеја ка Будимпешти. У биткама код Хорта, Хатвана и Ишасега Дамјанић је имао тако важну улогу да ми је Лајош Кошут у месту Геделеу пред постројеном војском поклонио свој шешир. Дамјанић је био командант једне од три дивизије које су под командом Гергеља у априлу 1849. ослободиле Вац. Верује се да је битка код Нађшалоа и ослобођење тврђаве Коморан Дамјанићева највећа победа.

 СУТРА: ЗА САРДЊУ СА ОКУПАТОРОМ У СРБИЈИ НИКО НИЈЕ КАЖЊЕН 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

У ПЕТАК је у Белој кући одржан састанак између америчког председника Доналда Трампа, потпредседника Џеј Ди Венса и Владимира Зеленског, а сусрет је прерастао у експлозивну и жестоку расправу.

28. 02. 2025. у 23:12

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

"НАТО бомбардовање 1999. се често посматра као кључни догађај у међународном систему након Хладног рата, посебно због начина на који је обликовао геополитику, међународно право и односе између НАТО земаља и Русије, и ако би било поједностављење рећи да је то директан окидач садашњих конфликата, то јесте допринело дугогодишњим тензијама које су евалуирале у данашњу глобалну динамику".

01. 03. 2025. у 14:49

Коментари (0)

НЕВЕРОВАТНА ПОНУДА ПО СЈАЈНИМ ЦЕНАМА