ГРЕШКЕ АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОДНЕЛЕ НА ХИЉАДЕ ЖИВОТА: Годину након оснивања ОСС службе Американци су ангажовалу 42 дипломца са. Јејл универзитета

ПЕРЛ Харбур је био ударац за америчко осећање нерањивости. Председник Рузвелт је одлучио да обједини разне обавештајне службе.

СПРТСКИ ТИП Вилијам Донован се у јануару 1941, срео са генералом Душаном Симовићем, Фото Википедија

Популарна верзија је да пре Перл Харбура није постојала америчка обавештајна служба.

Помиње се да је државни секретар Хенри Стимсон одлучио да обустави рад нa дешифровању поште страних дипломата јер „џентлмени не читају туђу пошту“.

Дошло је до читавог низа пропуста. Један од важнијих је одбијање шефа ФБИ Џ. Едгара Хувера да поверује Душку Попову. Душко је обавестио ФБИ о упитнику који му је дао Абвер, немачка војна обавештајна служба. Немци су опремили Попова специјалним упитником у којем су читаве стране смештене у микротачке не веће од тачке на слову „и“. Шпијун је могао да прочита документ само уз помоћ микроскопа. Трећина Абверовог упитника се односила на војна постројења на острву Оаху, посебно аеродроме око Перл Харбура. Хувер је одлагао састанак са Душком, а посебно се згрозио када је сазнао да је Попов чекање на састанак са шефом ФБИ провео са девојком на Флориди. Када се коначно састао с нашим Бондом, Хувер му је наводно рекао: „Ви мољакате за информације како бисте их продали вашим немачким пријатељима и тако зарадили много новца и били плејбој.“

Хувер је био све супротно од плејбоја са Тисе и Јадрана. Хувер је живео с мамом, у најмању руку није волео жене, а сву имовину је оставио свом најближем сараднику с којим је био нераздвојан. Попов није отишао на Хаваје, одакле је требало да шаље лажне извештаје Абверу. Хувер је још 3. септембра 1941. послао упитник у микротачкама Белој кући, али без питања о Хавајима. Препис овог писма је послао војној и морнаричкој обавештајној служби. Зашто је Хувер сакрио садржај целог документа? Осим неповерења према Попову, Хувер је желео да буде бољи у очима председника од других обавештајних служби и МИ6, с којима је био у отвореном сукобу. Ништа није хтео да дели.

Није само Хувер био склон сукобима у америчкој обавештајној заједници. Морнарички и војни криптолози нису хтели да раде заједно. Осим тога, прорадиле су и културне предрасуде. Американци су потцењивали способност Јапанаца да спроведу овако технолошки и организационо сложен подухват.

РУЗВЕЛТ је јуна 1942. установио ОСС (Office of Strategic Services - Канцеларија за стратешке услуге),  службу чији су кадрови касније основали ЦИА. Задатак је поверио свом колеги са Колумбије Вилијаму Доновану, Дивљем Билу. Донован је био изгледни колеџ спортиста, херој из Великог рата. Већ је одраније путовао по Европи као координатор за информације у Белој кући. Његове процене су имале велики утицај на Рузвелта. Тако је у јуну 1940. проценио да Британија има воље и снаге да се одупре Немцима. Тиме је исправио песимистичке процене америчког амбасадора у Лондону Џозефа Кенедија (оца Џона Ф. Кенедија). Џозеф Кенеди је прецењивао снагу нациста. Донован је на тим својим путовањима дошао и до Београда. Након разговора са Симовићем у јануару 1941, у којем му је Симовић рекао да наш народ никад неће изневерити пријатеље и савезнике из прошлог рата, Донован је задовољно изјавио: „То је најпаметније што сам досад чуо у Београду.“

ОСС је био место где је регрутована елита, као и британска служба. У почетку су обе службе оправдале онај Монтескјеов савет да се шпијунажа може трпети ако је обављају џентлмени. „Учитељица“ ОСС је била британска служба, то јест, СИС. Међутим, све западне силе су двадесетих година занемариле развој обавештајних служби. У доба Минхенског споразума 1938. године СИС има двадесетак запослених. Британци су после Минхена донели одлуку да запошљавају „професорске типове“, како је то рекао историчар обавештајних служби Ендру (Andrew). По њему, ниједна обавештајна агенција није за тако кратко време примила толико младих интелектуалаца као британска од 1938. до 1940. године.

БРИТАНЦИ су били спремни да сарађују са Американцима у обавештајним пословима много пре него што ће САД ући у рат. У новој згради Рокфелеровог центра Британци су јуна 1940. године сместили Британску обавештајну координацију (British Security Coordination, BSC).

Њоме је руководио чувени канадски пилот из Великог рата Вилијам Стивенсон. Стивенсон је касније те године организовао логор X за обуку агената, кроз који је прошло око 2.000 полазника. Кроз тај логор не само да је прошао Ијан Флеминг, творац Џејмса Бонда, него и Роалд Дал, чувени дечји писац (Чарли и фабрика чоколаде) и многи други. И Донован је пратио овај образац регрутације међу младићима са елитних факултета. „Oh So Social“ био је шаљиви надимак за ОСС. Друга шала је била да је ОСС „Бледа, Мушка са Јејла“.

И заиста, прве, 1943. године након оснивања ОСС 42 дипломца генерације 1943. Јејл универзитета ушло је у службу. Дивљи Бил је на чело Одељења за истраживање и анализу (R&A – Research and Analysis) у којем је било око 900 стручњака поставио историчара с Харварда Вилијама Л. Ленгера. Ово одељење је уклапало обавештајне податке са информацијама добијеним из јавних извора. Оно није било идеолошки догматско. У њему су радили и либерални интелектуалци као Артур Шлезинџер, који ће постати један од најближих Кенедијевих сарадника, као и Волт Ростов, али и марксиста Херберт Маркузе.

Зато ово одељење није имало приступа најтајнијим операцијама.

Било је и озбиљних грешака које су однеле хиљаде живота. Операција „Бакља“ (Torch), искрцавање у Северну Африку у јесен 1942. године, требало је да покаже како ОСС добро ради. Идеја је била да се повежу с вишијевским Французима и наговоре их да се не боре против савезника. ОСС је претходно изградио обавештајну мрежу од америчких вицеконзула, пошто САД нису прекинуле односе са вишијевском Француском. Као и у случајевима других институција, аутори који потичу из обавештајних и дипломатских структура хвале своје претходнике. Тако је и Џон Пач, високи официр морнаричке обавештајне службе и професор стратешког обавештајног рада, написао похвални рад како операција „Бакља“ треба да буде узор за то како се користе обавештајни подаци у планирању операција. И један бивши дипломата велича дипломате и њихову улогу у тој операцији. У књизи са звучним насловом 12 апостола ФДР Хал Вон (Vaughan) доводи успех „Бакље“ у везу с радом 12 америчких вицеконзула у Северној Африци.

ДРУГИ аутори су сумњичави када је реч о успеху ОСС у Северној Африци. На пример, амерички вицеконзули у Северној Африци нису знали језике (само је један од њих био билингвалан) нити су умели да очувају тајност својих операција. ОСС је успео да набави добре податке о броју и распореду француских колаборационистичких трупа. Вицеконзули и остали сарадници ОСС, укључујући и француске сараднике у R&A одељењу, преувеличавали су спремност вишијевских Француза да дочекају савезнике са добродошлицом или да се макар не боре против њих. Агенти ОСС нису могли да замисле зашто би се Французи борили на страни Осовине. Нису разумевали супарништво Британије и Француске у колонијама.

Французи су се првог дана инвазије огорчено борили против Англоамериканаца. Савезничку ствар су спасла два догађаја, од којих ниједан није имао везу са ОСС. Прва је компромис с командантом француских трупа у Северној Африци Дарланом. Други је напад Немаца на вишијевску Француску 10. новембра, трећег дана инвазије.

Обавештајни промашај ОСС, по мишљењу Д. А. Вокера (Wалкер), које је можда претерано, довео је до једне врло лоше последице. Према Вокеру, због француског неочекиваног отпора одложено је освајање Туниса. Уместо у новембру 1942, Тунис је пао у мају 1943. године, што је одложило отварање другог фронта у Европи. Грешка ОСС је тим већа што су имали пример Сирије, где су се 1941. године вишијевске снаге снажно бориле и против савезника и против Де Голових „Слободних Француза“. Дакле, ОСС је погрешио из оптимизма, селективно користећи обавештајне податке, што им није сметало да победу припишу својим делатностима.

АВАНТУРЕ ДИВЉЕГ БИЛА

ОПЕРАТИВНИ део америчаке тајне службе ОСС трпео је терор Вилијама Донована, званог Дивљи Бил, који је био авантуриста и склон опасним акцијама. Потчињени су га звали и Морски Колачић (Seabiscuit) по имену чувеног коња са америчких хиподрома. Да ли зато што је јурцао унаоколо као неки ратни туриста или што је, када се узбуди, фрктао као коњ. Замерао је генералима да сувише планирају дан Д. Како није волео много да планира, правио је и грешке, од којих су неке смешне, као када је послао групу командоса у неутралну Шведску уместо у Норвешку.

 СУТРА: ПРВЕ ВЕЛИКЕ БРУКЕ АМЕРИЧКИХ АГЕНАТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ИРОНИЈА СУДБИНЕ - СТАЉИН ЈЕДИНО ВЕРОВАО ХИТЛЕРУ: У ратовима тајних служби вођених у тами заблуда и незнања није се видело ко је непријатељ

19. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ЧЕСТЕ ПОГРЕШНЕ ПРОЦЕНЕ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ: Суштина постојања тајних служби, сакупљање информација, највише доприноси њиховим грешкама

18. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ОБАВЕШТАЈНА САЗНАЊА ДОНОСЕ ПОСЕБНЕ МОЋИ: Цела прича о породицама Буш, Алијев и инокосном Путину има смисла у контексту тајних служби

17. 03. 2025. у 18:00

Фељтон

0 17

БРИТАНСКА ТАЈНА СЛУЖБА ПРИСВОЈИЛА ПУЧ 27. МАРТА: Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима

20. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације