ЈУРИШ СРПСКИХ СТУДЕНАТА НА ЖАНДАРМЕРИЈУ У ЦИРИХУ: Човек који је ухапсио Нечајева, заправо је био Србин и презивао се Коњевић

У ТРЕНУТКУ хапшења, Нечајев је од исправа имао уза се српски пасош, издат од српског посланства у Букурешту на име Стефана Грозданова.

ИЛЕГАЛАЦ Сергеј Нечејев је ухапшен са српским пасошем, Фото "Википедија"

Само хватање организовао је ађутант шефа царске руске жандармерије, мајор Сербоградскиј, који се у Цириху свуда представљао као Србин - по презимену Коњовић, односно Коњевић. Главну помоћ при том пружио му је извесни Адолф Стемпковски, Пољак који је стајао у служби царске тајне полиције, а иначе у целом Цириху важио као осведочени социјалиста, револуционар и припадник Прве интернационале.  Стемпковски је позвао Нечајева на састанак тобож ради важног договора, и практично га, у кафани Милер, предао у руке швајцарској полицији. При претресу, извршеном одмах после хапшења, код Нечајева су, уз револвер и друго, пронађена и четири писма, од којих су три била адресована на Србе у Цириху - Тасу Стојановића, Милоша Аидријевића и Манојла Хрваћаиииа, Ервашанина, како је на коверти стајало, а како су Руси углавном Хрваћанина и називали.

За Нечајевљево хапшење, 12. августа 1872, сазнало се још истог дана у социјалистичким и револуционарним круговима у Цириху, и одмах су предузети многи кораци да би се он ослободио затвора. На томе се ангажовао и Бакуњин, у то време иначе у смртној завади с Нечајевим. Он први потписује и апел кантоналној влади и целокупној јавности Швајцарске и Европе, у којем се истицало да Нечајев није криминалац, већ политички прогнаник. ( Апел је штампан као летак, и имао је наслов: „Ist Netschajev ein politischer Verbercher oder nicht?“. У листу „Die Tagwatsht“, једној врсти органа Циришке секције Прве интернационале (број 37. од 14. 9. 1872), постављено је властима следеће питање: „Ко и шта даје право директору полиције Пфенингеру да Нечајева држи у затвору“, и, у вези с тим, да ли политичке избеглице „спадају у ствари које ником не припадају (гes mullius) и с којима свако може да поступа како хоће“.)

ПОСЕБНУ пажњу, међутим, заслужује мало позната интервенција једног Србина у корист ухашпеног Нечајева, Тасе Стојановића, кога ће Скерлић, једног дана (да ли само с правом) оптужити да је био шпијун краља Милана.  Он је отишао у циришку полицију и изјавио да он мисли да је ухапшеник, кога полиција држи за Нечајева, у ствари Србин, његов познаник из Београда ...

„Пошто је мени познат један младић по имену Стефан Грозданов“, стоји у записнику о саслушању Тасе Стојановића,  „дошао сам да, ако је то пожељно, пружим обавештење о томе да ли је ухапшени Стефан Грозданов онај Грозданов којег ја познајем“.

Стојановић је изнео где је и када је упознао Стефана Грозданова, и дао је његов опис, који је у ствари био опис самог Нечајева.

Кад му је Нечајев, после тога, показан, Стојановић је, и не трепнувши, сигурним гласом рекао: „Човек којег сте ми показали је онај кога сам ја 1869. године упознао у Београду под именом Стефана Грозданова и спреман сам да ово, ако треба, потврдим својом заклетвом“.
Све ово, међутим, није помогло. Нечајев је задржан у затвору, а швајцарска влада - да би ствар извела на чистац - обратила се и за обавештење српској влади у Београду. Ради идентификације, влади у Београду достављена је и фотографија Нечајева ... Одговор који је убрзо стигао из Србије, био је - да је пасош исправан, да је издат бугарском грађанину Грозданову који је студирао у Београду, али да фотографија ие представља тог бугарског грађанина.

У међувремену, 28. августа 1872., социјалисти и револуционари у Цириху формирали су револуционарни суд, суд части, који је требало да утврди кривицу Пољака Адолфа Стемпковског за хапшење Нечајева. За чланове тог суда изабрана су три Србина: Павле-Паја П. Јовановић,  Павле-Паја Ст. Јовановић  и Петар Степић. Суд је Стемпковског огласио кривим, али су власти, по пријави Стемпковског, према свим члановима суда предузели оштре мере. Већина чланова суда части је протерана из Швајцарске, а међу њима и оба Јовановића.

Последње што су социјалисти у Цириху учинили за Нечајева, који је 9. октобра напослетку признао свој прави идентитет, било је, да су покушали да га силом ослободе из руку швајцарске полиције. Најважнија улога у целом подухвату припала је Србима - четрнаесторици њих. Главни „јуришник“ при том био је Милош Андријевић. Пробивши се кроз кордон полицајаца, заједно са осталим Србима, он се докопао окованог Нечајева, но због слабе подршке неких Руса, брзо је био савладан. Спроведен је у затвор, а Начајев је возом отпремљен до границе и тамо предан немачкој полицији, која га је даље спровела до руских жандарма.

МАДА се цела ова акција, о којој се некад говорило широм Европе, приказује на разне начине, питање улоге Срба у свему нигде се не доводи у питање.  Ни Андријевића, који у почетку није хтео полицији да каже своје право име, али је на крају признао ко је и рекао да је официр и да је у Цирих дошао ради студија на Политехници. Како се из сачуваних аката циришке полиције види, одмах је, после тога, био протеран из Швајцарске.

Што се тиче физичког напада на шефа Руске секције Прве интернационале, Николаја Утина, у њему су Срби учествовали барабар са Русима, пола-пола. По Сажину,  у питању је била обична демонстрација, а по самом Утину, односно по тексту објављеном у званичној публикацији Прве интернационале („Комплот против међународног удружења радника'), у питању је био покушај - убиства. „Тек што је он (Утин) тамо стигао (у Цирих) постао је жртва покушаја убиства, за шта ми без двоумљења окривљујемо Алијансу“, стоји у званичној публикацији Прве интернационале. „У Цириху Утин није имао других непријатеља до неколицине Алијансиних Словена под командом Бакуњина... Осам индивидуа које су говориле словенски (мисли се српски, пр. а.) врвбале су Утина на усамљеном месту у близини једног канала; чим је дошао у њихову близину, они су га напали с леђа, ударали тешким камењем по глави, опасно му повредивши око, и, оборивши га на земљу, убили би га и бацили у канал само да се нису појавила четворица немачких студената. Спазивши их, злочинци су се дали у бекство ...“

Према свему судећи, Утин је допутовао у Цирих и не слутећи да се ту налазе Бакуњин и Нечајев. Допутовао је по налогу Карла Маркса и Генералног савета Прве интернационале, да би ту, међу Русима, пре свега, прикупио допунске податке који би се могли употребити против обојице, али пре свега против Бакуњина.

Прикупљањем „оптужујућег“ материјала против Бакуњина, бавила се, у ствари и углавном, цела Руска секција Прве интернационале, и то од првог часа свог постојања, па све док се, управо у јесен 1872., после конгреса Иитернационале у Хагу, на којем је Бакуњин искључен из њених редова,  није угасила као догорела свећа. Сем једиог, сви њени чланови, после свега, окренули су леђа социјалистичком покрету, а њен шеф, Утин, чак је постао царски руски државни лиферант.

ФАМИЛИЈАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА

ОСНОВАНА у марту 1870., Руска секција бројала је једва десет чланова, међусобно повезаних родбинским, пријатељским и љубавничким везама. Тако малобројна, секција се није у ствари смела ни називати секцијом. Тога су, изгледа, били свесни и сами њени чланови, па су брзо своју организацију прекрстили у "Комитет руске секције Интернационале", а Марксу, 24. 7. 1870., написали, да и није важно колико чланова секција има, већ какав је њихов квалитет, и да због тога и не мисле да број чланова повећавају.  За Маркса и Генерални савет, то, међутим, и није било важно. Важно је било да је та секција ту и да је она била приправна да се ангажује у обрачуну с Бакуњином...

 СУТРА: НЕПОМИРЉИВ РАЗЛАЗ МАРКСА И БАКУЊИНА  

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПОЧЕТАК РАЗЛАЗА СРПСКИХ СТУДЕНАТА СА БАКУЊИНОМ: Нечајев у Цириху је илегално живео, кријући се од швајцарске полиције која је трагала за њим

12. 05. 2025. у 18:00

Друштво

0 1

БИРОКРТСКА АРИСТОКРАТИЈА УГРОЖАВА СРПСКИ НАРОД: О Србији Бакуњин је говорио с великим познавањем ствари, што се Србима нарочито допадало

11. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СРБИ У ЦИРИХУ ДОЧЕКУЈУ БАКУЊИНА КАО МЕСИЈУ: Први Србин који се упознао с Бакуњином, био је либерал Владимир отац Слободана Јовановића

10. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БАКУЊИН ПИШЕ ПРОГРАМ СРПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА: Никола Пашић,као и други Срби у Цириху, се преко руских студената, упознао са Бакуњиновим учењем

09. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације