ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ ВОЛЕО ПРИЧЕ О НАСЛЕДНИКУ: Између Тита и Стеве Крајачића постојала је чврста веза која је датирала још из времена Коминтерне

ДА БИ се добро разрађен план o „прислушкивању“ неометано реализовао, претходиле су му кадровске промене на највишем политичко-државном нивоу.

УСАГЛАШАВАЊЕ Ранкoвић, Тито, Кардељ и Веселинов подешавају сатове, Фото Архивв породице Ранковић

У том су смислу већ раније на кључне позиције у федерацији из Хрватске доведена браћа Мишковић – Милан и Иван.

Милан је именован за министра унутрашњих послова СФРЈ – дошао је на чело Службе државне безбедности, и Иван Мишковић – Брк, постављен је за начелника XII управе ДСНО, познате као Управа за безбедност ЈНА, тј. контраобавештајна служба у Југословенској народној армији. На тај је начин обезбеђена контрола свих активности и директно учешће у свргавању и рушењу не само Александра Ранковића већ, по потреби, и свих осталих који су радили на пословима безбедности земље. Тиме су створени потребни предуслови за коначно разбијање Југославије и рушење свега што би се томе супротставило.

Значајна личност у томе свакако је био и Стево Крајачић главни организатор и координатор у припремама и извођењу целокупне афере. Он је тек много касније изнео неке податке захваљујући којима се могу сагледати сва подмуклост и недоличност те закулисне и веома прљаве игре. У интервју који је објавио загребачки „Недељни Вјесник“, а пренеле су га београдске „Вечерње новости“, од 29. октобра 1984. године, испричао је да је он „илегално“ и „ноћу“ у Београд послао авионом двојицу стручњака, радника РСУП-а Хрватске, да „уклоне“ апарате за прислушкивање телекомуникација председника Републике. Познато је, такође, да су одговарајући стручњаци са истим циљем долазили у Београд и из Републике Словеније.

Између Јосипа Броза и Крајачића постојала је, иначе, чврста веза која је датирала још из времена Коминтерне. Њих су двојица, у време док су Броз и остали коминтерновци из југословенског партијског руководства боравили ван земље (у Бечу, Паризу итд), многе проблеме у Партији, па и „кадровска питања“,  решавали „на свој начин“.

Александар Ранковић и Стево Крајачић били су у нормалним, другарским, мада никад блиским односима. Можда и због тога што је Крајачићева активност, раније, била усмерена према Коминтерни, док је целокупна Ранковићева, предратна делатност била окренута домаћем терену – на Србију до његове робије, а после изласка са шестогодишње политичке робије и одслужења војног рока – на Југославију. Познато је, такође, да је Крајачић био самоиницијативан и вешт у извршавању својих задатака.

Да ли се може веровати да су он и његови сарадници икада дефинитивно одустали од специфичних, коминтерновских метода у решавању партијских проблема, па наравно и кадровских питања? Но, питање је да ли би се у случају „потребе“ Крајачић одлучио да се сам, на свој начин или у сарадњи са својим караматима, позабави неким проблемом... под претпоставком да им је Александар Ранковић већ представљао сметњу. Јер, већ је тада почела да се бије битка за разбијање политике јединства у Југославији.

У ВРЕМЕ привидног мира који је владао пре јавне кампање против Александра Ранковића, а која се захуктала тек после Брионског пленума, Стево Крајачић се све чешће из Загреба пријатељски јављао „другу Марку“ са очаравајућом причом о „изузетном лову“ на који га лично позива. Очекује га као свог госта. „Биће све добро организовано. Неће бити велике гужбе“... Он ће „лично да се постара о свему, о целој организацији...“ Обећава успешан улов! Биће то кратак одмор, а Крајачић зна да „друг Марко“ воли лов и шетњу кроз шуму...

Али, Лека не прихвата позив. Не уклапа се у његове обавезе, одговара Стеви.

Леку не привлачи тај лов. Заправо, не иде му се! Али, позиви се понављају. Упадљива је Стевина жеља да види „друга Марка“ у својим ловиштима. Коначно, Лека интуитивно одлучује да љубазно одбије Стевино гостопримство, иако је позив привлачан а лов у густим шумама, добро организован „лично Стевиним залагањем“ и „много обећава“.
Само је питање – коме и шта?

И када смо касније Лека и ја разговарали о тим временима, он никад није заборавио његове позиве и тај обећани одмор у „Стевиним“ шумама... Лекина је интуиција била пресудан разлог због којег није пошао на пут. А ово је можда и онемогућило организаторе да „случај Ранковић“ реше на неки други начин.

Када је после Брионског пленума афера постала јавна, у почетку сам наивно помислила да је можда Стево Крајачић ипак хтео да „друга Марка“ упозори на нешто што се већ припремало у великој тајности. И сам Лека је размишљао о томе, али ипак није веровао у Стевине добре намере.

И САМ Броз се био активно укључио у предбрионско убеђивање и заваравање свих који још нису веровали у прислушкивање, понављајући им стално једну наизглед наивну реченицу – којој није нико могао да одоли: „И тебе прислушкују!“

Ево како то изгледа у интерпретацији Светозара Вукмановића Темпа.

Темпо: Није прошло ни два месеца, опет ме зове Тито.

„Знаш“, каже ми Тито, „мене прислушкују!“

„Ко?“

„Ђећо и Марко.“

„То је немогуће!“

„Шта мислиш – да тебе не прислушкују?!“, вели Тито.

Тако је Броз придобијао (да не кажем корумпирао) људе за Брионски пленум. Ово је прича коју је изнео сам Темпо. У сваком сусрету и у сваком разговору с Титом, била је реченица:

И тебе прислушкују!

Међутим, једини је Драги Стаменковић, који је својевремено као млади скојевац дизао устанак у Јужној Србији, када му је изгинула цела породица, имао снаге и храбрости да каже Брозу „да не верује да је Марко, прислушкивао“, али је и он моментално гурнут у изолацију...

ЈОСИП Броз Тито је брионску седницу оценио као историјску, а Брионски пленум завршио је речима: „На крају, што се мене лично тиче, морам да кажем да сам веома сретан што сам данас учествовао на овом пленуму, што сам био пред оваквим аудиторијумом као што је наш Централни комитет. Наш Централни комитет се показао на висини и ријетко када је његова сједница била као данас...“

Повод за сазивање брионске седнице, осим случаја „прислушкивања“, било је и питање наводног Титовог „наследника“, то јест Брозово зазирање од „наследника“. Тим поводом колале су разне приче, а међу њима и она која се односи на одлазак југословенске партијске делегације, априла 1966. године, на партијски Конгрес у СССР. Нашу је делегацију предводио Александар Ранковић. У Београд је, захваљујући тадашњем југословенском амбасадору у СССР-у, Цвијетину Мијатовићу, стигла прича о томе како је Александру Ранковићу одржана здравица као „будућем председнику Југославије“.

Међутим, на моје питање има ли истине у томе, Лека ми је одговорио да то уопште није тачно...

Затим ми је испричао како су, према програму, све делегације посећивале поједина предузећа ради „сусрета с радницима“. У пријатељској атмосфери било је и „чашћавања вотком“, али Лека тврди да у тим сусретима никада није чуо такву здравицу. Уз то, додао је, да је неко у тој атмосфери чак и рекао тако нешто, он се на то уопште не би обазирао.

Ипак сам после IV пленума, а поготово касније, када Леке није више било међу нама, често била у прилици да од разних људи чујем: „Оде Леки глава због здравице!“

ЛИКВИДАЦИЈА РАНКОВИЋА

СТЕВО Крајачић је све време играо важну улогу у склопу антисрпске или антијугословенске завере... То нам је постало јасно касније, када је Крајачић и сам почео јавно, у интервјуима, да обелодањује своју активност и своју заслугу за политичку ликвидацију Александра Ранковића. Његова се улога огледала у томе што је припремао, водио, разрађивао и у читаву аферу убацио своје стручњаке које је, као што је сам изјавио, "илегално, ноћу, авионом слао у Београд"...

 СУТРА: ОД "БРИОНСКИХ НАДА" ТИТУ ОСТАЛА САМО ШАКА ЈАДА   

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ЈОСИП БРОЗ НИЈЕ СМЕО ДА РАНКОВИЋА ИЗВЕДЕ ПРЕД СУД: Стамболић, Кардељ, Бакарић, Крајачић су припремали брионску драму

18. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТИТО НИЈЕ СМЕО ДА ПОГЛЕДА У ОЧИ АЛЕКСАНДРА РАНКОВИЋА: "Вјесник", преко новинара Џавида Хусића, отворио је аферу о викeндици у Дубровнику

17. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ИДЕЈА О ВИКЕНДИЦИ У ДУБРОВНИКУ: Лека се тек одобровољио када је обишао викендицу и уверио се да је то скроман објект

16. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ПРИЧА О ПРИСЛУШКИВАЊУ КОГА УОПШТЕ НИЈЕ БИЛО: Још пре Брионског пленума Круг око Леке Ранковића већ је сасвим затворен и чврсто забрављен

15. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације