РУКОВОДСТВО ПOКУШАВА ДА ИЗБЕГНЕ ГУЖВУ НА САХРАНИ: Када се сазнало за Лекину смрт, доста се света окупило око куће у којој је живео

КАДА се сазнало за Лекину смрт, доста се света окупило и на улици и око куће у којој смо становали. Сви се распитују кад и где ће бити сахрана.

ОПРОШТАЈ На вест о Лекиној сахрани народ је у таласима кренуо ка Новом гробљу, Фото Архивв породице Ранковић

Нико није ништа могао да одговори јер ни ми још нисмо стигли у Београд. Знајући да је Лека из Дражевца, људи су питали хоћемо ли можда да га тамо сахранимо. Међутим, једна им госпођа рече да ме је познавала још са Економског факултета и да је решила да се распита код некога ко, вероватно, зна нешто више, па крете право код генерала Илије Костића. Испричала му је како се свет интересује за сахрану, а нико ништа не зна јер смо и ми још на путу, и упитала га је хоће ли сахрана бити у Лекином родном селу Дражевцу? А генерал Костић ће на то: „Какво село? Ко то каже? Он ће бити сахрањен овде, и то са највишим почастима! Реците тим људима тако, и реците да сам ја то рекао!“

На састанку у суботу ујутро, 20. августа, другови из СУБНОР-а Србије предлажу да они преузму организацију сахране. У вези са тим помињу се и Алеја заслужних грађана, Алеја великана, Алеја народних хероја. Ми се не сналазимо у томе, па тражимо шире објашњење.

Друг Емрековић предлаже да у недељу пођемо са њим и изаберемо место у Алеји народних хероја. И ми сматрамо да је то место достојно Лекиног дела и његове личности. Спремни смо и настојимо да се, још ово кратко време до сахране, боримо за достојанство које му припада и зато смо стално на опрезу, јер имамо у виду скоро двадесетогодишње искуство неправди, непоштења, лицемерја, притисака, уцена, лажи, заваравања, итд.

Приликом одабира места за сахрану, напоменула сам да Лека није био националиста и да је његова политика била југословенска, па да и то треба имати у виду.

Највише је речи било о говорницима и говорима које ће одржати „његови другови“ и саборци. Први је реаговао Мића када је речено да ће његови другови и саборци одржати топле говоре. Ми за те говоре нисмо марили, па смо тражили да неко од наших рођака или наших блиских пријатеља каже неку лепу, топлу реч о Леки.

ПРЕДЛОЖИЛИ смо им да одустану од једног њиховог говорника, и да уместо њега прихвате наш предлoг, тј. нашег говорника. Мића поново узима реч: веома топло говори о свом оцу и, запитавши их како ће ти његови другови говорити лепо и топло о Леки, каже: „Док је Леки било добро, сви су они делили са њим то добро, али када је дошло зло, нико с њим није делио зло, он је био сам и једино смо ми знали колико му је било тешко – веома тешко...“

На то се веома оштро надовезује Слободан и каже: „Како ти људи, тј. како ви кажете његови `другови и саборци`, могу о Леки говорити топло, када скоро двадесет година нико није ни телефоном или било како питао како му је. Нико га од њих, тих његових другова, није ни видео. Бојкотовали су га – па како ће сада о њему да говоре топло? Они су по некој шеми одређени да говоре јер су плаћени за то.“ Човек из СУБНОР-а добацује да неће бити плаћени, али се Слоба не да, и наставља: „Они су на платном списку и, када их позову прочитаће говор који нису писали сами већ га је написао, по шеми, чиновник који је, опет, плаћен за то. Како уопште може такав говор да буде погодан? Ми се боримо за његово достојанство, а колико сви хоће да то омаловаже види се по саопштењима и по свему...“

Слоба даље говори и о томе како би један од говорника требало да буде Драгослав Мутаповић - ни он није видео Леку, није се интересовао за њега, мада немамо ништа против њега, каже Слоба. Он је, иначе, пријатељ његове ћерке, кумови су. Али, објективно – тако је!  Помену чак и то, да би му Лека, да је Мутаповић и желео да дође, рекао – Немој!“

Такав је био Лека, јер је знао шта би Мутаповића чекало.

ЦЕЛА организација била је у рукама ЦК и Председништва СФРЈ, а СУБНОР је био само извршилац. Коначно су, ипак, решили да упуте војнике.

Предложили су, такође, а Емрековић нам је пренео, да ће ордење носити официри, али и ту су нас преварили, јер су ордење носили цивили из месне заједнице.

Претходно смо прецизирали све наше захтеве у вези са сахраном:

1. Да не буде омаловажавања на било који начин – на пример, да нико не помене Тита и да да ни у једном говору не буду читани Титови цитати о Леки, без обзира на садржај, јер није тренутак за лицемерје;

2. Да обавезно изоставе почасну стражу, јер би она представљала омаловажавање а не почаст.

3. Да уклоне људе који су били предвиђени да однесу ковчег и ставе га на лафет – требало би да их замене војници које смо тражили, јер је и Лека отишао у рат као обичан редов и јер овај наш предлог највише одговара његовим принципима и његовој скромности;

4. Уколико се не буду придржавали наведеног, ми ћемо, заједно са нашим рођацима и пријатељима, силом преузети ковчег, однети га и сахранити како сами најбоље знамо и умемо. Ми се још данас, док је Лека под овим сунцем, боримо за његово достојанство и истрајаћемо до краја!

ДОК СМО стајали у капели, поред ковчега је пролазила колона људи који су нам изражавали саучешће. Многи су и плакали. Они који су туда пролазили, и стари и млади, и мушкарци и жене, истински су оплакивали Александра Ранковића и жалили за њим. Сви су хтели да нам стегну руке, љубили су нас, полагали цвеће на ковчег, љубили ковчег или пирамиду на којој је било исписано његово име.

Гужва је била толика да није било довољно места и за нас и за људе у мимоходу па је постојала опасност да се сруши постоље на коме је стајао ковчег. Отворена су и задња врата како се они који излазе из капеле не би сударали са онима који су хтели да у њу уђу.

Међутим, многи и неће да изађу из капеле, јер желе да буду у непосредној близини ковчега када крене поворка. Осим тога, ако изађу на задња врата, нису могли да опет уђу у гробље, јер је због велике навале народа милиција затворила главни улаз. Он је касније опет отворен пошто је велика колона људи пристизала из Рузвелтове улице, а очевици тврде да је ова улица била пуна света, све до Вуковог споменика.

Док стојимо крај одра, чујемо и осећамо неку буку и гужву пред вратима капеле. Не знамо шта се догађа. Свако од нас расуђује на свој начин. Иначе, маса света још увек пролази, ту испред нас. Скоро да и нема више места ни за нас. У нашем реду први је Мића, до њега сам ја, са моје десне стране је Слободан, до Слободана Мерима, Мићина супруга, потом Александра и Андријана, наше унуке, Мићине ћерке. Не можемо да се међусобно обавестимо о томе шта се дешава пред вратима капеле. А немамо кога ни да питамо јер не познајемо људе који пролазе. Ја претпостављам да је неко, намерно, самоиницијативно, или пак по наређењу, изазвао неки инцидент и да ће сада милиција растерати свет који је дошао на сахрану. Ми, иначе, нисмо имали никакав увид у то шта се дешава испред капеле и уопште нисмо знали колико је људи на гробљу.

Иако смо, с обзиром на све што се догађало и на то што смо тако изненада изгубили Леку, били веома потресени, ипак смо, и по броју људи који су прошли кроз капелу, њиховом понашању и њиховом узбуђењу, видели да ће то бити изузетна сахрана, и какву нико није очекивао. Поготово што су нам се неки људи из Обреновца још раније јавили и испричали нам како из Београда долазе поруке да се „не прави гужва око сахране“! 

ПОЧАСНА СТРАЖА

ЉУДИ из СУБНОР-а су нас обавестили да ће поред ковчега у капели бити почасна стража. Ми смо затражили списак људи који ће се смењивати на почасној стражи, знајући и очекујући да њу треба да чине борци Лекиног ранга. Међутим, и поред нашег инсистирања имена нисмо добили, па смо захтевали да се почасна стража изостави, знајући да одговарајући ранг у тим околностима није био могућ. Такође смо тражили да Лекин ковчег на лафет положе војници.

 СУТРА: СТОТИНУ ХИЉАДА ЉУДИ СКАНДИРА - ЛЕКА ХЕРОЈ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПЕРИПЕТИЈЕ СА САКРИВАЊЕМ ПИШТОЉА У ЖЕНСКОЈ ТАШНИ: Пријатељи породице Ранковић решили су проблем са набавком пиштоља на задовољавајући начин

25. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК ПОРОДИЦЕ РАНКОВИЋ: Начелник СУП-а Савски венац пренео је информацију да усташе припремају атентат на Леку

24. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ОПТУЖБЕ ЗАСНОВАНЕ НА ПРЉАВИМ ИНТРИГАМА: У акцији одузимања оружја на Космету пронађено 12.000 пушака, 1.000 митраљеза, чак и један топ

23. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације