ЗАПАДНИ ФРОНТ ЈЕ БИО ПОД КОНТРОЛОМ НЕМАЦА: Генерал Франше д’Епере је 6. јуна 1918. именован за Врховног команданта савезничких снага у Солун

ЈУНА 1918. командовао сам групом армија на северу фронта у Француској...

РАЗУМЕВАЊЕ Жорж Клемансо је био на челу фанцуске владе од 1917. до 1920. године, Фото Википедија

Дана 6. јуна у тринаест часова добио сам телеграм којим сам постављен за Врховног команданта савезничких снага на Солунском фронту уместо генерала Мари Луис Адолфa Гијоме, и којим сам позван да сутра пре подне дођем у председништво владе.

Дан је протекао брзо у обављању последњих послова везаних за моју дотадашњу команду.

Моја замена није одмах била одређена, те је дужност преузео мој начелник штаба. Одлучио сам да у Солун не поведем мог ордонанс-официра, Амори де Гувело, врло љубазног момка, будућег бриљантног официра, али који ми се учинио сувише физички слаб. По савету Лабиша питао сам Де Монтегидеа да ли прихвата да ме прати, упркос чињеници да се недавно оженио. Стигао је исте ноћи.

Сезан сам напустио у пола осам и стигао у Париз у 10 сати. Примљен сам код Анри Мордакa, шеф војног кабинета Жоржа Клемансоa, кога знам само преко његових радова, а у 10,45 ме је примио Клемансо. Тада сам га трећи пут срео.

Први пут сам га срео 1892. у скупштини где сам, као ордонанс-официр, био у пратњи Де Фресинеа. Тада је запаљивим говором Дерулед приморао Клемансоа да напусти Скупштину.

Барес је у књизи Њихове фигуре описао ову сцену. Тада се сматрало да је његова политичка каријера завршена. Било је неопходно да дође до афере Драјфус како би се он вратио у политички живот.

Други пут сам га срео у логору у Шалону, кад сам му се по наредби генерала Петена представио, док је он био у посети школи IV армије, која је била део Петенове групе армија.

Срдачан дочек у Клемансовом кабинету јуна 1918:

„Па добро мој генерале најзад идете у Солун.“

„Да, али услови нису исти као прошлог децембра.“

„Да, сад идете тамо као да сте отпуштени.“

„Како отпуштен, овде сам био потчињен, тамо ћу бити главнокомандујући.“

„Да, да. Треба да добро разумете ситуацију. Као и ви, и ја знам ко је одговоран, али сам се сувише мучио да бих добио јединствену команду, да би је сада разорио без озбиљног разлога. ( Д’Епере овде наводи да је Клемансо био уверен да је пораз групе армија, којима је Д’Епере командовао у бици код Пута дама маја 1918, био последица грешке главнокомандујећег на Западном фронту, француског генерала Фердинанда Фоша.) Ваша група армија је доживела озбиљан пораз, треба смирити духове у Скупштини.  Доказ да вам не замерам је место на које вас постављам. Kрените што пре...Све ће бити у реду.“

Све у свему љубазан пријем. Излазећи, задржао сам се на тренутак код Мордака, а затим сам отишао код генерала Албија, који је вршио функцију начелника Врховног штаба.

Површно сам га познавао у Нансију док је командовао инжењеријом 20. области: љубазан, учен и добар радник, био би савршен да је имао карактер и био искрен.

ПРИЈАТАН дочек. Доделио ми је канцеларију у Министарству рата и издао је неопходна наређења да као ађутанта добијем свог нећака Марсела, који је од почетка рата служио у пешадији: почео је као каплар да би постао капетан. Али генерал Алби ми уопште није говорио о стварима које су биле од превасходне важности за мене:

1) Генерал Фердинад Фош је тог јутра био у Паризу. Да сам то знао било би врло једноставно да га видим. Тек после рата сам сазнао да је био врховнокомандујући на свим фронтовима у Европи.

2) У Версају је постојао Високи ратни савет који је проучавао и одобравао планове операција. Како енглеска влада није дозвољавала никакво мешање на фронту у Палестини и Месопотамији, четири мало позната генерала, која су били војни саветници при том савету, су се посветила ситуацији у Македонији.

3) Питање смањивање броја француских и енглеских трупа на Солунском фронту које је било на дневном реду јер је генерал Гијома са тим у вези био послат у Солун.

4) Најзад, француска мисија при грчкој војсци.

Не схватам да генералу Албију, као човеку његове интелигенције, није пало на памет да са мном разговара о тим питањима, тако важним за мене. Мој боравак у Паризу био је управо прилика да та питања рашчистимо.

Нисам ни слутио да је генерал Фош имао намеру да командује на свим фронтовима.

Касније  сам сазнао да се Гијома срео са њим пре свог одласка у Солун. У моменту мог наименовања Фош је био главнокомандујући и вероватно је сматрао да му нисам исказао довољно поштовања (јер га за разлику од Гијоме нисам посетио) иако је он у међувремену отишао на нову функцију. Само тако могу да објасним његово непријатељско расположење према мени упркос несумњивих успеха које сам потом постигао.

Што се тиче Високог ратног савета који је заседао у Версају, никада нисам ни чуо за то тело. Да сам знао да оно постоји обратио бих се француском представнику, генералу Белину са којим сам увек био у добрим односима, и тако избегао неспоразуме. Али понављам нисам знао за постојање тог тела.

У Министарству рата затекао сам са задовољством љубазног мајора Куртена, старог саборца из 1. корпуса. По његовом повратку са Солунског фронта довео сам Куртена у Клермон, у штаб моје групе армија. Генерал Фош, главнокомандујући, је тражио да буде прекомандован како би се бавио ситуацијом на спољним ратиштима. Кад сам затекао Куртена у Министарству рата мислио сам да припада врховном штабу и нисам ни слутио да је део врховног савезничког штаба, а он је био сувише скроман да ме о томе обавести, те сам тако остао у незнању.

Ручак у Ке д’Орсеју. Одатле сам отишао да, по савету Монтегидеа, у робној кући, у којој је понуда одела била неуобичајено скромна, купим последњи комплет од габардена у сивој боји. Потом сам се вратио у Министарство спољних послова, где ме је, у складу са уобичајеном праксом, примио политички директор Де Маржери кога сам срео у Алгесирасу 1906. Лепо ме је примио и није ми рекао ништа значајно, али ми је заказао састанак с Пишоном за сутрадан.

У председништву Републике ме је примио Сансер, Ле Шателијев пријатељ, и заказао ми састанак са Поенкареом за сутрадан. Обавестио сам Петена о мом одласку и отишао сам на починак у Версај.

8, 9, 10. ЈУН - Проводим три дана у Паризу да би обавио последње посете и куповине.

Немци су извршили офанзиву на Мец. После неминовног почетног успеха, пошто су појачања била у близини, њихово напредање је заустављено и Манжен, кога су позвали из његове незаслужене немилости, успева да организује снажан противнапад.

Видео сам Пишона, кога сам упознао у Кини, који ми је говорио уопштено и није ми дао никаква упутства. Ни он ни његове службе ми ништа нису рекли о споразуми- ма закљученим са савезничким државама: са Британцима о условној потчињености њихових трупа главнокомандујућем савезничких снага на Солунском фронту, са Грцима и Србима о снабдевању њихових армија, са Италијанима о њиховим операцијама у Албанији и на Јадрану. Затим сам примљен код Поенакареа, који је био пун самопоуздања, али ми није рекао ништа од значаја, ван сваке сумње намерно. Клемансо ме је примио још једном, то је био последњи пут. Био је љубазан али ми се учинило да није био концентрисан.

Петен ми је упутио лично писмо рекавши ми да није био консултован поводом мог наименовања и да се нада да ће ме видети у Прованси. Нисам имао времена да идем у Провансу.

Марсел ми се придружио. Беназе ми је причао своје авантуре у Грчкој. Алби, љубазан и безначајан, и даље ми није рекао ништа од онога што мене интересује. Најинтелигентнији и најживљи је још увек Мордак, али сви су заокупљени ситуацијом на Западном фронту и нико ми не даје информације о ситуацији у Македонији и не говори ми о постојању комитета у Версају од кога зависе наше операције. Једино ми је мајор Куртен дао информације, али сам ја уверен да је он само задужен у француском врховном штабу за операције на спољним ратиштима. 

СПОРНЕ ОДЛУКЕ

КАО командант увек сам се држао даље од свих интрига. Знао сам да је генерал Фердинанд Фош ( врховни командант савезничких снага од 26. марта 1918.) командовао свим операцијама на француском фронту. Искусио сам и последице његових одлука, јер је он одлучио да иза британских линија концентрише све резерве којима су располагале три армије под мојом командом. Потом, током немачке офанзиве, на фронт моје 6. армије појачања су стизала јако споро и била су недовољна да зауставе немачко напредовање.

 СУТРА: НОВИ КОМАНДАНТ ПРЕУЗИМА СУДБИНУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: У једном моменту генералу Фтанше Д’Епереу је претила опасност и да буде смењен

21. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

СРПСКА АРМИЈА ОТВАРА ПУТ КА НИШУ И БЕОГРАДУ: Жорж Клемансо, председник француске владе, није веровао да рат може бити добијен на Балкану

20. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ВОЈВОДА КОМАНДУЈЕ ГРУПОМ УДАРНИХ ДИВИЗИЈА: Српској војсци је припала незахвална улога да пробију непријатељски фронт у планинама

19. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације