ТЕСЛА ОСВАЈА ДРУШТВЕНУ ЕЛИТУ АМЕРИКЕ: Његова елеганција, шарм и образовање никога нису остављали равнодушним, нарочито жене

КРИЗА која је притискала Америку, тих година када је Тесла стигао на „обећани континет“, постајала је све озбиљнија. Николи није полазило за руком да пронађе посао у струци.

FOTO: Arhiva novosti

Наступио је врло тежак период за њега. Део 1886. године и следеће радио је као надничар у Њујорку. Тога се касније нерадо сећао, јер му је деловало исувише понижавајуће.

Први који је препознао вредност Теслиних патената био је професор и оснивач катедре за елктротехнику Корнел универзитета Вилијам Ентони. Захваљујући њему, Тесла је, као један готово анонимни младић, 16. маја 1888. године одржао предавање пред Америчким институтом елктротехничара. Као предавач био је на висини задатка оставивши сјајан утисак на публику. По речима професора Ентонија, суштина Теслиног патента је била у предивној једноставности мотора, без потрошних делова и без могућности лаког кварења.

Све се одиграло у најбољем могућем тренутку за Теслу и његов патент. У јулу 1888. године дошао је тај велики тренутак, потписан је уговор са фирмом Џорџа Вестингхауса. Иако је до тада пропустио више прилика да заштити своје интересе, сигурно би био један од најбогатијих људи Америке, да није великодушно и из глупости пар година касније поцепао и тај уговор како би омогућио Вестингхаусу да преброди тешку финансијску ситуацију у коју је запао. Тако је остао без тантијема које су приспеле на исплату 1906. године, а чија би вредност данас износила приближно 250 милиона долара.

У једном писму упућеном пријатељу Роберту Џонсону у децембру 1914. године, Тесла пише: „Стари новински исечци које си ми послао тужна су успомена на моју пређашњу глупост. Имао сам тридесет шест патената мог система преноса снаге у који су сада уложене милијарде долара. Добио сам сваки судски спор без изузетка и, да није било ’згужваног папира’, примио бих у тантијемама Рокфелерово богатство.”

Фото: Из књиге "Тесла – Србин сам"

Након потписивања уговора са Вестингхаусом Теслино финансијско стање знатно се поправило. Улази у високе друштвене кругове. Позиви за разна друштвена дешавања стижу му са свих страна, и из редова њујоршке Групе 400.  Брзо се пео друштвеном лествицом Њујорка. Његова елеганција, шарм и образовање никога нису остављали равнодушним, нарочито жене. Присутне је посебно фасцинирао рецитовањем поезије у оригиналу на више језика. Ништа мање пријатан утисак није остављала његова племенитост, а нарочито милосрђе које је било једна од његових најистакнутијих особина и врлина.

КРАЈЕМ исте године одлази на Светску изложбу у Париз која је уприличена у част обележавања стогодишњице Француске буржоаске револуције. На изложби ће узети активно учешће са својим патентима. За ту прилику, као експонат, изграђена је Ајфелова кула на Марсовом пољу, осветљена Едисоновим системом, који је већ тада, за познаваоце прилика попут Тесле, био историја. Али Едисон је упркос томе био звезда изложбе. Са Теслом на изложби у Паризу био је и његов ујак Петар Мандић. Њих двојица ће из Париза заједно отпутовати у Госпић.

Никола ће се после читаве деценије вратити у Лику, и у загрљај своје мајке Ђуке. Поред ње, са радошћу и љубављу, дочекале су га сестре и остали рођаци. Као научник чија је слава расла у далеком свету дошао је са разним поклонима којима је даривао своје најближе. Мајку је обукао у најлепшу и најквалитетнију свилу, у којој је она поносно шетала кроз Госпић. Није се дуго задржао у завичају. Иако на растанку није било суза, касније су се сливале и низ његове и низ мајчине образе. Те исте године навршило се десет година од смрти проте Милутина, и петсто година од Боја на Косову што је достојно обележено у свим српским крајевима, од Трста до Темишвара.

Централна прослава је одржана у Крушевцу. Присутан је био Александар Обреновић са мајком Наталијом, намесништвом и члановима владе. Краљ Милан је би одсутан јер се по повратку са пута на исток задржао у Цариграду. Најпре је одслужена света литургија у присуству преко пет хиљада душа, а затим је одржана војна парада. У поподневним часовима постављен је камен темељац за споменик косовским јунацима. Краљица Наталија поклонила је крушевачкој цркви застирач, који је она лично извезла. Александар је, задужбини царице Милице, манастиру Љубостињи даривао златан крст.

Прослава је, иако забрањена од власти, у присуству великог броја људи из свих крајева Аустро-Угарске, свечано одржана и код манастира Раванице у Срему где су почивале мошти Светог кнеза Лазара. Пошто су власти забраниле литију народ се спустио на колена и са свештенством и монаштвом хорски под ведрим небом певао песме посвећене витезовима палим на Косову.

ИЗ ПИСМА које је Тесла примао тих година од рођака сазнајемо да је, поред уобичајених новости из фамилије, редовно обавештаван о културним, друштвеним и политичким питањима у завичају. Тако му Николадин Косановић у писму упућеном 24. јануара 1890. године, пише: „Шаљем Ти у 2 пакета 8 ком. књижица, а да читаш када се одмараш. Осим оних, које су мени познатије него теби, као Горски вијенац, Ченгић Ага шаљем ти нешто прозе и стихова, што је наша критика прогласила за најбоље код нас задњих година. Неки комади Веселиновића (сеоског учитеља Србијанског) и Лазаревића преведени су већ на велике језике, као што је француски, италијански и.т.д. 

Уједно Ти шаљем по један број Браника и Српског Гласа, да видиш како су те представили Српству, и Словенству. Тако су Те од прилике приказали ваљда сви српски и словенски листови, колико сам и сам читао, и колико сам чуо. За наслов немој се љутити. У оригиналу било је речено ’Србин проналазач у Америци, али Браник сам на своју руку промјени наслов онако како видиш. Уредник ми је нарочитим писмом захвалио за чланак и молио ме и приватно, да га о Теби и Твојим радовима извјештавам. Али шта могу ја, ако не добијем који број новина отуда, - а ја би већ нашао, ко би ствар ма донекле протумачити могао.

Дакле у име Српства и Словенства, ја Те молим да нас не држиш у незнању и неизвјесности о Твојим умним радовима. Иначе Твој ће ум и одсад свијетлити само тамо у туђини - али за Твој род и народ поготово као искра у пепелу. Неђе сам од скора читао, да се у Њујорку буне против електр. расвјетљења. Не знам је ли што на ствари.” 

Чланак у новосадском „Бранику”, који помиње Николадин објављен је у новембру 1889. године, и затим сличан у Српском Гласу, први су текстови у нашој штампи о Тесли иако се о њему у Америци увелико писало још 1885. Власник и издавач листа био је Миша Димитријевић, а одговорни уредник Земунац Никола Јоксимовић, који је завршио гимназију у Грацу где је започео студије технике које је брзо напустио зарад љубави према новинарству. Како је боравио у Грацу у исто време када и Тесла нема сумње да су се познавали.

СУТРА: ДОСТОЈАНСTВЕНИ СРБИН ЗАДИВЉУЈЕ НАУЧНИ СВЕТ

Препоручујемо

Фељтон

0 5

МЕХАНИЗОВАНА, ГРУБА И НЕПРИВЛАЧНА АМЕРИКА: Теслино путовање у САД било је достојно заплета романа Агате Кристи

09. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 4

КОКА КРЕАТОР ИДЕОЛОГИЈЕ ПОТРОШАЧКОГ ДРУШТВА: Кока-кола је онај производ који човек ствара да би му служио а онда постане његов роб

08. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК ПОРОДИЦЕ РАНКОВИЋ: Начелник СУП-а Савски венац пренео је информацију да усташе припремају атентат на Леку

24. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 28

АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА: На Космету пронађено у добро очуваном и исправном стању око 26.000 комада разних врста оружја

31. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације