ПОХОД СРПСКОМ НАРОДУ У ЈУЖНОЈ СТАРОЈ СРБИЈИ: Надежда Петровић је успоставила лични контакт са краљем Петром I Карађорђевићем

КОЛО српских сестара је у Србији током јесени 1903. године, после пропасти Илинданског устанка, издржавало око 200 избеглих комита из Македоније (без обзира на националност).

ИНСПИРАЦИЈА Краљ Петар у свечаној генералској униформи, Фото Архива

Наиме, систематско организовање српске четничке акције у Османском царству доста је каснило за Бугарима. После иницијалних покушаја из 1897, озбиљнији рад започето је 1901, када је Светислав Симић у име државе, али тајним путевима, преузео активну улогу у координацији чета, стављајући их под контролу српских власти, док је истовремено покушавао да оствари сарадњу са бугарским револуционарним организацијама. Иако су српске власти у почетку настојале да прикрију своју улогу, од средине септембра 1903. године, формирањем Српске четничке организације и Централног револуционарног одбора у Београду, четничка акција добија институционализовану подршку. 

Прва велика јавна акција Кола Српских сестара било је организовање концерта у Народном позоришту, у чему се као покретач и приређивач највише ангажовала Надежда Петровић. Сама је саставила програм у ком је истакла „живе слике из Македоније и Србије”. Предвидела је учествовање глумаца Милке Гргурове и Мике Стојковића, за декор је био задужен вајар Ђорђе Јовановић. Михаило Валтровић је требало да обезбеди из Народног музеја „одело од Карађорђа за 7 новембар увече, када ћемо прославити стогодишњицу устанка првог и договор за њега”. Сагласност за извођење концерта дао је и министар иностраних послова Андра Николића, али други министри нису желели да се са „живим сликама” (приказом насиља над Србима) праве дипломатски проблеми.  

Није била у питању претерана обазривост, јер су турске дипломате у Београду заиста и протествовале због подршке које је влада упућивала удружењима које су се залагала за помоћ становништву Старе Србије и Македоније и добеглим комитама.

Надежда је осмислила изразито патриотски програм, који је почињао са апотеозом Првог српског устанка и величањем Вожда Карађорђа. Затим би се дао осврт на устанак у Македонији и Старој Србији, као и вешање и мучење Срба. Потом би се приказала једна запаљена колиба и одвођење жена, девојака и деце у ропство, иза које би следила слика дахија. Међутим, ове тачке замењене су декламацијом песама „Стражар” Ђуре Јакшића, „Македонија” Ристе Одавића и „Буна на дахије”. Изведени су делови из „Горског вијенца”, последњи чин из драма „Станоје Главаш”, „Кнез од Семберије” и „Стана Ранковић”. Публика је била задовољна, а краљ Петар I Карађорђевић послао је 1.000 динара у злату као прилог. Од продатих карата прикупљено је 3.265 динара.

Оно што је много важније, Надежда Петровић је успоставила лични контакт са новим монархом Србије и успела је да „задобије симпатије, знану и незнану помоћ”, како су то запамтили савременици. Њихова сарадња није прекидана ни касније, а Надежда је „имала приступа и поверења да код краља Петра брани не само свој национални програм рада, но у многим моментима  дејствује на расположење Његовог Величанства Краља Петра да и Наследник престола узима своју улогу у омладинским југословенским манифестацијама.”  Какав је био обим, садржај и домет ових контаката није познато.

ПАТРИОТСКА АКТИВНОСТ

vikipedija

НАДЕЖДА Петровић је 1903. године своју енергију усмерила пре свега у патриотску активност. Њена улога у оснивању Кола српских сестара није била пролазна епизода, јер је током свог живота увек испољавала снажан осећај одговорности према сопственом народу, што се касније још јаче потврдило, нарочито у ратним годинама.

Надежда је са великим ентузијазмом кренула у патриотски рад:„Предузимљива и истрајна, упорна и енергична, она је отварала врата у јавности многој корисној и племенитој идеји, заузимајући се за сваку добру националну ствар. Не плашећи се тешкоћа, она је била један од авангарде из групе оних радника, који су први почели борбу за ослобођење и уједињење.” 

САСТАНЦИ, прикупљање помоћи и хуманитарни концерти са патриотским програмом несумњиво су били значајни, али Надежда Петровић је поседовала вољу и снагу за озбиљнији и непосреднији ангажман. Зато је, заједно са Милицом Добри, одлучила да посети српски декларисана, али и бугарски опредељена села у Битољском вилајету, страдала 1903. године. Из перспективе Кола српских сестара та подручја су се сматрала делом српског етничког простора.

Спорови Србије с Бугарском око питања етничке припадности становника Македоније и јужној Старој Србији били су озбиљни.  Бугарска је имала континуирани пропагандни, просветни и обавештајни рад, који је од 1870. подржавала и Бугарска егзархија, (од османских власти призната црквена и милетска организација) као и оружана акција комита после 1893. године. Србија је у свему каснила, а на терену су појединци српског идентитета доживљавали прогоне, малтретирања и убиства и били приморани да се ставе под духовну власт Бугарске егзархије, која је вршила бугаризацију Словена. Тако је број изјашњеног српског становништва континуирано смањиван.Све је то утицало на снажење и ширење идеја националног ослобођења (па и шовинизма) у самој Србији, као и на одлучне захтеве да се држава активно супротстави Бугарској у њеном пропагандном раду у Повардарју. 

Крајем XIX и почетком XX века припадност патријаршијској или егзархијској црквеној организацији, имала је кључну улогу у националној идентификацији словенског становништва у Повардарју, што је условљавало повезаност са Србима или Бугарима. Словенске заједнице које су од Шар-планине до Битоља признавале духовну власт Цариградске патријаршије, сматрале су се српским, док су оне које су прихватале власт Бугарске егзархије сврставане у бугарски национални корпус. У зависности од конкретне средине, ова идентификација је понекад имала искључиво организациони црквени карактер, али је временом директно утицала на националну припадност.  

СРПСКА интелектуална елита није имала монолитан став према овом питању. Према сећањима Слободана Јовановића, „стари националисти“ веровали су да је становништво Македоније искључиво српско, док су нови нараштаји сматрали да је национална свест у тим подручјима подложна промени и да није тако чврста као у неким другим неослобођеним крајевима, као што је на пример била Херцеговина.

Надежда је била свесна несталног националног идентитета становништва на овом простору, што је и регистровала у свом извештају по повратку из Битољског вилајета:

„Наши људи су поручили најозбиљније да се побринемо за цркве, да би тим боље осигурали већину нашу у тим крајевима. Пошто је Пореч срце Македоније и од стране Бугара иста је сила на њега наперена, да га од нас одвоје. Кад будемо Пореч, Дебар и Охридску казу имали уз нас, владаћемо врло брзо целом Македонијом”. 

Самим тим и организовање српске четничке акције у Поречју 1903. године представљао је покушај очувања српског утицаја на овом простору. Српска чета се у овом крају сама основала и деловала је пре устанка. Суочени са опасношћу да српска села приђу бугарској црквеној Егзархији и бугарској комитској организацији, организатори четничког покрета у Србији пожурили су са слањем нових малих герилских одреда у Османско царство. Упркос противљењу званичних власти, српске чете су током јула и августа 1903. продирале у Поречје, Кумановску казу и Скопску Црну Гору. Док су поједини четници деловали под маском бугарских комита, који су били бројнији и боље организовани, други су отворено исказивали српску припадност, чиме је српска револуционарна мрежа настојала да ојача свој утицај. 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

БРАНИСЛАВ НУШИЋ КУМУЈЕ КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРА: Збор на Велику Госпојину 1903. године био је највећи женски политички скуп у Србији

06. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 7

ДОГОРЕВА ФИТИЉ НА СВЕЋИ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА: "Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети..."

25. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 0

КРИМИНАЛЦИ ЗЛОСТАВЉАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ЗАТВОРЕНИКЕ: Иво Андрић описао атмосферу свачије кривице у "Проклетој авлији", објављеној 1954. године

04. 04. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ЛИКВИДАЦИЈЕ СВЕШТЕНИКА ТРГОВАЦА И ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: У Јабуци код Панчева стрељано је 72 краљевских пилота који нису сарађивали са окупатором

30. 03. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације