ДАРОДАВАЦ НАШИХ СВЕТИЊА: Овако је изгледао сусрет партијарха и Новака Ђоковића

КОЛИКО је патријарх Иринеј, током деценије на челу Српске православне цркве, био истински и брижни пастир вере, толико је имао и истанчан осећај да стожер Цркве коју представља не може да буде пољуљан уколико га подупире српска младост.

Фото архива В. Н.

Његова сусретања са младима и поруке које им је упућивао разгоревале су, изнова, наду у генерације које су у беспућима трагале за заборављеним и затамљеним идентитетом.

СВЕЧАНО одевен, достојно и смерно, приступио је пред патријарха, у тишини, као да прима монашки постриг. На његовим грудима заблистао је Орден. Емоције, готово опипљиве, завладале су свечаном салом Патријаршије. Пољубио је руку патријарху.

- Ти си својим победама вратио углед нашем народу и култури и охрабрио многе да поносно кажу да припадају српском народу - казао је патријарх и подсетио на бројне примере Новаковог доброчинства, када је помогао не само српском народу у невољи него и другим народима широм света. А, пре свега нашем страдалном народу на Косову и Метохији, одакле и сам вучеш своје корене, драгоцена је била твоја помоћ. Бројним стипендијама помогао си деци да се школују, али и деци са посебним потребама, да осете радост детињства и незаборава. Уписао си се међу дародавце наших древних светиња, Хиландара и Грачанице, али и многих других белега наше вере.

Док су текле тихе и благе патријархове речи, а Новак их примио с дубоким поштовањем, чуло се само зујање камера међу патријаршијским иконама, архијерејима, Новаковм породицом и пријатељима, сабраним у овом свечаном чину.

НЕКОЛИКО секунди, а можда и читав минут, протекао је док темпераментни Новак није савладао емоције. Узвратио је патријарху:

- Као верник и поштовалац Српске православне цркве, традиције и вере, могу да истакнем да је ово најзначајније признање у мом животу. За нас вернике није битно толико који је степен ордена, већ чије име орден носи. Тако је и мени најважније име Светог Саве, које ме обавезује да останем на Христовом путу, а коме се свакодневно молимо да уједињује наш народ. Великим радом и вером у себе може много да се постигне, али никада не треба да изостане саосећање за људе којима су потребни помоћ и велика подршка. Хвала вам на одликовању. Хвала вам на молитвеној подршци коју сам увек осећао и надам се да ћу је и даље имати. Бог вас благословио.

За патријарха српског Иринеја радост нису била само признања и одликовања какве је, са самог звездног неба, доносио наш Новак Ђоковић. За њега су радост били сви млади људи који поштују традицију и веру предака својих. Врата Патријаршије, и без нарочите најаве, увек су била отворена младим људима који су желели да се сретну с њим, чују мудру поруку и поуку. Најчешће су га походили млади из дијаспоре, а посебну радост сусрета доживео је када га је у октобру, друге године његовог столовања на светосавском трону, посетило сто педесеторо младих из Републике Српске коју је он сматрао душом наше заједничке душе, готово као и Косово и Метохију.

- СА ДИВЉЕЊЕМ гледам на оно што се дешава у Српској, где се подижу предивне цркве и манастири, обнављају велике светиње и духовна снага, а то је ваша младост - казао им је патријарх. - Нарочито се дивим вашој љубави према своме роду, вашој упорности да сачувате језик и културу. То и нама даје снагу да истрајемо у настојањима да останемо што смо били. Желим да се, овде, осећате као у својој кући, као што се и ми осећамо када дођемо у Бањалуку, али и друге крајеве Републике Српске.

Дуго је потрајао овај сусрет. Млади су, чак и на изненађење патријарха, готово до танчина познавали проблеме нашег народа и светиња на Косову и Метохији.

- Многе од наших светиња, као што сте, сасвим упознати, нису доступне српском народу, као некада. Али ја верујем да ће оне остати српске, упркос настојањима да нам их отму. Ми ћемо свим силама настојати да се одупремо неправди. Борићемо се свим дозвољеним средствима да их одбранимо. Да буде као што је вазда, кроз векове, било.

КОЛИКО је волео младе и у њих полагао наду, патријарх Иринеј је то потврдио када је у једној од последњих посета Космету, походио Велику Хочу и Ораховац. Дочекала су га деца српских домаћина, претекли све муке прогона и погрома, а решени да овде остану до судњега дана, на платоу испод цркве у Ораховцу загрлили су га песмом "Метохијо моја", којом се заклињу да су они ту, вечна свећа.

- Не заборавимо да је Бог силнији од свих, наћи ће Бог пута и начина да нам сачува свето Косово и наше светиње, овде, само ако будемо достојни његове помоћи и милости - говорио је патријарх.

Разлегали су се звуци песме детињства и младости стасалој у гету. Патријарх је заплакао. Нико му до тада сузе није видео.

Сутра: ПУТНИК НА СТАЗИ СВЕТОГ САВЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДУЖНИ СМО ДА БРАНИМО СВОЈЕ: Веровао је у младе спремне да чувају веру и светиње

30. 11. 2020. у 18:00

Фељтон

0 0

ЉУБАВ, ЛЕК ЗА ИСЦЕЉЕЊЕ РАНА: Патријарх Иринеј је био скроман, праведан и храбар човек, посвећен Србији и српском народу

29. 11. 2020. у 19:00

Фељтон

0 3

КОРМИЛАРИО У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА: Патријарх је, истински, свакодневно патио због Косова и Метохије

28. 11. 2020. у 18:00

Фељтон

0 0

СУДБОНОСНИ ДАНИ НАШЕГ НАРОДА: Живот је посветио саборности нашег народа, да не заборави своје корене

27. 11. 2020. у 18:00

Друштво

0 2

ПРИЧЕ О СЕДОЈ КОСИ, ПАВЛУ И ГРАЧАНИЦИ: Три детаља о животу патријарха Иринеја које смо заборавили (ФОТО)

20. 11. 2020. у 22:18

Друштво

0 0

СВОМ СНАГОМ ЈЕ ОЖИВЉАВАО ВЕРУ У НАРОДУ: Отац Зоран Филиповић: Ја сам човек кога је патријарх подигао од малих ногу

21. 11. 2020. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације