ЦЕНТАР ХРИШЋАНСТВА У НИШУ: Хришћанска васељена 5. октобра 2013. слегла се у родни град цара Константина - древни Наисус
СВЕТИ архијерејски сабор Српске цркве, заједно са државом, прогласио је 2013. - годином Миланског едикта. У част обележавања једног од најважнијих датума у историји хришћанства Србија, СПЦ и град Ниш, као родно место Светог цара Константина, били су домаћини централне прославе великог јубилеја.
Патријарх Иринеј је у овај догађај универзалног хришћанског, васељенског карактера, уложио велики труд, а ауторитетом Српске православне цркве и својим личним угледом обезбедио му је и достојан ниво. Централну прославу одржану у три града - Нишу, Београду и Подгорици, одржану од 3. до 9. октобра увеличали су васељенски патријарх Вартоломеј, руски патријарх Кирил, поглавар Јерусалимске патријаршије Теофило Трећи, митрополит варшавски и све Пољске Сава, поглавар Кипарске цркве Хризостом Други, предстојатељ Грчке цркве архиепископ Јероним и поглавар Албанске православне цркве Анастасије.
У БЕОГРАД је допутовао лични изасланик архиепископа кантерберијског примата Англиканске цркве Џастина Велбија, бискуп Мајкл Скот Џоинт. Молитвено учешће у великом догађају узела је и висока делегација Римокатоличке цркве, а манифестацијама су присуствовали и званичници Исламске заједнице Србије.
Јубилеј догађаја из 313. године, који је означио прекретницу у току историје цркава и држава, препознале су као прилику да ојачају своју позицију у хришћанском свету. Свети архијерејски сабор тим поводом издао је посебну посланицу:
- Ми и данас носимо свој крст. Крстом Христовим побеђујте сваки грех и свако зло, пре свега у себи самимима, борећи се попут Светог цара Константина, неодступно као добри војници Исуса Христа. И никада свету веру не продајте за вечеру овога света. Држите се Цркве Христове, светодуховске мајке своје, јер је Црква непобедиво тело Христово, које је кроз све векове историје побеђивало, побеђује и победиће свепобедном силом Свете Тројице, Бога живога који твори чудеса - наведено је у "константиновоској" посланици Сабора СПЦ коју је потписао патријарх Иринеј.
КОЛИКО је поглавару Српске цркве био важан овај догађај сведочи да је у његовој припреми учествовао готово од првог дана на месту патријарха. Заједно са тадашњим председником Србије Томиславом Николићем био је копредседник Организационог одбора прославе.
Сваког високог госта из помесних православних цркава лично је дочекао на београдском Аеродрому "Никола Тесла".
- Ово је заиста историјски догађај, јер је пре 1.700 година римски император Константин потписао документ који је не само легализовао хришћанство, већ и успоставио основу посебних односа цркве и световне власти. Тај модел је касније развијен у Византији, да би постао фундамент цивилизацијског развоја Европе - казао је по доласку у Србију руски патријарх Кирил.
Он се осврнуо и на данашњи положај хришћана у све секуларнијој Европи:
- ДАНАС када неки доводе у сумњу актуелност овог хришћанског извора европске цивилизације, ми, православне цркве и сви хришћани Европе, морамо помоћи нашим савременицима да разумеју и осете колико је овај извор важан у формирању духовног и моралног профила Европљана.
ПОМЕН ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ
КОЛИКО поштовање у православном свету ужива покојни патријарх Павле видело се и 2013. године у Нишу. Ниједан од поглавара помесних православних цркава није пропустио да нагласи Павлову молитвеност, монашку скромност и мудрост којом је управљао црквом. Најснажнију везу патријарх Павле за живота имао је са Руском православном црквом, што је потврдио и руски патријарх Кирил. По доласку у Београд, право са аеродрома - свечаног дочека и конференције за штампу - запутио се у манастир Раковицу. У скромном манастиру, на гробу патријарха Павла, Кирил се помолио, а затим одслужио помен.
У част високих гостију 5. октобра служена је доксологија у београдској Саборној цркви. Не памти се да је катедрална престоничка црква била испуњена толиким бројем највиших црквених великодостојника. Под њеним сводовима стајали су братски, један до другога, четири патријарха, пет архиепископа - поглавара помесних православних цркава, 16 страних митрополита и епископа и 22 српска архијереја, као и више од 20 представника других цркава и конфесија.
Братски поздрав упутио им је домаћин - српски патријарх Иринеј:
- Ово је јединствена прилика за нас православне да се окупимо, ближе упознамо и сагледамо прилике и време у коме живимо, а у коме се оспоравају многе хришћанске вредности. Молимо се Богу да благослови наше жеље, а наше је да учинимо прве кораке ка зближавању и јеванђељском дијалогу.
ГРАД на Нишави је 5. октобра 2013. године био центар хришћанства. Пространа хришћанска васељена преко својих патријарха и архијереја слегла се у родни град цара Константина - древни Наисус - да обележи јубилеј прекретног догађаја људске цивилизације.
Суштина и срце прославе била је Света литургија која је служена испред нишког Храма Светог цара Константина и царице Јелене. Службу је предводио патријарх васељенски Вартоломеј, уз саслужење осталих црквених поглавара и то на пет језика - српском, црквенословенском, грчком, руском и арапском. У њој је учествовало и 20 српских архијереја и великодостојника, као и 15 игумана најзначајнијих српских манастира. Догађају је присуствовало око 15.000 верника из свих крајева Србије, али и из иностранства. Државу су на литургији представљали председник Томислав Николић, председник Српске Милорад Додик, премијер Ивица Дачић, министри, представници Војске Србије, као и дипломатски кор.
- Стојимо чврсто и смерно, стојимо са страхом, да се појави Божија сила у нама, јер побеђује вера наша која победи свет, побеђује Христос који изађе побеђујући, да победи и победиће.
Амин - поручио је у својој беседи патријарх васељенски Вартоломеј, шаљући благослов хиљадама верника који су се слегли у Ниш.
ПРОСЛАВА 1.700 година Миланског едикта настављена је сутрадан у Подгорици. Високе госте примили су председник и премијер Црне Горе Филип Вујановић и Мило Ђукановић, а потом је одржана импресивна свечана академија. Централни догађај - освећење велелепног Храма Христовог Васкрсења - био је заказан за 7. октобар.
Био је то догађај који Црна Гора није видела. Осморица поглавара православних цркава на једном месту, више десетина архијереја са свих страна света, као и непребројиво свештенство и монаштво одслужили су прву литургију у новом храму. Честицу моштију у Престо ставио је патријарх Вартоломеј, док је руски првојерарх Кирил осветио његове зидове. Највећа подгоричка црква, тако, од свог подизања има не само значај за Црну Гору и њен главни град, већ и свеправославни значај.
- Овај храм је јединствен у грађевинском и архитектонском остварењу. У свом доњем делу саграђен је од великих камених плоча из Црне Горе, које јасно показују снагу и чврстину, али и лепоту камена црногорског. Овај храм је дакле аутентично добро Црне Горе. Остатак камена, стигао из пријатељских држава. Зато је овај храм својом суштином и вредност православне васељене - рекао је у својој беседи на свечаној академији митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Сутра: УСПОСТАВЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА С ПАПОМ
Препоручујемо
ДАРОДАВАЦ НАШИХ СВЕТИЊА: Овако је изгледао сусрет партијарха и Новака Ђоковића
02. 12. 2020. у 15:00
ДУЖНИ СМО ДА БРАНИМО СВОЈЕ: Веровао је у младе спремне да чувају веру и светиње
30. 11. 2020. у 18:00
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)