ФЕЉТОН - РАЗЛИЧИТО ТУМАЧЕЊЕ ИСТОГ ЈЕЗИКА: Народ, извесно је, више неће трпети понижавање

Веселин Матовић

25. 03. 2021. у 18:00

АСИМИЛАЦИЈА није једногенерацијски процес, уколико се, можда, под тим појмом не подразумијевају страначка и идеолошка ротирања и разбрајања.

ФЕЉТОН - РАЗЛИЧИТО ТУМАЧЕЊЕ ИСТОГ ЈЕЗИКА: Народ,  извесно је,  више неће трпети понижавање

Фото- документација "Новости"

Ми, данас, имамо ситуацију да се отац изјашњава као Србин, а син као Црногорац, али и обратно - да је отац Црногорац, а син Србин. Имамо и појаву да се дјеца Црногораца, ради стицања права на бесплатно школовање у Србији, изреда пишу као Срби. Јесу ли то знаци асимилације или нечега другог? У Црној Гори могућа је асимилација Албанаца, на примјер, у Србе-Црногорце, и обратно, али ти су процеси, као што знамо, завршени углавном још у средњем вијеку. Међутим, не могу се Срби у Црној Гори асимиловати у Црногорце јер они јесу Црногорци, нити се могу Црногорци асимиловати у Србе јер они, такође, јесу Срби. И ко год у контексту ових ротирања и режимског "црногорчења" Црне Горе, употребљава ријеч асимилација, требало би да је макар стави под наводнике. Ако то не чини, излази у сусрет, свјесно или не, новоцрногорском расколничком концепту!

Систематско гушење српске националне самосвијести Црногораца и притисци режима да се људи опредјељују као Црногорци (100% Црногорци, једнако антисрби), који говоре тзв. црногорским језиком, било је, право рећи - унижење достојанства Црногорства и његово свођење на ниво страначког опредјељења. То опредјељење било је суштински антицрногорско, а манифестовало се као антисрпско. Отуда црногорство, данас, у Црној Гори, најдосљедније поштују, као неотуђив дио свог идентитета, и свој етички идеал, они њени грађани који се декларишу као Срби. То је парадокс данашње Црне Горе.

ПРЕИМЕНУЈУЋИ српски језик, како би магијом његовог новог, црногорског, имена створила "новог човјека" и нову цркву у Црној Гори, бивша власт је ударила маљем у темељ Црне Горе, помјерила га је и расцијепила, па су онда и сви његови носећи зидови попуцали: етика, култура, духовност, родољубље, заједништво народно...

Падом неотитоистичког режима Мила Ђукановића, концепција о искоријењивању српског идентитета Црногораца, нажалост, није угашена. Учаурена, прије свега, у највишем правном акту државе, који су његови обретници учинили готово непромјењивим (па се сад, иако поражени, смјешкају иза спуштених завјеса, с надом да ће тако зувијек и остати), она ће и даље тровати Црну Гору са ништа мање кондиције него што је то досад чинила.

У том погледу било би од изузетног значаја када би новоуспостављена власт, ако засад не може промијенити Устав, донијела закон о службеној употреби језика и писма, којим би се ријешило питање понижавајућег статуса имена српског језика и ћирилице у образовном систему и државној администрацији у Црној Гори. И који би, напокон, ријешио уставну загонетку надређености "службеног" језика језицима "у службеној употреби", односно како се оно што је потврђено као већина може озаконити као мањина.

УМЈЕСТО језичке стварности и чињеничког стања, писци црногорског устава, овјерили су, као непромјењиву уставну норму, да се, притисцима и уцјенама државног апарата, злоупотребом образовног система, број заступника имена српског језика, као освједочених чувара исходишног идентитета Црногораца и његошевске Црне Горе, сведе на ниво испод 15 процената. Након тога, разумије се, они, као национална мањина, више не би представљали сметњу реализацији завршног чина новоцрногорског језичкоменталног инжењеринга. Али пошто се та дијаболична замисао није остварила нити ће се икада остварити, било би нормално да новоуспостављена власт уставну одредбу којом се српски језик (иако једина неспорна већина у Црној Гори) сврстава међу мањинске језике, чим прије елиминише из овдашњег правног кодекса, будући да се ради о жаришту које ће држати Црну Гору у стању непрекидних политичких конвулзија.

ИДЕНТИТЕТСКА и ментална пометња у коју је одлазећи режим увео, толико је дубока да су, и поред најаве побједничког тријумвирата о ревизији "свих дискриминаторских законских и подзаконских аката", мали изгледи да се то догоди у догледном времену.

Ипак, питање понижавајућег уставно-правног статуса имена српског језика није формална, административна недоумица која се смије запостављати и одлагати за нека боља времена.

Напротив, то је питање које најдубље задире у биће народа, у крајњем - и у поимање живота и свијета, сваког појединца. Ако Скупштина у новом сазиву не може промијенити Устав, може донијети закон о језику и писму којим би се спријечиле даље штетне посљедице његовог манипулативног тумачења и примјене. За политичко, културно и морално оздрављење црногорског друштва, такав закон није неважнији од Закона о слободи вјероисповијести. Промјена Закона о слободи вјероисповијести спасиће засад Црну Гору од рушења, али је тек рјешење језичког раскола може сјединити и учврстити.

УОСТАЛОМ, уколико се на предстојећем попису становништва поново покаже да народ у знатно већем проценту преферира српско него црногорско именовање свог матерњег језика, много шта ће се у том погледу промијенити. Народ, извјесно је, више неће трпјети његово понижавање. Тражиће рјешење, не чекајући неизвјесне промјене уставних одредби. Доста је народу смутње и празноречица о мултикултуралности, мултиетичности, мултиконфесионалности, те "да није важно како свој језик зовемо, важно је да се разумијемо", и сличних. Нијесмо ми два народа, различитих вјера и култура, али се, нажалост, већ двадесет година, нити разумијемо нити смо се о било чему споразумјели. Говоримо ми истим језиком, али откако га различито именујемо, презувене су, како би се у народу казало, све његове главне ријечи, па га различито и разумијемо.

Захтјев народа за ослобађање имена српског језика из монтенегринских уставно-правних шкрка, исказиван на литијама (а и на многим ранијим протестима у протеклих шеснаест година), са истим поривом као и захтјев за промјеном Закона о слободи вјероисповијести, био је један од превасходних разлога народног устанка против режима, који је, током тридесетогодишње владавине, Црну Гору претворио у идентитетско буњиште. Разумно је онда и очекивати да новоуспостављена власт, управо од тога почне њено уљуђивање.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ ХИСТЕРИШУ: Због песме уз коју је Србин ушао у ринг у Тирани - у лажној држави не могу да дођу себи! (ВИДЕО)