ОБИЛИЋ ЈУНАК НАД ЈУНАЦИМА: Косовски бој није само мит

ДА су српски историчари, макар пре сто година када се коначно појавило критичко издање, превели дело грчко-византијског историчара Лаоника Халкокондила "Докази историје" могуће је да данас недоумица о прапостојбини Срба не би ни било. Ни о Косовској бици не би се говорило као о миту.

Фреска Милош Обилић у припрати кнеза Лазара у манастиру Хиландар, Фото ИК Прометеј

Нити би у филму "Бој на Косову" снимљеном 1989. поводом 600 година наше битке над биткама, Милош Обилић усмртио султана Мурата I ножем са земље, већ копљем са коња како је и приличило средњовековном племићу кога Халкокондил описује као "највећег јунака за кога се икада чуло".

Овом десетокњижју Атињанина Халкокондила (1430-1480) у којем обухвата период од 1298 до 1463. године пратећи пропаст Византије и замах Турског царства, али и историје Срба, домаћа историографија није до сада посвећивала заслужену пажњу. Коначно, све делове "Доказа историје" у којима аутор описује историју и етнологију Срба, први пут са византијско-грчког на наш језик превели су научни сарадници др Дарко Крстић и др Александар Стојановић, а пре неколико дана објавио "Прометеј".

ИК Прометеј

Др Крстић, историчар из Ниша, поред доктората из Библијске теологије са Богословског факултета у Солуну, има и мастер рад из историје Византије а његов колега из Чачка др Стојановић постдипломске и докторске студије заокружио је на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Неколико година истраживали су Халкокондилову заоставштину. Пошли су од перцепције византијског научника о Библији, али ништа нису нашли у вези са поменутом темом. Били су, међутим, изненађени поглављима о нашој историји и одлучили да их у целости преведу.

- Од огромног је значаја то што признати историчар свога доба који није српског рода, о теми српске прапостојбине, наше етногенезе и миграција износи ставове који су у несагласју са данашњом верзијом историје какву учимо у школама и каква се предаје на нашим факултетима - каже за "Новости" др Крстић.

ИК Прометеј

Наглашава да је Халкокондил, у маниру свог учитеља, највећег филозофа 15. века Гемиста Плитона, интелектуално поштен и методолошки исправан научник. Уважава и другачије мишљење, наводи га у свом делу, мада јасно ставља до знања да се са њим не слаже и да је много вероватније да су Срби аутохтон народ на Балкану. Истицао је и да постоји културна, језичка и етнолошка истоветност средњовековних Трибала са античким Трибалима (познато племе које је живело северно од македонских племена заједно са Илирима).

Значајно је и да је Халкокондил као Грк нашу постојбину лоцирао између Драча и Истре (Кварнера) па све до Дунава. По њему, то је највероватнија и најизгледнија прапостојбина Трибала који су се селили на север и на исток...

- На више места он наглашава да Трибали, Илири и остали народи заједничког корена "и дан-данас користе исти језик, обичаје и начин живота". Речи "Срби" и "српски" користи када објашњава да притом мисли на Трибале и обрнуто, а на више од стотину места наводи реч Трибали и када говори о нашим историјским личностима - истиче др Крстић.

др Александар Стојановић и  др Дарко Крстић, Фото Приватна архива

Његов колега Стојановић напомиње да овај историчар није ни први ни једини који је у својим научним списима Србе ословљавао Трибалима. Чинило је то више од 20 византијских писаца и историчара.

О Косовском боју Халкокондил наводи две верзије - турску и византијску. Турке је болела погибија великог султана Мурата I кога су звали Праведни, те су њихови историчари тврдили да је он већ био победио Србе у Боју на Косову пољу, али да је у једном тренутку сишао са коња да убије неког српског војника. Када се окренуо - непознати српски војник га је пробо копљем. У овом поглављу Халкокондил турског султана назива именом "Амурат" а "Милоин" је Милош Обилић.

Халкокондил је, по свему судећи, забележио и сведочанства вазала, учесника Косовског боја. У та времена, пре битке, док су ратници још били у строју, догађало се да неки од њих изразе жељу да пређу на другу страну. По византијској верзији, већ је постојао договор између Лазара кога грчко-византијски историчар назива старозаветним именом "Елеазар" и српског ратника "Милоина" да он, тобож, пребегне на турску страну.

- Милош је кренуо, наводно, као пребеглица на непријатељску страну, а Амурат, чим га је препознао довикнуо је својој војсци да се размакне како би коњаник могао да прође. То говори да је Милоин засигурно био племић и познат ратник. Међутим, у једном тренутку, подигавши копље дао се у силан јуриш и усмртио султана. Копљем, а не ножем као у народним песмама - објашњава др Стојановић.

Лаоник Халкокондил, Фото УК Прометеј

Не само да је Халкокондил забележио да "нико такав напад није видео дотад", већ Милоина (Милоша) описује као "највећег јунака за кога се икада чуло". Као да је желео да подсети да за разлику од Милоша, копље није послушало Александра Великог у његовој најважнијој бици код Гаугамеле 331. године пре нове ере.

Милошево убиство Мурата је митска сцена коју византијски ратници, вазали на турској страни у Косовској бици, сигурно нису заборавили. Опис убиства султана у великој мери поклапа се и са Његошевим виђењем Обилића кога у "Горском вијенцу" и другим делима владика ваздиже на ниво култа: "Куда ћете с клетвом прађедовском? Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове?"

На крају, Крстић и Стојановић поручују - да бисмо веродостојно приступили истраживању о нашој прапостојбини, потребно је у свеобухватно истраживање укључити и археологију, генетику, лингвистику, етнографију и културологију, науке које нису постојале у Халкокондилово време.

Лаоник Халкокондил, Фото УК Прометеј

Албанци немају илирске корене

КАТЕГОРИЧАН је Халкокондил да Албанци нису Илири и да њихова прапостојбина није Балкан. То је једна од најексплицитнијих тврдњи у његовом делу коју понавља на неколико места. У последњој књизи каже: "Чудим се како је могуће да неко каже да су Албанци Илири. "Наводи три могућа сценарија: да су из Јапигије (део данашње Италије), да су дошли са Кавказа или да су на Балкану, евентуално, могли да буду само суседи Илира.

Трибалски знак

ДР Стојановић подсећа да су српски устаници 1804. године на грбу Правитељствујушчег совјета имали стари трибалски знак - главу дивљег вепра прободеног стрелом, као и цар Душан и деспот Стефан Лазаревић. До данас је тај трибалски знак на грбу Шумадије и Браничева, градова Крагујевца, Тополе, Младеновца, општине Вождовац, Велике Плане, Лајковца, Лапова и Барајева.

Критичко издање

ПИСАЊЕ "Доказа историје" Халкокондил је завршио у периоду 1464-1468. описом пада Босне под Турке (1463). Дело се завршава преговорима Мађара и Млечана о вођењу рата против Турака. Стандарно критичко издање"Доказа историје" из којег су Крстић и Стојановић превели одељке о нашој историји у овој књизи, у два тома приредио је E. Darko,Laonici Chalcocandylae Historiarum Demonstrationes (Budapest 1922-1927). При преводу су консултована два превода Халкокондила на енглески језик.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације