НАЦИСТИ СЕ "ТУКЛИ" ЗА ОДЛИКОВАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Шпијун Владимир Ваухник о сусрету кнеза Павла са Хитлером у Берлину 1939. године

ОВЕ године навршиће се 86 година откако је кнез намесник Павле Карађорђевић посетио Берлин и срео се са Хитлером и нацистичком врхушком.

Академска књига

Детаље ове посете описао је један од најпознатијих обавештајаца из периода Другог светског рата,Владимир Ваухник, у мемоарској прози "У потрази за Хитлеровим војним плановима", а ова сећања је објавила "Академска књига".

Ваухник је у то време био војни аташе у Берлину, док је амбасадор био наш будући нобеловац Иво Андрић. Историја ће овог официра Југословенске војске запамтити као човека који је први властима у Београду јавио да се спрема бомбардовање 6. априла 1941. (нису му поверовали), као и да се спрема напад немачке војске на СССР.

"Берлин је примио кнеза намесника на најсвечанији начин," пише Ваухник у мемоарима. "Више од 30 милиона марака било је потрошено за украшавање вароши и свечаних просторија. Палата за госте на реци Шпреји била је изнова потпуно опремљена, а 30.000 припадника СА трупа било је мобилисано за безбедносне потребе, али и за учешће у шпалиру. Украшавање улица трајало је читаву једну седмицу, па су фотографије Хитлера и кнеза намесника биле свуда изложене. Новине су доносиле дугачке чланке о чаробној земљи Југославији. Једном речи, радило се на томе да немачки народ буде обузет врхунцем одушевљења за Југославију. Приређена је и трупна парада која је само мало заостајала за оном која је била одржана у част Хитлеровог рођендана. Она је била круна пријема."

Посету је пратио и раскошан пријем, као и свечани банкети. Трећег дана домаћин је био Геринг, који је организовао вечеру као "венецијанску ноћ", у замку Шарлотенбург.

Ваухник констатује да су се овом приликом "у пуној светлости показали нацистичка сујета и славољубље":

"Није било довољно што су ми из Београда авионом послали педесет високих југословенских ордена које сам морао предати на време највишим немачким достојанственицима, како би се они њима већ на првом пријему могли дичити. Последњих дана пред посету стигло ми је још пуно предлога да ли би било могуће одликовати још овог или оног заслужног господина за добре односе са Југославијом. Према могућностима се излазило у сусрет овим жељама. Али, на несрећу, одликовања за врхове управне и полицијске службе стигла су у Берлин тек у возу кнеза Павла, па је зато било немогуће поделити их током првог пријема. Међу одликовањима налазио се и орден Великог крста југословенске круне за рајхсфирера Химлера. Како је његов ађутант већ више пута био код мене због овог одликовања, обавестио сам Химлера да је орден стигао. Одмах се јавио ађутант са молбом да истог часа донесем одликовање. Химлер ме је примио обучен у свој нови СС парадни фрак, али без капута јер је чекао на одликовање. Са истинском дечјом радошћу узео је у руке кутију са орденом, захваљујући ми се неколико пута. Ово је био мој први сусрет са мрачним властодршцем који ме је тачно две године касније затворио у својој приватној тамници, и то у истој згради где сам га тад срео", наводи Ваухник.

Са ХитлеромFoto: Академска књига

POGLEDAJ GALERIJU

Међутим, ту није био крај! Тек што су се свечаности завршиле, кад је почело да се јавља на десетине немачких достојанственика, почевши од припадника СС-а, са молбом да накнадно буду узети у обзир за одликовања. Осим тога, Врховна команда војске уручила је војном аташеу списак са, ни мање ни више, 540 особа, углавном официра, чиновника и СС првака који су учествовали у припреми пријема, па самим тим и заслужују да буду одликовани. Овом тражењу, међутим, није могло бити удовољено, јер, како пише Ваухник, "превише је ипак било превише". Он је, признаје, ову прилику искористио да да предност оним особама које би касније могле да му буду од користи, а посебно "сујетним и слабим појединцима". Тако је уједно могао да оствари нове везе и канале за прикупљање драгоцених информација.

За разлику од пријема, преговори између Хитлера и кнеза Павла, који се показао као крајње вешт и присебан дипломата, нису текли баш тако глатко како је немачки канцелар очекивао. Хитлеров, Герингов и Рибентропов труд да придобију кнеза за пакт пријатељства са Немачком или да барем од њега изнуде обећање да са Енглеском неће склапати никакав уговор о гаранцијама био је - безуспешан.

"Кнез намесник није штедео на хвали силног напретка нове Немачке и свечано је обећао да ће Југославија одржавати пријатељске политичке и привредне односе с њом, наравно само док она не буде ставила никакве територијалне захтеве према Југославији. Непосредно пред одлазак кнеза намесника Павла из Берлина у Шорфхајд, где је био Герингов гост, учињен је последњи покушај Хитлера да наговори кнеза. Разговор који је био предвиђен да траје пола сата отегао се преко три часа. Стрпљиво сам чекао у предсобљу крај разговора и био веома изненађен када сам могао да видим како Хитлер при напуштању одаје није ни покушао да сакрије незадовољство његовим резултатом. Хитлеров мрки поглед и нервозно мицање усана је то доказивало. Државна посета је свој главни циљ промашила, али је немачки народ ипак био убеђен да је задобио једног правог пријатеља, а то је већ био некакав успех," пише Владимир Ваухник.

Његови контакти са кнезом намесником били су због густог програма "кратки и одмерени". Кнез Павле се распитивао о немачкој војсци и њеној борбеној готовости, посебно у поређењу са југословенском војском. При последњем рапорту отпустио је војног аташеа речима: "Трудите се да ми сачувате пријатељство Немачке, за пријатељство осталих великих сила ја ћу се сам потрудити!"

Ваухник закључује да је кнез добро проценио тадашњи стварни положај земље и односе снага, као и да је хтео Југославији да осигура мир. Касније је, после потписивања Тројног пакта и мартовског пуча 1941, кнез протеран из земље и до смрти је третиран као издајник и непријатељ. Судски је рехабилитован тек 2011. године и то као први представник породице Карађорђевић рехабилитован пред судовима у Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације