ЈЕЛЕНА ДРАКУЛИЋ ПЕТРОВИЋ ПОВОДОМ 90 ГОДИНА НИН-а: "Богата историја хроничара времена" (ФОТО/ВИДЕО)

ГЕНЕРАЛНА директорка и власница НИН-а Јелена Дракулић Петровић обратила се поводом јубилеја 90 година постојања овог магазина.

Фото: НИН

- У богатој историји НИН-а, промене су саставни део овог хроничара времена. А промена као таква, пре свега у власништву НИН-а носи оно што осећам свакога дана. Ту неописиву тежину одговорности, притисак очекивања и лепоту наизглед немогућег - да се уздигнемо изнад онога што можемо назвати “вишком историје”, изнад вртлога наше ере и останемо своји, верни слободи мишљења и расуђивања, истински доброј књижевности. Неострашћени и објективни, самоодрживи, и модерни у складу са новим временом -рекла је Јелена Дракулић Петровић, генерална директорка и власница магазина НИН, на свечаној прослави поводом 90 година постојања магазина, која је одржана у атријуму Народног музеја у Београду.

Она је истакла да одговоре на сва питања увек можемо наћи у прошлим временима и изнова фантастичној чињеници да се историја понавља.

- Идеја да се у НИН-у нађе неспојиво, заправо и није нова. Овај значајан јубилеј је прилика да се осветли лик и дело жене која је заслужна за поновно покретање НИН-а након Другог светског рата. Митра Митровић је први послератни министар културе и образовања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.  Она је писац, аутор и оснивач Југословенског Драмског позоришта, жена која је ударила темеље у просвети и култури, партизанка из Пожеге, борац за женска права… и, све наведено је боље описује од чињенице - да је била прва жена Милована Ђиласа - навела је Дракулић Петровић.

Фото: НИН

Најављујући документарни прилог о Митри Митровић, жени која је покретањем НИН-а одлучила да живот проведе немирно, али у миру са својим идеалима Дракулић Петровић је рекла:

- Парадоксално али ригидни комунистички систем је као своју супротност изнедрио бројне интектуалне величине и слободну мисао, коју су они бранили кроз НИН као своје гласило. Митра је дала ветар у леђа за поновно покретање и без те безусловне политичке подршке, питање да ли би било НИН-а данас. Она је такође одлучила да писмо гласила буде ћирилица, што је у том времену сузбијања националних обележја, била више него револуцинарна идеја. Тако је ћирилични послератни НИН био један од примера децентрализације у штампи: ако је предратни на латиници био југословенски, овај из 1951. године се може сматрати српским. Митра је проницала како се из идеологије прелазило у догму против које се увек борила. Крајем педесетих година је политички страдала, али је још дуго писала, све до почетка 21. века - закључила је Дракулић Петровић.

Јубилеј најстаријег недељника на Балкану

Свечана прослава поводом 90 година недељника НИН одржана је у атријуму Народног музеја у Београду, у присуству бројних званица из јавног, културног и пословног живота Србије.

НИН је током девет деценија прошао кроз све турбуленције времена, а чињеница да их је преживео и над‌живео, сачувавши име и углед, говори да није био само хроничар тог времена, већ и његов тумач. НИН је посматрао свет некад мењајући угао гледања, али трудећи се да увек остане на страни истине и увек, али увек – пратећи најважније, кључне догађаје.

Ако није на страницама НИН-а – као да се није десило. По насловној страни НИН-а могли сте разврстати битно од небитног. НИН је увек писао са ставом и готово никад није ћутао.

Деведесет година НИН-а јесте деведесет година историје. Али и мало шире од тога и мало дубље од тога. Јер када листате странице НИН-а, од оних пожутелих до ових од најмодернијег папира, ви не пратите само хронологију скоро читавог једног века, већ и добијате одговоре на сва питања о њему: ко, шта, где, када и, што је најважније за један недељник – зашто и како.

(Нин)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације