ПОТРЕБАН НОВИ ЗАКОН ДА ОЧУВАМО ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: У месецу српског лингвисти упозоравају на лош положај матерњег говора и писма

ДРУШТВО за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик са јужнословенским језицима, и ове године организује традиционалну манифестацију "Март, месец српског језика". Ове године ће програм бити нешто ужи, како нам је објаснила, проф. др Весна Ломпар, председница Друштва, због актуелних дешавања у земљи.

архива

- Имали смо намеру да ове године догађај проширимо па да, између осталог организујемо и трибину и изложбу о ћирилици, али прилике су такве да ћемо то одложити за нека друга времена - каже професорка Ломпар. - Такође, неће бити органозован ни конкурс за најбољу причу коју би писали ученици, а који је раније био део овог догађаја, јер школе не раде по уобичајеном систему.

Међутим, одржаће се низ занимљивих скупова, а сама манифестација почиње трибином на којој ће професори и студнети катедре за српски језик Филолошког факултета анализирати пароле са студентских протеста.

- Ту има врло креативних парола и много занимљивости са становишта филологије, биће речи о стилским фигурама, граматичким питањима, етимологији, алузијама на филмске и књижевне јунаке, цртане филмове... - прича професорка Ломпар.

Она наводи и да 12. марта почињу предавања на Коларцу о везама нашег језика са језицима околних народа, па ће тако тог дана бити одржана трибина српско-румунске везе, 19. марта биће речи о српско-мађарским везама и 26. марта на реду су српско- бугарске везе.

Тако ће цео март бити посвећен српском језику, а пре тога, у фебруару, обележен је и Међународни дан матерњег језика. Том приликом угледни лингвисти указали су да су наш матерњи језик и национално писмо у лошем положају и упозорили на могућност губљења српског језика и ћириличког писма.

Проф. др Милош Ковачевић позвао је Србе да им статус матерњег језика буде примарни.

- Док један народ постоји, користи, чува и брани свој језик, дотле ће његов језик постојати и бити једини прави показатељ његовог идентитета. Љубав према језику директна љубав према народу - поручио је проф. Ковачевић.

Такође, лингвисти упозоравају да је неопходно донети нови Закон о службеној употреби језика и писама, будући да важећи не одговара актуелној језичкој ситуацији.

Председник савета за сропки језикк проф. др Александар Милановић рекао је недавно за наш лист да је ово тело више пута упозорио Владу Србије на неопходност доношења новог Закона о службеној употреби језика и писама.

- Дакле, званичан захтев је упућен, а следећи корак би морала учинити Влада - рекао је овај професор. - Надам се да у њој увиђају да СФРЈ више не постоји, да је у Србији другачија језичка слика и да су нам данас другачије језичке потребе. Усвојен је Закон о заштити и очувању ћириличког писма који је помогао бољој заштити, допринео је и формирању Савета за српски језик. Ипак сматрам, и нисам једини у том уверењу, да је довољно имати један Закон о службеној употреби језика и писама, а да би у текст новог закона требало пренети и све добре одредбе из постојећих закона.

Осим тога он је упозорио и да се, иако је Уставни суд суспендовао примену Закона о родној равноправности, родно осетљив језик шири другим каналима, преко његовог увођења у новинарске кодексе, универзитетске правилнике и слична документа...

- Оваква ситуација може створити слику да држава заправо паралелно ради на два фронта - навео је проф. Милановић. - Сва истраживања јавног мњења показала су да су говорници српског језика апсолутно против језичког инжењеринга и решења донетих у нечијим кабинетима, а то је и став водећих стручњака у области србистике, као и свих србистичких институција. Јавност је то већ увидела, а надамо се да ће се то одразити и на заустављање вештачког ширења лабораторијски створених облика у језику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације