И ДЕВЕТОГОДИШЊАЦИ ИМАЈУ НАЛОГ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету

ДЕТЕ седи у својој соби - само, али виртуелно повезано са целим светом - и добронамернима, и онима који га вребају. Иза безазленог дописивања надруштвеној мрежи са, наизглед, вршњаком, може да се крије одрасла особа - предатор са лажним профилом који има само један циљ: да му науди. Изаигрице - позив да открије личне податке, плати нешто без знања родитеља. Иза изазова - позив на самоповређивање. А, родитељи, често уморни, заузети или недовољно упућени не примећују да се оно повлачи, постајеанксиозно или претерано везано за телефон. Све док не буде касно.

Фото Shutterstock

У Србији данас скоро свако дете користи интернет - многи и пре него што науче да пишу. Мобилни телефони су им у рукама већ са две, три, четири године, а профиле на друштвеним мрежама често отварају и пре десете. Док родитељи верују да се дете "само игра", оно можда већ трпи дигитално насиље, или учествује у изазовима који подстичу агресију, или самоповређивање.

Фото: D. Milovanović

Стручњаци упозоравају да су опасности на интернету постале свакодневица. Због тога је, при Министарству информисања и телекомуникација, пре осам година основан Национални контакт центар за безбедност деце на интернету - не само као подршка родитељима и наставницима, већ и као карика која повезује грађане са надлежним институцијама: полицијом, тужилаштвом и стручњацима. До сада је креирано 8.655 предмета. Већина је била саветодавног карактера - чак 8.065 - док је 590 случајева прослеђено полицији и тужилаштву. Највише предмета упућено је Министарству унутрашњих послова (324) и Тужилаштву за високотехнолошки криминал (137), а најчешће је реч о дечјој порнографији, врбовању, уценама и изазовима опасним по живот.

- Центар се свакодневно суочава са забрињавајућим примерима - од злоупотребе фотографија, преко лажних и хакованих профила, до озбиљних кривичних дела - каже за "Новости" Емина Бековић, координаторка Центра. - Највише позива имали смо од одраслих грађана 7.367, а од деце 1.288. Предмети саветодавне природе најчешће се односе на правилно, безбедно коришћење интернета, техничку подршку, лажне и хаковане профиле, злоупотребу фотографија.

Званични подаци показују да у Србији интернет користи 90 одсто деце и малолетника узраста од девет до 18 година. Више од 74 процента младих има налог на друштвеним мрежама, и то 41 одсто њих узраста од девет до 10 година, и 72 процента узраста од 11 до 12 година. Скоро трећина доживела је узнемиравајуће искуство на интернету.

- Са развојем нових технологија, јављају се нови облици дигиталног насиља и претњи, као што је злоупотреба алата вештачке интелигенције за креирање дечије порнографије - упозорава Бековићева. - Пријављују се и нови, опасни изазови на друштвеним мрежама, којима се угрожава здравље деце или подстиче насиље међу њима. На пример, скоро нам је пријављен изазов у којем се од деце тражи да се што дуже суздржавају од одласка у тоалет. Због тог изазова нека деца су завршила у болници, са озбиљним здравственим проблемима. Родитељи чим сазнају за неки изазов опасан, треба да га пријаве. Било је пријава за игру дављења, нестанак на 72 сата, лежање на пешачком прелазу или претрчавање ауто-пута...

Фото: D. Milovanović

Бековићева сматра да је најважније да родитељи разговарају са децом када почну да користе телефон или рачунар о томе како да на интернету остану безбедни и какво је понашање дозвољено и прихватљиво:

- Најважније је да они буду упућени у онлајн свет свог детета. Виртуелни и стварни свет се данас преплићу, али је неопходно да деца знају да сви детаљи њиховог живота не треба да буду објављени на интернету. Важно је да су родитељи дигитално компетентни, да буду "пријатељи" са дететом на друштвеним мрежама, да имају шифре његових налога, да прегледају историју претраживања...

Психолози наводе да деца различито реагују на дигитално насиље. Нека ћуте, нека постају раздражљива, друга се повуку у себе и изгубе интересовање за све што су до јуче волела. Често делују тужно, немотивисано, имају проблеме са концентрацијом и учењем, избегавају вршњаке и школу. Појаве се и физички симптоми: главобоља, мучнина, нагло мршављење или гојење, ноћно мокрење, хронични умор. То нису увек "фазе" и "тинејџерске бубице".

- Ако родитељи примете да нешто није у реду, важно је да мирно и отворено поразговарају са дететом, пруже му подршку и, ако је потребно, потраже помоћ стручњака - каже наша саговорница.

Иако се наизглед добро сналазе у виртуелном свету, деца често не препознају ризике, нити умеју да се заштите.

- Она треба да знају да постоје правила понашања у дигиталном свету, као и у стварном - каже Бековићева. - Да не комуницирају са непознатима, да не откривају личне податке, да не деле лозинке ни са ким осим са родитељима. Ако добију поруку која их узнемири, ако виде нешто што их плаши, треба да знају да одмах могу да се обрате одраслој особи од поверења. Апликације за родитељску контролу могу помоћи, али су разговор и подршка незаменљиви.

Наша саговорница сугерише да родитељи треба да објасне деци да учествовање у изазовима који су опасни по живот није начин да привуку пажњу, да покажу да су најбољи у нечему и да не лајкују такву врсту садржаја, већ да га пријаве администраторима друштвене мреже. Такође родитељи треба да их науче да не постављају непримерене фотографије или снимке на друштвене мреже, јер све што се једном постави тамо остаје заувек. То је наш дигитални отисак и деца треба да знају да то може једног дана да им направи проблем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације