ДР НАТАША ДРАГАШЕВИЋ: Са дијагнозом Паркинсонове болести често може да се погреши

УСПОРЕНОСТ, укоченост, дрхтање руку и масколико лице не морају нужно да указују на Паркинсонову болест, већ на низ других сличних стања, која лекари називају паркинсонизми.

Фото: В. Н.

Зато ову дијагнозу могу да поставе само искусни неуролози специјалисти за невољне покрете.

У интервјуу, за "Новости", професор др Наташа Драгашевић, из Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, каже да су паркинсонизми једна велика група болести и стања која личе на Паркинсонову болест, али имају другачији узрок, ток, реакцију на лекове па и прогнозу.

- То су болесници који слично онима са Паркинсоновом болешћу имају успореност, некада дрхтање, укоченост, али имају и неке додатне знаке или неке друге специфичности које не срећемо у Паркинсоновој болести.

* Када би требало посумњати на паркинсонизме, а када на Паркинсонову болест?

- На самом почетку болести ми неуролози препознајемо "црвене заставице" које нам указују да се не ради о Паркинсоновој болести, а то су рани падови при очуваној свести, сметње са мокрењем, заборавност, несвестице и пад крвног притиска у стојећем ставу, а истовремено постоји и лош одговор на примену антипаркинсоних лекова. Важно је да се нагласи да се све ове тегобе могу јавити и у Паркинсоновој болести, али по правилу у каснијем току, и да је зато проценат погрешно постављене дијагнозе Паркинсонове болести значајан.

* Шта су паркинсонизми?

- Заиста је велики број болести и стања који се налазе под кишобраном паркинсонизама. То су нежељени ефекти неких лекова, васкуларне промене у мозгу, инфекције мозга, траума, као и многе друге неуродегенеративне наследне и метаболичке болести. Једна значајна група болести у оквиру паркинсонизама су атипични или паркинсонизми плус синдроми који представљају примарно неуродегенеративне болести. Ту се сврставају мултипла системска атрофија, прогресивна супрануклеарна парализа, кортикобазална дегенерација и деменција са Лувијевим телима. У овим болестима поред знакова паркинсонизма срећемо и друге додатне симптоме и знаке које чине клиничку слику комплекснијом.

* Која патологија је чешћа, паркинсонизми или Паркинсонова болест?

- Паркинсонова болест је једна од најчешћих неуродегенеративних болести и данас постоје сазнања да је то најбрже растућа неуролошка болест. Она захвата један одсто особа изнад 60 година. Учесталост атипичних паркинсонизама под којим подразумевамо четири неуродегенеративне болести које сам навела је знатно мања, то су релативно ретке болести, али ако узмемо у обзир све паркинсонизме, дакле и васкуларне и токсичне и све остале, онда можемо да кажемо да су и они чести.

* Како искусни клиничари-неуролози разликују симптоме паркинсонизама и Паркинсонове болести?

- То је врло комплексно питање. На пример, у деменцији са Лувијевим телима поред паркинсонизма, током прве године трајања болести јављају се периоди конфузности, визуелне халуцинације, заборавност. Ове сметње се никада тако рано неће јавити у обичној Паркинсоновој болести. У мултиплој системској атрофији се рано јављају сметње са мокрењем, пад крвног притиска који доводи до несвестица приликом преласка из лежећег у стојећи став, који се у обичној Паркинсоновој болести јављају знатно касније. У прогресивној супрануклеарној парализи су то рана појава падова, сметње са говором и усмеравањем очних покрета.

Фото: Depositphotos

* А васкуларни паркинсонзми?

- За васкуларни паркинсонизам који настаје као последица стварања више малих инфаркта у мозгу је типично да је болест симетрична и да више захвата ноге доводећи до израженог поремећаја хода и нестабилности. Ти болесници обично имају историју претходних можданих удара. Ово стање је обично стационарно за разлику од Паркисонове болести која споро напредује.

* Шта се успешније лечи - паркинсонизми или Паркинсонова болест?

- Генерално важи правило да се Паркинсонова болест лакше лечи, односно да је ефекат терапије леводопом и другим лековима којима надокнађујемо допамин знатно бољи. Код атипичних паркинсонизама и васкуларног паркинсонизма тај ефекат или не постоји или је слаб и присутан само у почетку болести. Уколико су узрок паркинсонизма лекови или неке од метаболичких болести, онда престанак узимања лекова или примена специфичне терапије може довести до потпуног повлачења симптома. Када су узрок паркинсонизма лекови, обично се у консултацији са психијатром код ових болесника замењује типични неуролептик који може да изазове паркинсонизам у атипични који такве нежељене ефекте не даје.

ПРВЕ СИМПТОМЕ НЕ ВИДИ НИ МАГНЕТНА РЕЗОНАНЦА

* ОСИМ клинчког прегледа, која дијагностика се још примењује у патологији паркинсонизама и Паркинсонове болести?

- Додатну подршку у дијагнози нам може пружити магнетна резонанца главе код које можемо да уочимо изражене васкуларне промене код васкуларног паркинсонизма, као и специфичне знаке који се могу видети код атипичних паркинсонизама. Међутим, с обзиром на то да су ови симптоми најчешће присутни у каснијем току болести они нам не могу помоћи током првих година праћења пацијента. Постоје и методе које се базирају на снимању након убризгавања радионуклида који се раде на нуклеарној медицини, а које могу да помогну у диференцијалној дијагнози.

Препоручујемо

Београд

1 0

МЕРЕЊА ГРАДСКОГ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ: Оцена квалитета ваздуха - одличан!

18. 08. 2020. у 12:20

Друштво

0 0

ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ: Симптоми алергије и ковида често су слични, ево како да их разликујете

22. 08. 2020. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације