ФАРМАЦЕУТИ УПОЗОРАВАЈУ: Није свеједно који пробиотик узимате, ево како да изаберете прави
НИТИ су сви пробиотици исти, нити је свеједно како се узимају, и да пацијенти не би правили грешке, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са Савезом фармацеутских удружења Србије припремио смернице за примену пробиотских препарата.
Оне су засноване на најновијим научним доказима о ефикасности и безбедности пробиотика за одређена здравствена стања. Посебно су важне у овом тренутку, када се због сезоне респираторних инфекција, и епидемије ковид 19 чешће прописују антибиотици, који уништавају и добре бактерије у телу.
Професор др Миодраг Крстић, гастроентеролог, председник Удружења гастроентеролога Србије, упозорио је на промоцији нових смерница за примену пробиотика, да је једна од последица коришћење антибиотика током пандемије ковида 19, поготову у првом таласу када је велики број људи узимао антибиотике на своју руку, не консултујући се са лекаром, било учестало јављање антибиотских колитиса.
- Антибиотици су најчешће коришћени лекови уз медикаменте против болова и често су предмет злоупотребе - каже проф. Крстић. - Као и сви други лекови, и они имају нежељена дејства од којих су најчешћа антибиотски колитиси, који настају јер антибиотици убијају не само патогене микроорганизме, већ и нормалну цревну микрофлору.
Антибиотици, нарочито они широког спектра деловања, највећи су непријатељ нормалне цревне флоре
Проф. Крстић каже да је у Србији регистровано више од 100 пробиотских препарата, али нису сви довољно добри када се узимају антибиотици:
- У превенцији дијареје изазване применом антибиотика, само су одређени сојеви ефикасни, а један од њих је и пробиотска гљивица saccharomyces boulardi, чија је ефикасност и безбедност доказана у многобројним клиничким студијама, и налази се у свим најважнијим водичима у Европи и свету. Требало би, такође, знати да се само пробиотици који садрже гљивицу saccharomyces boulardi могу узимати у исто време са антибиотицима. То не важи за бактеријске пробиотике, јер и када их узмете са размаком од два или три сата, постоји велики ризик да ће антибиотик деловати и на њих и смањити ефикасност препарата.
Доказано је да пробиотске културе благотворно делују на цревну флору, а она је од пресудног значаја како у третману стомачних проблема, тако и у одржавању укупног здравља.
ОСЕТЉИВИ НА ВЛАГУ
ПРОБИОТИЦИ су као живи микроорганизми и осетљиви на влагу, кисеоник, температуру и њихов број током времена опада. Зато је важно да се очува одговарајући број пробиотских сојева у току рока употребе који је наведен на паковању, што условљава употребу одговарајућег унутрашњег и спољашњег паковања који на адекватан начин чува пробиотике - објаснила је проф. др Бранислава Миљковић.
- Правилна примена пробиотика подразумева одговарајући избор сојева, корисних микроорганизама, за које постоје клинички докази да испољавају ефикасност и одговарајућу безбедност - каже др Бранислава Миљковић, професор на Фармацеутском факултету и председница Савеза фармацеутских удружења Србије. - Да би пробиотик испољио ефикасност за конкретно здравствено стање мора да се користи одређен сој пробиотика и у одговарајућој количини. Због тога смо и урадили смернице које јасно истичу који су то здравствени проблеми за које се пробиотици користе, у којој количини и колико дуго. Истакли смо да ли се препарати пробиотика користе за стање превенције или када већ наступи здравствени проблем. Очекујемо да ће припремљене смернице фармацеутима у апотекама бити одговарајућа подршка за пружање савета пацијентима.
Професор др Томислав Преведен, инфектолог и председник Удружења инфектолога Србије, наводи да инфектолошки гледано сада улазимо у период када долазе хладни месеци, где ћемо се поново сусретати са респираторним инфекцијама, новим пацијентима са корона вирусном инфекцијом, и да ће то све заједно довести до повећане употребе антибиотика:
- С обзиром на то да су антибиотици, нарочито они широког спектра деловања, највећи непријатељ нормалне цревне флоре и да због њеног нарушавања може доћи до пролива, ми сад морамо да размишљамо да пацијентима уз антибиотике дајемо и пробиотике - објашњава проф. Преведен. - Раније се пробиотици нису повезивали са антибиотском терапијом. Последњих двадесетак година се цревна микрофлора много проучава и поремећај цревне флоре се повезује са многим болестима. Сазнало се да услед узимања антибиотика може доћи до дијареје изазване дисрегулацијом цревне флоре, колонизацијом црева гљивицама рода кандида и инфекцијом црева бактеријом clostridium difficile, која представља најтежу компликацију антибиотске терапије. То може бити тешка болест која захтева дуготрајно болничко лечење, понекад са неизвесним исходом, поготово код старијих пацијената који имају друге удружене болести. Због свих тих сазнања, сада се уз сваки антибиотик саветује употреба пробиотских препарата како би се спречила klostridijum dificile инфекција црева и постантибиотски проливи.
Нису сви довољно добри када се узимају антибиотици
Доказано је и да неки антибиотици доводе до већег ризика од настанка антибиотских пролива, као и да они чешће настају код старијих пацијената, код пацијената који дуже време узимају антибиотике, који узимају више антибиотика у исто време, који имају неке друге болести органа за варење. Тада се, каже проф. Преведен, обавезно мора саветовати пацијенту да уз антибиотке узима пробиотски препарат који садржи гљивицу saccharomyces boulardi.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)