СТВОРИЛИ ИМПЕРИЈУ УЗ ПОМОЋ ПРОСТОГ ТРИКА: Њихове производе купују и Срби

У ПИТАЊУ је породица Антинори из Италије, која је, кроз 26 својих генерација, створила компанију вредну 10 милијарди долара. Према неким проценама, већина великог породичног богатства нестане у року од три генерације, па је и то показатељ колико је њихов успех велики.

Фото: Foto: Printscreen/Youtube/Mandolins and Wine

Њихова пословна сага почела је 1385. године у Фиренци, када се Ђовани ди Пјеро Антинори укључио у фирентински цех винара. Имали су и добар почетни капитал, који су трговали свилом вуном, а породица је поседовала и банке. Јако дуго, вински бизнис је био њихова споредна делатност.

Јасно је да су сви предузетнички подухвати заједно доносили породици велики новац, а посебан тренутак догодио се 1928. године. Тада је један од потомака, Николо Антинори створио сорту Вилла Антинори Россо, са препознатљивим вином, Кјанти Класко.

Међутим, тек његов син Пјеро био је тај који је преузео неочекивани ризик који ће променити њихову судбину. Тако нешто до тада није било урађено свету винарства. Године 1971, Пјеро је одлучио да на свој начин пркоси вековним италијанским винским традицијама. Помешао је да Санђовезе са Кабернеом, и оставио га да одлежи у француским храстовим бурадима.

Многи винари су то сматрали светогрђем, али ефекат на тржишту је био револуционаран. Пјери Антинори је створио неку врсту „Супертосканца“.

Већ до 1978. године, тако помешано вино под именом Солаиа постало је друго напопуларније тосканско вино, одмах иза Тињанела.

Данас, боце вина Солаиа се продају за хиљаде долара по комаду. Има га и у Србији, а цена се код нас креће око 60.000 динара, у најјефтинијој варијанти. Антиноријеви су давно прешли границе Тоскане и остварили стратешка партнерства у САД-у, посебно у Вашингтони и чувеној винској долини Напа у Калифорнији.

Оно што су изградили није била само пословна империја. Њихов портфолио некретнина једнако је импресиван. Вилла Антинори представља ренесансно ремек-дело од 27 хектара у близини Фиренце.

Првобитно је била у власништву породице Дел Ђокондо (повезане са Мона Лизом). Њена фасада краси етикете њихових вина, спајајући бренд са наслеђем. Чак и њихово седиште редефинише шта винарија може бити.

У Баргину су изградили подземно чудо вредно 82 милиона евра, које садржи:

• Музеј вина

Ово није била само екстраваганција. Била је то стратешка визија. Пјеро је пребацио лидерство на своје ћерке—Албијеру, Алигру и Алесију. То је означило прво вођство жена у 26 генерација.

Многе породичне фирме пропадну током сукцесије. Али не и Антиноријеви. Како су то успели када су многе династије пропале?

Њихова пословна брилијантност се шири изван вина.

Породица се диверсификовала у:
• Луксузни туризам
• Производњу маслиновог уља

Њихов портфолио обухвата 15 имања широм Италије, САД-а и Европе. Али њихово право богатство није мерљиво само у милијардама долара… Такође, културолошки утицај породице је немерљив.

Њихов Палацо Антинори у Фиренци садржи ренесансну уметност. Основали су Аццадемиа Антинори како би промовисали тосканско културно наслеђе.

Њихове винарије служе и као архитектонске знаменитости.Који је њихов један основни принцип? Никада нису искључиво очували традицију нити слепо јурили иновације.

Уместо тога, одржавали су динамичну равнотежу између ова два. Прво, стратешко кршење правила: Поштују методе, али се не боје да их изазову. Када је Пјеро створио Супер Тосканце, није се непромишљено бунио. Знао је која правила могу бити прекршена ради побољшања.

Поука? Овладати традицијама пре него што их нарушите. Генерацијска аутономија уз одговорност. Свака генерација добија слободу за иновације. Пјерове ћерке нису биле присиљене да копирају његове методе.

Образоване су у породичним вредностима, а затим им је дато простора да примене те вредности.

Свака генерација постаје чувар, а не само наследник.

За Антиноријеве, винарија није само земљиште које производи грожђе. То је вишедимензионална имовина која генерише:

• Финансијске приходе
• Културни капитал
• Породични идентитет
• Образовне прилике

Размишљају у вековима, а не у кварталима. Породица Антинори није само изградила богатство. Они су створили наследство које траје већ 26 генерација. Док су други продавали имовину ради брзих добитака, они су одржавали власништво.

Ово је трансформисало трговце свилом у династију вредну 10 милијарди долара. Много се може научити из примера Антиноријевих, али једно је сигурно – највреднију имовину, свој дом, треба градити, никако продавати приликом, рецимо, селидбе.

Илустрације ради, то је као када би неко продао 100 одсто својих акција у мегакорпорацији Епл (Аппле), дан пре него што је та фирма лансирала свој први Ајфон. Ако треба чувати акције које могу да вреде милијарде, исто то важи и за некретнине.

Уосталом, да су Антиноријеви продали своје винограде пре пет векова, данас не би били једна од најмоћнијих и најбогатијих породица на свету.

(bizportal)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације