ТРАГАЊЕ ЗА СОБОМ: Роман Огуза Атаја који је променио турску књижевност

РОМАН Огуза Атаја (1934-1977) "Неприлагођени" (издавач "Дерета", превод Весна Газдић) је оригинално дело које заузима посебно, могло би се рећи митско место у турској књижевности.

Фото Bianet

О њему су написане бројне студије, организовани многи семинари и књижевне расправе.

Али није одувек било тако, иако награђен на конкурсу Турског радија и телевизије 1970, рукопис је две године чекао на објављивање. Обиман роман (730 страна) који је разбио све дотадашње норме и шаблоне био је за неке издаваче исувише ризичан залогај, неки су због зависти и сујете одбили да га објаве, а било је и оних који су мислили да је писац романа душевно поремећен. Цепање личности, трагање за сопством, "неприлагођени" тип личности, пародија националне алегорије, култура и идентитет, отуђење и друге сличне теме нису се обрађивале у књижевности седамдесетих година. Требало је да прође десет година па да ликови Атајевих романа завреде пажњу стручне јавности. Деведесетих година пак "Неприлагођени" добијају статус култног романа.

Данас не можете бити део турске интелектуалне елите а да нисте прочитали "Неприлагођене". Зато многи кажу да су ово дело прочитали иако нису. Разумљиво, није га нимало лако читати, тај подухват тражи врло упућеног, припремљеног читаоца. Писац се у овом ретком књижевном огледу није либио ниједног књижевног средства. Стихови, писма, драмски текст, дневник, енциклопедијске одреднице, алузије на познате стихове, слогане, песме, филмове, ликове из фикције или друге романе како би се порука што аутентичније пренела, затим стихијски след често неповезаних мисли главног јунака, преплитање стварног и унутрашњег света, потпуни заокрет у нарацији када она изненада поприма форму водвиља и мелодраме, читаво поглавље у којем се реченице нижу без интерпункције, књига која се може читати од почетка, с краја или од средине...

Једно од средишњих места у роману заузима еп "Јуче, данас, сутра" сачињен од шесто стихова (препев: Лепосава Николић) који говори о одрастању Селима Ишика, а истовремено и о коренима Турака, њиховој митологији, султанима, песницима, о томе како им се идентитет мењао у временском распону од доласка из степа Средње Азије до настанка републике. Овде али и касније, нарочито када је реч о образовном систему, бирократији и генерацијама које је изнедрила република, пишчев тон је критички, сатиричан и склон банализацији. Атај критикује широко распрострањено некритичко усвајање западног модела живљења које је, по њему, лишено суштине и смисла.

Неприлагођени су у турском сленгу људи без посла, каријере, сређеног живота, људи без звања, они за које не важе друштвена правила, узалуд рођени, бескорисни примерци људског рода. Сама реч је негација глагола "тутунмак" који значи ухватити се, ослонити се, обгрлити, затим остати на истом месту, одржати се, одупрети се али исто тако и изборити се за своје место, бити прихваћен својом заслугом. Неприлагођенима не полази за руком да се "ухвате" (за живот), да успеју и буду прихваћени па постају, како писац каже, disconnectus erectus. Ово је прича о њиховом свету, о томе како они виде свет, како свет види њих, о разлозима њиховог отуђења. Најпре се отуђују од традиције, потом од друштва, породице и на крају од себе. Долази до подвајања личности, рађа се друго "ја", страно кад се први пут појави, али с којим се убрзо остварује блискост будући да је алтер его.

Фото приватна архива

Управо то се десило и Тургуту Озбену. Он је био породичан, ситуиран и успешан инжењер све док из новина није сазнао за смрт свог некада доброг пријатеља Селима Ишика. Тада започиње његова потрага за Селимовим пријатељима и писаном заоставштином како би проникао у разлоге који су навели Селима на страшни чин. Како та потрага буде одмицала, Тургут ће заправо проналазити другог себе. Почеће да губи додир са стварношћу, све више ће боравити у свом свету где ће му верни пратилац и главни саговорник бити Олрик - његово друго ја.

Огуз Атај по занимању грађевински инжењер, универзитетски професор. У свету књижевности није препознатљив само по својим делима већ и по трагичној биографији. Са тридесет седам година објављује "Неприлагођене", свој први роман. У наредних пет година, тачније до децембра 1977. када ће га покосити опака болест, створио је мали али изузетан опус који је променио правац турске књижевности. Попут свих напредних духова, и он је за живота наилазио на равнодушност околине према свом стваралаштву и због тога је и те како патио. Чувена је његова реченица "Драги читаоче, ја сам овде, а где си ти?"

Препоручујемо

Култура

0 3

СВЕТ ЈЕ СМЕТЛИШТЕ ЛАЖНИХ ПРЕДСТАВА: Интервју - Слободан Мандић, писац

12. 02. 2023. у 16:33

Култура

0 0

НЕКЕ КЊИГЕ САМ ПРЕРАНО ПРОЧИТАЛА: Мирјана Ђурђевић, књижевница за „Новости“

05. 02. 2023. у 14:00

Додатак Култура

0 0

ОД ДОБРОГ РОМАНА ЧИТАЛАЦ СЕ ДУГО И ТЕШКО ОПОРАВЉА: Годину дана од одласка писца Радована Белог Марковића

17. 01. 2023. у 14:45

Додатак Култура

0 1

БЕСКРАЈНА ЛАКРДИЈА ГЛОБАЛНЕ ДАНАШЊИЦЕ: Први пут на српском ремек-дело Дејвида Фостера Воласа

11. 01. 2023. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације