СТАТИ НА ПУТ ОПШТОЈ НЕБРИЗИ О ЈЕЗИКУ: Декларација о Статусу лектората и лекторских служби српског језика

ПОЗНАТО је да је промовисање српског језика и књижевности у иностранству један од важних аспеката у стратешком представљању српске културе у свету, те да у томе лекторати српског језика у иностранству имају изузетно важну, ако не и најважнију улогу.

Фото Д. Миловановић

Нови век и нове историјске околности донеле су велике изазове настави свих хуманистичких дисциплина на универзитетима у Европи и свету, а посебно изучавању филологије (језика, књижевности и културе) словенских народа. Уместо класично конципираних студија филологије и других хуманистичких наука уводе се програми источноевропских студија, медитеранских студија или студија југоисточне Европе. Уз то се оснивају и студијске групе за "решавање конфликата и криза", "проучавање друштава у транзицији" и небројено много "иновативних и осавремењених" програма у хуманистичким наукама. Ово нужно води уситњавању филолошких студија и њиховом утапању у друге дисциплине.

Садашњи статус лектората и лектора српског језика на страним универзитетима више је него тежак. То најпре показује како недопустиво мали број активних лектората, тако и непокривеност лекторатима великог броја земаља у којима би се на славистичким катедрама морао изучавати српски језик. А потом и тешка финансијска ситуација у којој се налазе лектори српскога језика у иностранству, који су уз то најчешће у реализацији самих лектората препуштени сами себи. Не постоји, наиме, прецизно утврђена међуинституционализoвана сарадња између лектората српског језика на страним универзитетима и Републике Србије, те лектори веома често и не знају коме да се обрате за помоћ или остваривање сарадње, за реализацију замишљених активности, пројеката и сл. Уколико и постоји неки вид сарадње, она се остварује искључиво захваљујући личним контактима. Постоји извесна сарадња са универзитетима (посебно у Београду, Новом Саду и Нишу), али универзитети нису у могућности да материјално помогну ни лекторе ни реализовање одређених активности. Сарадња се пре свега односи на слање уџбеника и стипендирање појединих страних студената за долазак у Србију и похађање летњих школа, курсева и сл. Број стипендија зависи од висине материјалних средстава које одобрава Министарство просвете РС и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Војводине. Лектори немају финансијску подршку за организовање различитих догађаја који би могли да мотивишу како активне тако и потенцијалне студенте.

Искуства дугогодишњих професора са лекторатима у иностранству показују да је профил лектора изузетно важан за добар статус једног лектората. Није, наиме, довољно да лектор буде само изворни говорник, него мора да буде особа која има стабилно знање како о структури стандардног српског језика и о методици наставе српског као страног, тако и о националној књижевности, историји, уметности и култури.

Из тих разлога било би неопходно основати при Влади Републике Србије Агенцију за лекторате српског језика у иностранству, која би била састављена од представника више министарстава и институција: 1. Министарства културе, 2. Министарства просвете (Сектора за међународну сарадњу), 3. Министарства спољних послова, 4. Савета за српски језик (саветодавног тела при Влади РС); 5. Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд); 6. Центра за српски као страни (Филолошки факултет, Београд); 7. Центра за српски као страни (Филозофски факултет, Нови Сад); 8. Центра за српски као страни, нематерњи и завичајни језик (Филозофски факултет, Ниш); 9. Центра за српски као страни језик (ФИЛУМ, Крагујевац). Та агенција реализовала би већи број активности: 1) анализу стања и потреба постојећих лектората (ажурирати актуелни пресек стања), 2) утврђивање могућности за отварање нових лектората у државама где постоји интересовање; 3) планско обнављање и успостављање системских мера за побољшање статуса постојећих лектората (нпр. јачање међуинституционалне сарадње између лектората и Републике Србије (преко Агенције); 4) оснивање фонда и расписивање годишњих конкурса за различите активности при лекторатима; 5) измену Закона о високом образовању (члан 83а) и контролу примена законске регулативе у погледу статуса лектора за српски језик (висина месечних прихода, период боравка у иностранству и сл.); 6) утврђивање јаснијих неопходних услова за избор и обављање послова лектора српског језика на универзитетима у земљи и иностранству, и контрола примене законске регулативе (завршене мастер студије одговарајућих студијских профила, полагање испита за добијање лиценце, расписивање регуларних конкурса за избор лектора, и сл.); 7) превођење и озваничавање документа о нивоима постигнућа за српски језик као страни (А1Ц2) према Заједничком европском оквиру за живе језике. Агенција би координисала и подстицала издавачку делатност различитих академских центара у вези са снабдевањем лектората српског језика уџбеничком литературом, међународним зборницима радова, приручницима за учење српског језика као страног, биографијама и библиографијама, хрестоматијама и сл. Добар пример међууниверзитетске сарадње јесте искуство Међународног славистичког центра (МСЦ). МСЦ је основан 1971. године при Филолошком факултету у Београду, а оснивачи су били Филолошки факултет у Београду, Филозофски факултет у Новом Саду, Филолошки факултет у Приштини и Завод за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу Републике Србије. Циљ МСЦ је да подстиче и помаже проучавање наше књижевне и културне баштине, као и учење и усавршавање српског језика у иностранству.

Осим статуса лектора на лекторатима српског језика у иностранству, неопходно је побољшати и статус лектора на простору самога српскога језика. Тим пре што се свакодневно суочавамо са све већом језичком некултуром и општом небригом у погледу очувања и неговања норме стандардног српског језика, а то се - нажалост - уочава и у државним институцијама, образовању, медијским и издавачким кућама.

Зато је потребно положај лектора српског језика законски уредити, где ће експлицитно бити прописано да лекторско-коректорске послове може да обавља искључиво лице које је за то квалификовано (има завршене одговарајуће студије и положену лиценцу за лектора српског језика). То треба урадити подзаконским актом који ће у складу са Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма ("Службени гласник", бр 89/2021) представљати допуну његових чланова 8 и 9. А тим подзаконским актом било би прописано ко све мора имати запосленог или хонорарно ангажованог лектора за српски језик: 1) сви државни органи на свим нивоима власти, 2) све издавачке и медијске куће, односно све институције које се баве издаваштвом, 3) све преводилачке институције и 4) све образовне институције, с тим да број запослених лектора у једној институцији треба да буде прилагођен обиму посла.

Тим би се актом прописали и експлицитни образовни услови које лектор мора поседовати, и то: а) диплома о завршеним основним или мастер студијама на програму Српски језик и књижевност или Српска књижевност и језик (студије србистике), и б) лиценца за обављење лекторско-коректорских послова, која се обнавља (уз ново полагање испита) на сваких пет година.

Два су општа закључка конференције о статусу лектора и лектората српскога језика. Прво, неопходно је не само спречавање гашења него и ширење мреже катедара и лектората српског језика, бар на европским универзитетима, као и подстицање већег интересовања за студирање страних студената на нашим универзитетима; то се може постићи само темељним преобликовањем културне политике наших земаља и променом свести о значају улоге наставе српског језика као матерњег, као страног, као нематерњег и као завичајног. Друго, неопходно је законски уредити положај лектора српског језика у свим сферама употребе српског стандардног језика у јавном животу. n

Учесници Шесте интеркатедарске србистичке конференције

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације