ТОРНАДО КОЈИ ЈЕ ЗА СОБОМ ОСТАВИО ЛЕПОТУ: Опроштај од редитеља Јагош Марковића (1966- 2023)

НИЈЕ се први пут Алејом заслужних грађана на Новом гробљу проломио аплауз - но аплауз који је на вечни починак испратио Јагоша Марковића, великог маштара и мештра од театра, посебан је и незабораван баш као и све што је Јагош био и што је створио. Крајње спонтан, зачуо се понајпре стидљиво, у тренутку када се мноштво ожалошћених већ помало разилазило, задржао свакога од њих у месту и... трајао и трајао, јер као да нико није желео први да прекине тај последњи позоришни поздрав великом позоришном човеку. Претходно је, опет посве у складу са свиме што је Јагош представљао, Алејом одјекнуло дирљиво извођење песме "Живећете увек са мном".

фото: Н. Скендерија

Глумац је Бранимир Поповић дирљиво у Алеји беседио о дечаку из Титограда, који је уобичајене дечје игре заменио величанственом и магичном игром у позоришту, и већ са 12 година тражио од тета Вање, тадашње управнице позоришта, да режира, представу за децу, "Плава боја снијега" Григора Витеза!

- Е тај храбри и помало дрски дечак постаје Јагош Марковић, редитељ, маштар један од најзначајнијих стваралаца нашег времена - рекао је Поповић. - Такав, препун енергије и чежње за недосегнутим, закорачио је у изазовни Београд, спреман да буде онај са штитом или на њему. Јагошев темељ и коридор одредили су његов родни град, његов Београд, његово море у чудесној Боки где се отиснуо на своје последње путовање, сањајући и одбијајући да прекине тај сан.

Аплаузом, и то онаквим какво не памти српско позориште, испраћен је и са Велике сцене његовог матичног, Народног позоришта. Колеге, пријатељи, поштоваоци на ногама су се опраштали од редитељског мага: само је он недостајао, да као и увек, изађе пред своју публику, "таленте и обожаваоце" и са раширеним рукама и још ширим осмехом, ужива у дугом пљеску. Нажалост, био је то онај последњи аплауз, почаст и поздрав човеку чији јединствени шарм никога није остављао равнодушним.

- Био је велики дечак у свету одраслих. Само свој и неупоредив. Позориште је било део његовог бића. Игра доведена до краја савладавала је све препреке, и успевала. Kод Јагоша је позориште било страст, до последњег атома снаге и даха - рекао је Светислав Гонцић, управник Народног позоришта. - Али, и уметност, она истинска, која понекад не може речима да се опише, велика, права и непоновљива. Јагош је од имена постао одредница - "Јагошева представа", "Јагошева естетика", "Јагошев глумац"...

Да је Марковићево име било синоним за позориште, истакао је и Душан Ковачевић, додајући да су његове представе као торнадо који је за собом остављао лепоту:

- Причали смо недавно телефоном, а разговор завршили договором да се видимо крајем овог месеца кад се врати у Београд. Ја ћу и даље чекати, и чекати, јер можда је све ово само јефтина велика позоришна илузија, пријатељу мој - речи су нашег академика, управник Звездара театра, драмског писца и редитеља чији је комад "Урнебесна трагедија", Јагош премијерно поставио у мају ове године.

Била је то последња Марковићева режија у Београду, али и карта за Санкт Петербург, чијем се најављеном гостовању у Александринском театру бескрајно радовао:

- Тражио је да му телефоном детаљно испричам како је било у Санкт Петербургу где смо играли представу "Рат и мир". Какав је театар, сцена, чак и прозори. Тражио је све слике и снимке - открио је редитељ Борис Лијешевић. - Последњи видео снимак који сам му послао био је са гроба Свете Kсеније Петроградске, код које глумци и редитељи долазе уочи неких важних наступа и моле је за помоћ. Да сам тог дана док смо разговарали знао да му време истиче и да се сутра неће пробудити, ја и даље не знам шта бих му рекао. И да ли би, уопште, речи биле довољне да изразе колико га волим и колико ми значи. У Црној Гори има једна изрека, уместо саучешћа, каже се "душа му пјевала у рају". Ми сви знамо да је Јагошева душа непрестано певала. Дубоко верујем да је певала чак и у часу смрти. И надам се да је било без бола и без страха, душа моја најостљивија. Са том песмом нас дочекај у светлости, чистоти и радости. И нема збогом. Ту си.

Једна од његових омиљених глумица Радмила Живковић, с пуно туге присетила се њихових дугих разговора у којима ју је Јагош, с пуно духа, понекад звао "госпођа Фројд, девојачки Јунг":

- Био ми је пријатељ, друг, била сам му и мама, и сестра, и тетка. Водили смо свакојаке разговоре. Наше надреалне слике смо размењивали и видели нешто "иза". Сада је то изгубљено и ја нисам спремна да прихватим. Рано, прерано је отишао. Огроман, широк човек. Разумели смо се погледом. Он је био не само моје огледало, него и огледало свих нас који смо са њим радили и расли, и као људи и професионалци. Он се огледао у нама, а ми у њему.

О преминулом редитељу говорили су и Тамара Вучковић, Југ Радивојевић, Молина Удовички, а Небојша Дугалић (који је код Јагоша последњи пут играо "Магбету") присећао заједничких прича, пре свега о позоришту, у којима је сваки тренутак био непроцењив:

- Јагош је био човек који цео живот није желео ништа друго,осим да да све од себе. И неко ко се свима осећао дужан, и неко ко је стално морао да јури даље. Увек кад оду овако ретки и овако громадни људи, прво осетим стид што смо их док су били са нама некако подразумевали, као да смо их заслужили. А онда кад оду, накнадно вртоглаво порасте цена сваког тренутка који смо с њим поделили. Надам се да ће сада јурити негде даље, да му неће бити тако тесно као овде. Јагоше мој добри, радуј се тамо у загрљају Господњем...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације