ОД ХАРЛЕМСКЕ РЕНЕСАНСЕ ДО ПОБУНЕ ПРОТИВ РАСИЗМА: Трибина "Буђење Африке" у Легату Петра Лубарде
ПОЛОВИНОМ педесетих година прошлог века југ САД се давио у расизму, четрнаестогодишњ Емет Тил линчован је 1955. зато што је нешто добацио белој девојци, а само годину дана после, на другој страни света, наш сликар Петар Лубарда, осећајући та јака друштвена превирања, ствара дело "Буђење Африке", док Југославија кроз покрет несврстаних даје подршку еманципацији потлачаних народа, посебно кроз уметност и културу.

"Буђење Африке" Петар Лубарда
Ово за наш лист говори Милош Зарић, антрополог, кустос Куће легата, који је покренуо и води циклус трибина "Ангажована визуелна уметност", чије следеће, пето издање симболично носи име по поменутој Лубардиној слици, и одржаће се у кући-легату нашег уметничког великана, у Иличићевој 1, на Дедињу, у среду од 18 часова.
Овим скупом биће обележен и традиционални "Месец афроамеричке историје" коме се, не само у САД, где је установљен 1976. године, већ и у читавом свету, придаје пажња различитим дешавањима. О теми отпора расизму, али и културним и уметничким покретима насталим на енергији те побуне, са Милошем Зарићем, разговараће др Милан Марковић, преводилац и Александра Продановић Бојовић, етнолог-антрополог, виши кустос Музеја афричке уметности.
Према речима нашег саговорника значајно место у афроамеричкој историји заузима афроамеричка култура, настала укрштањем елемената афричког културног наслеђа с америчким окружењем. Она је формирала комплексан и разнолик скуп израза у музици, плесу, језику, религији, уметности, који су утицали на укупан развој друштва у САД.
Део трибине у малој сали Легата Петра Лубарде тако ће се односити на поезију стварану у оквиру покрета познатог као Харлемска ренесанса, односно на то како је овај покрет утицао на расно питање у Америци. Како открива Зарић, Милан Марковић, чија докторска дисертација гласи "Раса, политика и популарна култура у поезији Харлемске ренесансе", објасниће на који начин се порекло ове поетске продукције повезује са процесима обликовања црног идентитета, културе и уметности.
- Друга тема биће како је покрет Харлемске ренесансе, који је настао после Првог светског рата, утицао на каснија друштвена дешавања шездесетих година прошлог века, појаву "Црних пантера", покрета за грађанска права - наставља саговорник. - Али, бавићемо се и размерама расног питања у Америци данас.
Пркосне и фризуре

"Фатумата", Фото К. Радовић, МАУ
- Носећи афро-куглу, Афромериканци су јачали свој понос узвикујући "Црно је лепо!", тиме пркосећи устаљеним социјалним конструктима лепоте - пише у најави овог догађаја. - Многе познате личности, као што су Анђела Дејвис, Мириам Макеба, Џими Хендрикс, Нина Симон и други, подржале су ову промену у америчком друштву носећи афро-фризуру, која је доживела велику популарност не само међу афроамеричком већ и широм популацијом.
О томе шта се подразумева под традиционалном уметношћу Африке, и у каквој је она вези са уметношћу коју стварају Афроамериканци, причаће Александра Продановић Бојовић. Она ће покушати да разјасни однос у коме афричка традиционална и савремена култура афроамериканаца нису нужно повезане, али ни строго раздвојене, већ се налазе у континуираном међусобном дијалогу.

"ПОЈЕДОХ СЕ ЖИВ, ИЗЛУДЕ МЕ ТО" Вучић о отварању ауто-пута до Пожеге: То су већ фолирања и глупирања, крајњи рок до понедељка
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић говорио је из Чачка о отварању ауто-пута до Пожеге.
03. 07. 2025. у 11:49

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи
ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.
01. 07. 2025. у 11:45

ТО ЈЕ ГЛАВНИ ИЗВОР ПРИХОДА: Ево чега Тони није хтео да се одрекне након развода од Драгане
ДРАГАНА је остала власница телевизије и дворца у Бечу.
03. 07. 2025. у 08:04
Коментари (0)