СРБИЈА ДОБИЛА НАЦИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ ФИЛМА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ: Берчеку награда за животно дело (ФОТО)

Србија је добила свој национални фестивал филма и телевизије(НАФФИТ): „нулто“ издање уприличено је у четвртак на Златибору, а прво окупљање у пуном формату догодиће се на истом месту, на јесен идуће године.

Н. Јанковић

Овим поводом, фестивал који тежи да буде кровни и свеобухватан, доделио је Награду за животно дело прослављеном глумцу Александру Берчеку.

Берчеку је награду уручио министар у влади Србије Никола Селаковић, обелоданивши да ће фестивал организовати Министарство културе Републике Србије, Филмски центар Србије, општине Чајетина, Прибој и Нова Варош. На овом фестивалу, обављаће се селекција српских кандидата за награду „Оскар“.

- Уметнички концепт фестивала је јасан и разрађен. Велике манифестације се не одржавају само у Београду, већ и у другим срединама. Златибор је велики туристички центар, допринос искоришћавању овдашњих потенцијала даће и НАФФИТ. Нема бољег места у Србији од Златиборског округа, за култно и културно дешавање, ово је тромеђа и раскршће култура. Влада Србије је одлуком о оснивању фестивала решила важно а до сада нерешено питање о вредновању домета домаће кинематографије - министар културе у влади Србије Никола Селаковић – Захвални смо Гаги Антонијевићу као иницијатору и општинама које учествују у организацији, а то су пре свих Чајетина, затим Прибој и Нова Варош, уз жељу да се прикључе Пријепоље и Сјеница. Установљена је и награда за животно дело, чији је први добитник великан Александар Берчек.

Министар Селаковић је затим уручио награду Берчеку, у новој сали Културног центра на Златибору, постављајући тако критеријуме високо, за будуће године.

- Фестивал ове године јесте „нулти“, али је награда прва. Награда ме је изненадила, али остали су ваљда помрли, па сам остао ја. Ја сам моје глумачко предузеће затворио, што је било – било је, али се људи сећају улога. Пре неко вече, гледао сам филм који је Ранко Мунитић направио, поводом награде „Павле Вујисић“, водео сам шта сам све радио, могу рећи само да је то опасно по живот - Александар Берчек – Похвалио бих децентрализацију, али је критикујем кад кажу да је све у Београду. У Београду је оно што вама није ваљало. Тако људи оду у Београд и покваре све што је ваљало. Наравно да се шалим, али желим да нагласим да ствари почињу у школи: важно је имати све те уметничке секције, фолклор, све одатле почиње. Ја сам из Врдника па знам. Извините ако сам изрекао и неку непристојност, али не можете ми ништа!

Foto: Н. Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

Редитељ Предраг Гага Антонијевић, осврнуо се на фестивалске прилике у региону.

- Ми смо дуго у Југославији имали Пулски фестивал, у „скраћеној“ држави добили смо Херцег Нови. Ми немамо национални фестивал, који вреднује рад костимографа, сценографа, сценариста, композитора… Ми како рече министар Селаковић једном приликом, напокон градимо нашу кућу. Ми учествујемо у регионалном и псеудо – југословенском простору, али као највећа и најбоља кинематографија у истом том региону, ми заслужујемо бољи приступ. Зато се захваљујем свима који су идеју подржали и стали иза реализације - рекао је Предраг Гага Антонијевић, Ужичанин, редитељ и америчког „Спаситеља“ и српске „Даре из Јасеновца“, представљајући чланове Одбора за припрему фестивала.

У овом одбору су: Мирослав Лекић, Иван Карл, Данка Милошевић, Тихомир Станић, Игор Ђорђевић, Миша Могоровић, Игор Станковић, Анђелка Влаисављевић, Дарко Бајић, Милорад Милинковић, Владимир Анђелковић и Владимир Васиљевић.

- Већина културних садржаја дешава се у Београду. Верујем да ћемо успети да одговоримо захтевима фестивала. Ужице има филмски фестивал у Мокрој Гори, као и позоришни. Ми желимо да омасовимо културну понуду - Милан Стаматовић, као домаћин и члан организационог одбора.

БЕРЧЕК: Континуитет од 1971. до данас

Александар Берчек, рођен је у Врднику 1950. године, српски је и југословенски глумац, играо је у многим култним филмским, телевизијским и позоришним остварењима. Био је управник Народног позоришта у Београду. Из два брака има четворо деце. Добитник је Сретењског ордена и безмало свих престижних признања, од „Златне арене“, преко Награде „Павле Вуисић“ за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, до више награда за животно дело: „Нушићеве награде“, „Златног беочуга“, награде „Дрво живота“ фестивала „Кустендорф“ и Награде „Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији… Од 1971. до данас траје, у континуитету, Берчеково уметничко стваралаштво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације