ЗА РАВНОПРАВАН И ФЕР МУЛТИПОЛАРНИ СВЕТ: Проф. др Драгана Митровић о глобалној улози и значају асоцијације потекле пре 24 године

КАДА су НР Кина и Руска Федерација основале ШОС 2001. године у Шангају, чиниле су га још и Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан.

Фото Приватна архива

Од самог оснивања, ШОС је био изузетно значајан безбедносно-економски облик организовања у централној и источној Азији, а данас и у Јужној Азији.

У години оснивања борба против "три зла": тероризма, верског екстремизма и сепаратизма била је највећи изазов и у том смислу ШОС је била прва међународна организација која је борбу против тероризма имала као свој оснивачки циљ. По оснивачкој повељи, ШОС има задатак да унапређује стварање новог међународног политичког и економског поретка, који је "фер, рационалан и демократски".

ШОС, односно њене чланице збирно чине четвртину човечанства и стварају приближно толико глобалног бруто домаћег производа а за 25 година постао је безбедносни, политички и економски фактор у Централној Азији, на који сваки од присутних актера регионалних, али и глобалних геополитичких дешавања рачуна.

Ово у разговору за "Новости" истиче професор Факултета политичких наука УБ др Драгана Митровић, оснивач и председник Института за азијске студије. Наша саговорница појашњава по чему се ШОС разликује од сличних, западних иницијатива:

- Од чланица се очекује да се одазову на позив да војно помогну услед угрожености неке од њих од спољне или унутрашње терористичке претње, али Организација није усмерена против "трећих земаља". Напротив, усмерена је на сарадњу и заштиту својих чланица које су билатерално или мултилатерално одржале неколико здружених пограничних антитерористичких вежби, а највећа је била 2024. у Кини, Синђангу, када су учествовале безбедносне снаге свих чланица. Укључивањем Белорусије на прошлогодишњем самиту у Казахстану, географски и геополитички утицај ШОС проширио се и на источну Европу.

Фото Принтскрин

Чињеница је и да перспектива развоја ШОС и њен углед у свету непрекидно расту.

- Са растом утицаја ШОС најпре као успешног оквира за изградњу поверења у региону Централне Азије, развијање бројних видова сарадње, а најпре економске и безбедносне, на принципима равноправности и уважавања различитости, растао је и њен углед у региону и глобално. Новина коју ШОС доноси на међународну сцену потиче управо од способности да кроз превазилажење баријера које постоје на нивоу типова државних институција, идеологија, одабраног модела развоја и културних традиција чланица, понуди свима потребан оквир за јачање међусобног поверења, стабилан развој, коришћење богатства ресурса и комплементарности привреда, као и заједничко налажење решења проблема кроз равноправан дијалог. Управо је ово програмска суштина ШОС, која од оснивања има и име - Шангајски дух. Током протеклих 25 година организација се институционално изградила, дошло је до њеног ширења и јачања и развоја односа између свих чланица у бројним областима - од утврђивања међудржавних разграничења и заједничког надгледања границе, одговора на безбедносне претње, политичке и сaрaдње у области културе, образовања, медија, до трговине, пољопривреде, транспортне инфраструктуре, инвестиција, а нарочито у области истраживања, експлоатације и преноса нафте и гаса.

Међутим, с обзиром на изузетну геополитичку осетљивост региона на којима се простире, бројне наслеђене и постојеће противречности, ШОС поред изузетне економске перспективе и ширења мора да рачуна и са озбиљним ограничењима и изазовима. Недавни кратки војни окршај између две чланице, Индије и Пакистана, показао је рањивост организације и могућност стварања безбедносних претњи.

Која су најбитнија питања и одлуке које ће бити разматране на овом самиту, очекује се и промовисање Развојне банке ШОС?

- Самит у Тјенцину је уједно и пети који НР Кина организује. Сваке године је друга држава од садашњих девет чланица домаћин самита и других институција ШОС и формата сарадње, који претходе самиту. Као земља домаћин током 2024-2025, Кина је организовала око стотину догађаја, са различитим темама, од редовних сусрета тела ШОС до економских, културних, спортских, академских... Тема читаве године је "Одрживи развој Шангајске организације за сарадњу", што говори да ће тежиште закључне декларације самита шефова држава или влада бити усмерен на продубљивање економске сарадње чланица и њених дијалог партнера и посматрача. Додатно, кинески домаћини су најавили да ће мото и тема самита бити "Одржати Шангајски дух: ШОС у покрету". Њихов циљ је да се представи кинеска визија будућег јачања организације кроз налажење нових начина да се продуби сарадња на економском плану (нарочито кроз дигиталну економију, аутономну технологију и суверена ИКТ решења) као и на политичком, безбедносном и културном плану. Кина ће предложити Стратегију економског развоја ШОС у наредних десет година, која ће свакако укључивати и смањење спољне зависности чланица у свом (одрживом) развоју и обезбеђивање њихове сајбер безбедности кроз стварање "архитектуре дигиталне независности" и што ефикасније коришћење формата Иницијативе "Појас и пут".

Предвиђено је и усвајање декларације у контексту 80-годишњице победе у Другом светском рату. Каква је била улога Кине, зашто се о томе мало прича и зна?

- На самиту у Тјенцину шефови држава и влада усвојиће и ову декларацију. Мало се на Западу зна о улози Кине у Другом светском рату, као што се мало зна и о нашем огромном доприносу, јер су историја и наратив кроз медије, холивудску продукцију и званичне верзије догађаја креирани у западним престоницама, чак и онима које су тесно сарађивале са Хитлером. Појавила се историја која велича улогу САД и њених западних савезника, а умањује допринос народа СССР, поготово Руса, Срба Југославије и других. НР Кина је 2015. установила 3. септембар као празник под називом "Дан победе кинеског народног ослободилачког рата против јапанске агресије", јер је Јапан 2. септембра 1945. потписао капитулацију пред представницима девет савезничких држава, међу којима је била и Кина.

Но, била је то Република Кина на чијем челу је била Националистичка партија (Гуоминтанг) и њена Национална револуционарна армија, која је доминантно извојевала ову победу ратујући против Јапана од 1928, упркос привременом Уједињеном фронту (1937-1945), са две армије под командом КП Кине. Уједињени фронт кинеских снага је ратовао против јапанских окупатора све до њихове капитулације, а онда се наставља грађански рат између снага КП Кине и Националиста, све до 1949. када бивају побеђени. Жртве кинеског народа биле су огромне - процењује се да је услед глади, расељавања, збегова, јапанских егзекуција и у грађанском рату, живот изгубило неколико милиона, највише цивила. Има и процена да је у током грађанских и ослободилачких ратова број жртава био и читавих двадесет милиона. За НР Кину је овај датум прилика да се нација уједини око одавања почасти жртвама, херојима отпора, да се подсети на одговорност Јапана за рат и страдања Кинеза, као и да се нагласи значај Комунистичке партије као снаге која је ујединила земљу и вратила нацији достојанство. Данас Кина заједно са Русијом предводи не само ШОС, већ и БРИКС и изградњу новог, мултиполарног света и кроз позив на укључивање свих земаља на изградњу заједничке будућности човечанства у којој су једнакост и право на развој и безбедност свих њих неотуђиви.

Односи са Тајваном

СНАГЕ КП Кине Националисте су потиснули на Тајван, где они формирају Републику Кину са идејом да се једном врате у матицу и поврате власт и престоницу Нанђинг, уживајући међународно признање и подршку Запада. Иако се у Пекингу 1. октобра 1949. проглашава НР Кина, место сталног члана Савета безбедности УН све до 25. октобра 1971. држи Тајван.

Тада је ово право пренето на НР Кину и Пекинг, после отопљавања односа са САД.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације