ТРАМПОВ МИГ ПУТИНУ ЗА ПРИВРЕМЕНО ПРОДУЖЕЊЕ НОВОГ СТАРТ-А: После “добра идеја” шта следи и где је ту Кина

НА ЈУЖНОМ травњаку Беле куће, на кратком стајању пред лет у Норфок, амерички председник Доналд Трамп без много околишања оценио је „добром идејом“ руски предлог да се квантитативна ограничења из Новог СТАРТ-а задрже још годину дана након његовог истека 5. фебруара 2026.

Фото: Танјуг/АП пхото

Није улазио у детаље, али сам сигнал је приметан помак у тону у тренутку када се архитектура контроле наоружања већ годинама систематски осипа.

Предлог је неколико дана раније артикулисао Владимир Путин на састанку са сталним члановима руског Савета безбедности (22. септембар 2025): Москва ће, поручио је, поштовати лимитације из истог уговора додатних 12 месеци после истека — али само ако Вашингтон донесе идентичну одлуку. У истом даху постављен је и тврђи услов: уколико Сједињене Државе распореде нуклеарно оружје у свемиру, Русија сматра себе потпуно ослобођеном свих обавеза.

Тај додатак није пуки реторички украс. Он осветљава шири контекст: готово потпуну демонтажу руско-америчких споразума о контроли нуклеарног и стратешког наоружања. Од ИНФ-а (споразум о ракетама средњег домета) до Споразума о отвореном небу, стубови ере после Хладног рата попуцали су под комбинацијом међусобног неповерења, технолошког напретка и нових геополитичких реалности. Нови СТАРТ, последња преостала ограда, већ је „на апаратима“ — де јуре важи до фебруара 2026, де фацто је суспендован у делу имплементације и инспекција, док су политички односи оптерећени ратом у Украјини, трком за хиперсонике и ширењем арсенала трећих сила.

У тој слици, Трампово „звучи као добра идеја“ не значи аутоматски и политику, али отвара простор да оба центра моћи — Беле куће и Кремља — тестирају „паузу“ уместо промаје: година дана замрзнутих бројчаних горњих граница могла би бити вентил који спречава неконтролисано надметање док се евентуално испреговара шири, реалности прилагођен оквир. За Вашингтон, то би значило задржавање верификабилних граница на руским стратешким средствима без одрицања од развоја сопствених програма (модернизација тријаде, Б-21, Сентинел ИЦБМ, хиперсоници). За Москву, то је добијање времена у условима санкција, технолошког децупљивања и вођења рата, уз политички капитал „ми смо понудили стабилност“.

Ипак, ђаво је у условима (детаљима). Путин је предлогу додао „безбедносну браву“: сваки сценарио који подразумева нуклеаризацију свемира аутоматски брише привремени мораторијум. Формално, уговорне забране распоређивања оружја за масовно уништење у орбиту постоје још од 1967. (Уговор о свемиру), али актуелна дебата — од анти-сателских капацитета до сензорских и командно-контролних мрежа које „виде“ преко хоризонта — све чешће прелива границе онога што спада у „наоружање“ а шта у „домен подршке“. Отуда руска црвена линија: ако САД пређу праг који Москва тумачи као стратешки дестабилизујући, нема ни годину дана предаха.

Какве су шансе да „добра идеја“ постане политика? Унутар Вашингтона наставиће се спор две школе мишљења. Прва, „реалистичка“, тврди да је било каква ограда боља од никакве: кочнице су потребне јер расту и хиперсонски потенцијали, и прецизност конвенционалних средстава, и улога вештачке интелигенције у командним ланцима — све елементи који скраћују време за процену и повећавају ризик погрешне процене. Друга, „јастребовска“, упозорава да привремена горња граница цементира руску предност у неким класама и спутавају америчке модернизационе циклусе, док Кина — која није страна уговорима — тихо шири сопствени арсенал. Без Пекинга, кажу на западу, сваки оквир је половичан.

Ни у Москви дилема није мања: привремени мораторијум је користан колико и верујеш да ће „друга страна“ поштовати дух и слово, а реалност је да су верификацијски механизми после 2022. окрњени. Отуда инсистирање на симетрији (и претњи око свемира) — као гаранцији да се привремена горња граница не претвори у једнострано ограничење.

За ЕУ, закачену између две нуклеарне силе и веома опасне реторике коју спроводи, година дана замрзнутих горњих граница звучала би као ретко добра вест: стабилнији стратешки хоризонт смањује притисак на нуклеарни „сигнал“ и спушта температуру ризика. За глобални режим неширења, сваки потез који одлаже „трку без ретровизора“ купује време да се у преговоре — кад тад — укључе и други актери.

Закључак? Трампово кратко одобравање је више пробни балон него уговор, али је уједно и признање да су минималне ограде боље од отворене писте. Ако обе стране заиста замрзну бројеве на +12 месеци, добићемо ретки предах у епохи растуће стратешке неизвесности. Ако услови и политички рефлекси то поједу — следећи фебруар лако може постати почетак ере у којој више не постоји ниједна обавезујућа америчко-руска кочница над нуклеарним арсеналим. И то је идеја која никоме иоле нормалном не звучи добро.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Страхиња Тривковић дипломата знања и спорта

Препоручујемо

Свет

0 3

ПУТИН ИЗНЕО “НАЈБОЉИ СТРАТЕШКИ ПРЕДЛОГ“: Трамп није могао да одбије

06. 10. 2025. у 18:45

Свет

0 4

ЗАШТО ЈЕ ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ ПОТРЕБНА РУСИЈА КАО СТАЛНА БАБАРОГА: Спољне опасности као мамац за одвлачење пажње са унутрашњих проблема

06. 10. 2025. у 19:11

Свет

0 0

ЗАПАДНИ МЕДИЈИ: Америка жели украјинске технологије за дронове, док "вундервафе" ракете фламинго користе совјетске моторе

06. 10. 2025. у 17:07

Свет

0 4

ПУТИНОВ ПОТЕЗ МЕЊА ТОК РАТА: Украјинске снаге дезертирају у Сумској области

06. 10. 2025. у 15:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације