Репортаже

ОД ОПАНЧАРЕВОГ СИНА, ДО ДИПЛОМАТЕ: Како је Милан Јовановић Стојимировић, "непријатељ народа", све што је имао оставио народу

Јелена ИЛИЋ

24. 04. 2023. у 21:59

СМЕДЕРЕВАЦ Милан Јовановић Стојимировић један је од најзаслужнијих и до недавно неправедно запостављених личности у историји града на Дунаву.

ОД ОПАНЧАРЕВОГ СИНА, ДО ДИПЛОМАТЕ: Како је Милан Јовановић Стојимировић, непријатељ народа, све што је имао оставио народу

Од опанчаревог сина, преко новинара, дипломате, члана Министарског савета Владе Краљевине Југославије, директора Државне архиве у Београду - до народног непријатеља који је све што је имао оставио управо свом народу. После више деценија неправде, рехабилитован је прошле године.

Није много људи који су кроз историју Смедерева оставили тако дубок траг, а да их се нараштаји нити сећају, нити их познају као што је до недавно био Милан Ј. Стојимировић.

- Рођен је у Смедереву 1898. Његов отац Светозар био је опанчар, а мајка Јелена домаћица. Рано је остао без оца, те га је прихватио ујак, др Душан Стојимировић, чувени београдски неуропсихијатар, чије је презиме из захвалности додао свом презимену по оцу - прича др Снежана Цветковић, историчарка уметности и музејска саветница Музеја у Смедереву.

Био је оснивач и уредник листова "Смедеревски журнал" и "Реви", дописник одељења за штампу при Министарству иностраних дела у Берну и Берлину, директор новинске агенције Авала. Уочи Другог светског рата, 1940, године био је начелник Политичког одељења Министарског савета Владе Краљевине Југославије. Након 6. априла 1941. године добровољно се прикључио југословенској војсци. Био је потом главни уредник београдског дневног листа "Обнова" од 1941. до 1944. године и директор Државне архиве у Београду.

ГРАЂА

ФОНД Милана Јовановића Стојимировића у Историјском архиву Смедерева чини 15 кутија грађе. Реч је о фото-документацији са више од 700 фотографија које одсликавају културни, уметнички и политички живот двадесетих и тридесетих година прошлог века.

Због уредништва и писања у листу "Обнова", 1946. године проглашен је за народног непријатеља, осуђен на петнаест година затвора са принудним радом и десет година губитка грађанских и политичких права по издржаној казни. Конфискована му је готово целокупна имовина у Београду и Смедереву, осим једног стана у Београду. После седам и по година Стојимировић је изашао из затвора у Сремској Митровици. Од тада па до смрти писао је низ фељтона и чланака под псеудонимима и прикупљао грађу за Југословенски лексикографски завод.

Фото: Музеј града Смедерева

Милан (седи десно) са члановима породице

- Тестаментом, 1964. године, Милан Јовановић Стојимировић је завештао легат смедеревском Музеју који чине тридесет и четири предмета, и то вредне уметничке слике, две скулптуре, стилски писаћи сто кнеза Михаила Обреновића и неколико предмета примењене уметности. Народној библиотеци у Смедереву поклонио је више хиљада књига, а целокупну рукописну оставштину завештао је Матици српској у Новом Саду - објашњава др Снежана Цветковић, виши кустос Музеја у Смедереву.

СИЛУЕТЕ

ОВАЈ Смедеревац дао је посебан печат српској култури, али и смедеревској, те су му се одужиле три овдашње установе: Музеј, Народна библиотека и Историјски архив, објавивши књигу "Уздарје Милану Ј. Стојимировићу". Народна библиотека у Смедереву је објавила је роман "Ланче Смедеревац". Иначе, најупечатљивије дело Стојимировића је "Силуете старог Београда".

Власти су му узеле имовину противзаконито, а једино му је остављен стан у Београду, у коме је у умро 1966. године. Када је осетио да му се ближи крај, све што му је остало "народни непријатељ" оставио је опет свом народу.

Није доживео да му се врате грађанске слободе и част. Рехабилитован је званичном одлуком Апелационог суда у Београду на захтев јединог живог потомка, Зорке Пападополос, тек у фебруару 2022. године, 77 година након што је проглашен народним непријатељем и више од пола века након смрти. У пресуди стоји да се "Милан Јовановић Стојимировић сматра неосуђиваним лицем, неоправдано лишеним права на слободу и права на имовину".

Препоручујемо

ЧАСТ ВАЖНИЈА ОД ЖИВОТА: Пре 82 године за отаџбину су животе дали поручник Божидар Жугић и 17 бораца Војске Краљевине Југославије (ФОТО)

Репортаже

3 6

ЧАСТ ВАЖНИЈА ОД ЖИВОТА: Пре 82 године за отаџбину су животе дали поручник Божидар Жугић и 17 бораца Војске Краљевине Југославије (ФОТО)

13. 04. 2023. у 20:15

НАШ ПУК ЈЕ ЖРТВОВАН ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ, ВАШИ ЖИВОТИ НЕ ПОСТОЈЕ: Мало је сведочанстава о чувеном пуковнику Драгутину Гавриловићу у Крушевцу

Репортаже

5 2

"НАШ ПУК ЈЕ ЖРТВОВАН ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ, ВАШИ ЖИВОТИ НЕ ПОСТОЈЕ": Мало је сведочанстава о чувеном пуковнику Драгутину Гавриловићу у Крушевцу

01. 04. 2023. у 17:59

ПЕТ ГЛАВА ИЗ ИСТЕ ПОРОДИЦЕ УЗИДАНО ЈЕ У ЋЕЛЕ КУЛУ: Сви су били потомци чувара имања Пећке патријаршије из овог малог града

Репортаже

2 4

ПЕТ ГЛАВА ИЗ ИСТЕ ПОРОДИЦЕ УЗИДАНО ЈЕ У ЋЕЛЕ КУЛУ: Сви су били потомци чувара имања Пећке патријаршије из овог малог града

17. 03. 2023. у 20:00

БИО ЈЕ ВАНБРАЧНО ДЕТЕ ВОЈВОДЕ,А ПОСТАО ПРВИ УПРАВНИК БЕОГРАДА: На његовој сахрани плакала је цела престоница (ФОТО)

Друштво

0 0

БИО ЈЕ ВАНБРАЧНО ДЕТЕ ВОЈВОДЕ,А ПОСТАО ПРВИ УПРАВНИК БЕОГРАДА: На његовој сахрани плакала је цела престоница (ФОТО)

03. 03. 2023. у 15:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

Свет

0 5

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.

27. 12. 2024. у 09:04

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

Свет

0 6

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.

27. 12. 2024. у 09:23

Свет

0 0

А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара

ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.

26. 12. 2024. у 14:37