АТЕЉЕ НА 22 МЕТРА ВИСИНЕ: Осликавање Храма Свете Тројице у Трстенику

ПОЧЕЛО је осликавање више од 1.000 квадрата Цркве Свете Тројице у Трстенику, а јединствен подухват, који ће у храму подигнутом крајем 19. века, трајати читаве три године, тренутно се одвија на 22 метра висине! Ту је атеље брачног пара Атанасковић - Јована и Наташе, који осликавањем светаца оживљавају куполу цркве.

Foto:S.Babović

Ради се на скелама, "осваја" се делић по делић. Само је површина куполе 250 квадрата. И до ње, како се уверила екипа "Новости", није једноставно доћи: нивои од причвршћених дасака, испресецани су мердевинама и подупирачима, који мајсторима помажу да се попну до свог "платна" од камена.

С. Бабовић

Савладавање сваког од нивоа подрзумева заиста прави маневар ходања на висини, некад чак и по ивицама. Потом следе и пењање и провлачење кроз отворе до новог нивоа.

- Ради се по етажама. Како се који део заврши, спуштаћемо се ниже и демонтирати скелу - објашњава за "Новости" живописац Јован Атанасковић. - Претходно, иконографски програм је био први изазов. Идеја је кренула управо од основне карактеристике православних храмова у овом поднебљу, а то је Моравска школа. Тачније, камена пластика Моравске школе, по којима су препознатљиви манастири Љубостиња, Каленић, Наупаре...

Тако ће свака икона, свака слика свеца и библиографски прикази бити окружени осликаном каменом пластиком, као у 3Д форми. Одаваће утисак да су у рамовима од камена. То ће уједно бити први пример изведан на овај начин и то је само једна од јединствености сликарксог подухвата у трстеничкој цркви.

С. Бабовић

- Друга разлика је што ми и даље користимо пигментне боје, боје у праху, које мешамо са акрилним везивом - открива нам поступак настанка материјала Атанасковић. - Свака боја мора да се направи. Сам начин нашег сликања, који је као у средњем веку, не трпи индустријске акрилне боје, јер не би могле да задовоље тај начин прозрачног, глазурног сликања. И трајност пигмента нема премца.

Коришћење врхунских боја успорава стварање, али му даје и на аутентичности и на лепоти. И подлога је рађена од основе која је увезена. На фрескама ће бити највише класичне златне боје, а максимално ће се ограничити употреба данас широко распрострањене византијско плаве. Ниједна нијанса, међутим, неће преовлађивати. Избор боја је, несумњиво, као и цео пројекат, посебан изазов. А, можда највећи је био постављање скела.

- Ти технички детаљи око самог рада су нам представљали захтевне задатке, подлога такође, део технологије пренели смо из крипте Храма Светог Саве коју смо исто радили - каже нам Јован.

На готово свакој етажи наилазимо на одређене започете или сасвим довршене детаље и композиције. На засебним сталцима су поређане бочице са бојама у праху и на стотине четкица. И ништа се из приземља храма не може видети од скела, које и конструкцијом и тканинама, сакривају један одважан атеље у ваздуху. На самом врху цркве, свеци се осликавају између прозора.

Због дебљине зидова и та чињеница представља специфичан тест за уметника, који је морао да се подупире додатним даскама и веже око струка, како би осликао најудаљеније квадратне милиметре зидова таванице и зидова куполе. А кроз њене прозоре виде се највеће вишеспратнице Трстеника са једне и Западна Морава с друге стране.

Недалеко од реке је манастир Љубостиња, један од најлепших моравских богомоља Србије, где су последње године живота заједно провеле кнегиња Милица и песникиња Јефимија. Живописцима су две светице посебно надахнуће, док сликају ближе небу но земљи. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације