ХИЛАНДАР ОСАМ ВЕКОВА ПАМТИ У ИМЕ СВИХ НАС: Стручњаци Војвођанског архива на Светој гори обнављају наше непроцењиво културно благо (ФОТО)

АКО ми, обични смртници, и допустимо себи грех да у неком тренутку скрајнемо у сећању наше духовне корене на Светој гори, Хиландар памти у име свих нас још од 1198. када су га, на рушевинама старијег манастира, подигли велики жупан Стефан Немања и његов најмлађи син Растко, оснивачи наше средњовековне државности и аутокефалности Српске православне цркве.

Фото: Владимир Мучибабић

А све оно што је сачувано у Хиландару, обимније је од наслеђа у свим осталим српским манастирима. Већ 825 година Хиландар, на највишем врху Грчке Атосу (2.033 метара) чува највећу збирку српских повеља, кивота, моштију светих, реликвија, старих и чудотворних икона, као и највећу библиотеку рукописних књига српског народа. Део тих драгоцености, од минулог лета, експерти Архива Војводине из Новог Сада пажљиво прегледају, пописују и упућују на рестаурацију и конзервирање како би на крају процеса комплетно благо било трајно очувано и у дигиталном облику. За, не дај Боже, новог пожара.

Јер, она искра из димњака у конаку Игуменарија на западној страни хиландарског комплекса у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године која је у пепео сажела више од половине манастирског здања, али срећом није доспела до деопоа са повељама и другим списима, била је и подстрек да се упоредо са обновом спаљених келија и конака пажња посвети и писаним документима.

- Пожар је био велики шок за читаво наше друштво да смо процесу дигитализације приступили као једном од главних послова - каже Миливој Ранђић, директор задужбине Хиландар, а затим открива детаље: - Примењивали смо све методе од противпожарних зидова, врата, система за гашење с једне стране, а с друге оно што имамо од покретне грађе гледали смо на сваки могући начин да сачувамо и кренули смо у процес који бих назвао протодигитализацијом.

Радило се на скенерима и камерама којима се располагало у том тренутку. У међувремену, набављена је квалитетнија опрема, па је до данашњих дана око стотину хиљада докумената из периода пре 1900. године снимљено, обрађено и дигитализовано. Овај процес сређивања архиве трајаће неколико наредних година јер у оквиру манастирског комплекса постоји тек једна конзерваторска радионица у којој може истовремено да ради највише троје људи.

Foto: Фото: Владимир Мучибабић

POGLEDAJ GALERIJU

Нагласивши осећај велике части учињене Архиву Војводине коме је по први пут поверена обрада хиландарске архиве, директор новосадске установе др Небојша Кузмановић каже да Владимир Иванишевић, Дарко Станчевић и Владимир Мучибабић сређују грађу из 20. века. Почели су у мају и јуну, наставили у септембру а прву фазу привели крају у октобру. Посао ће бити настављен и наредних месеци. Реч је о документима на старословенском, црквенословенском, српском, грчком и турском језику.

Архивисти Владимиру Иванишевићу било је ово четврто ходочашће на Хиландар, али овог пута пословне природе. Истиче да је сам приступ хиландарској архиви нешто најузвишеније што је обележило његов двадесеттрогодишњи професионални рад.

- Брзо и лако смо се ускладили са ритмом монаха. Посећивали смо јутарња богослужења која су почињала у четири изјутра, а завршавала се литургијом. После оброка, у пола осам по грчком времену одлазили смо у радионицу. Нисмо радили недељом и на "црвено слово", на Усековање, Рођење Пресвете Богородице, на Малу Госпојину и на Крстовдан - набраја Иванишевић.
Раздвајали су грађу на грчком, српском и турском језику по годинама. Крајњи исход - 61 кутија архивске грађе и то 43 докумената на грчком језику насталих у периоду од 1690. до 2007. године, 17 кутија на српском језику (1786-2023) и једна на турском језику (1895-1931).
Посебно су издвојене слике које треба сместити у збирку фотографија и библиотечки материјал који ће обрадити библиотекари у складу са правилима из своје струке.

Документа на руском, бугарском, енглеском, француском и осталим језицима на латиници и ћирилици придружили су онима на српском. Архивску грађу у фасциклама и ковертама, а која је настала и на српском и на грчком језику и односила се на разна економска и финансијска питања, сместили су у посебне кошуљице, како би могла да се користи у различите правне сврхе.

Foto: Фото: Владимир Мучибабић

POGLEDAJ GALERIJU

- Главни ризничар, отац Јосиф показао нам је дигитализоване снимке архивске грађе. Уследиће преименовање сваког снимка тако да сигнатуре изворне грађе прате распоред и редослед сређене архиве у ризници - наводи Иванишевић низ појединости.

Циљ је израда што је могуће детаљнијих описа сваког предмета који ће садржавати све именске, предметне и географске појмове. То ће омогућити брже, лакше и једноставније претраживање дигитализоване грађе садашњим и будућим нараштајима историчара, писаца, аналитичара и осталих тумача српске историје.

Препоручујемо

Репортаже

0 11

ОВО ЈЕ ЈЕДИНА ЦРКВА ХИЛАНДАРА КОЈА ПРИМА ЖЕНЕ: Репортерка "Новости" у метоху у Грчкој, где се од кестена поново гради српска светиња (ФОТО)

17. 10. 2023. у 10:48

Панорама

0 0

МУДРОСТИ МОНАХА: Деветнаест животних лекција са Хиландара

18. 09. 2023. у 08:43

Репортаже

1 17

СРПКИЊА КЊЕГИЊА И ДЕСПОТИЦА БИЛЕ КТИТОРИ НАЈЛЕПШЕГ ХРАМА РУМУНИЈЕ: Хребељановићи, Бранковићи и монаси Хиландарци утемељили православље

06. 08. 2023. у 11:22 >> 11:22

Репортаже

0 10

СВЕТА ГОРА ПРЕ АТОСА: Планина Улудаг у данашњој Турској чува тајне прве монашке државе

08. 04. 2023. у 18:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације