Репортаже

ОВАЈ ГРАД СУ РАЗОРИЛИ ПРЕ 610 ГОДИНА, АЛИ ЈЕ ЈЕДНА ЉУБАВНА ПРИЧА ПРЕЖИВЕЛА ВРЕМЕ: Кула сведочи о трагичном догађају (ФОТО)

С.БАБОВИЋ

05. 11. 2023. у 17:00

СРЕДЊЕВЕКОВНИ град Сталаћ код Ћићевца разорио је 1413. године турски султан Муса у свом походу ка Крушевцу.

ОВАЈ ГРАД СУ РАЗОРИЛИ ПРЕ 610 ГОДИНА, АЛИ ЈЕ ЈЕДНА ЉУБАВНА ПРИЧА ПРЕЖИВЕЛА ВРЕМЕ: Кула сведочи о трагичном догађају (ФОТО)

Иако је ово стратешко утврђење на огранку Мојсињске планине било насељено тек од 14.века, када је кнез Лазар Хребељановић подигао и Крушевац, прича о Сталаћу је одолела забораву, захваљујући једној преживелој кули, познатој под именом Тодорова и једној народној песми - „Смрт Војводе Пријезде“.

- Сталаћ је имао стратешки значај, усмерен првенствено на контролу и одбрану прилаза српске средњевековне престонице - наводе у Заводу за заштиту споменика Краљево, институцији, која брине о овом споменику од великог значаја. - Први пут се се помиње у раваничкој повељи кнеза Лазара 1377, потом 1395. године у повељи књегиње Милице манастиру Св. Пантелејмону у Светој Гори.

Да је Сталаћ срушио турски султан пре 610 година сазнаје се из списа Константина Филозофа. Како је изгледао годинама раније, успели су да реконструишу стручњаци. Највише, током истраживања од 1971.до 1979.године када су конзервирани затечени и отривени објекти.

POGLEDAJ GALERIJU

- Велики град Сталаћ утврђен је масивним бедемом са ходном стазом, зупцима и стрелницама и монументалном четвороспратном донжон кулом (Тодоровоа кула), која је штитила Мали град, најуже градско језгро, накнадно формирано преграђивањем јужног дела Великог града - износе стручњаци. - Централно место у Малом граду заузима палата са тремом. На супротној страни од палате, уз саме бедеме, размештене су мале зграде, чија је намена била различита. Мали град заштићен је нижим зидом и сувим ровом испред донжон куле. Комуникација између градова одвијала се кроз капију на коју је касније постављена рампа за покретан мост.

Град Сталаћ чува и остатке античког града,као и звоно у црквеној порти са сведочанством да је изливено 1384.године у Милану. Судбина Тодора од Сталаћа и његове Јелице трајно је сачувана у поезији. „Смрт војводе Пријезде“ у стиховима доноси њихову трагичну судбину. Нису се предали Турцима, заједно су скочили у Јужну Мораву.