НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ГДЕ ПЕНЗИОНИСАНИ ПРОФЕСОР ИЗ ВРШЦА САДА РАДИ: Математику предаје у Луганску

ОДУВЕК сам желео да предајем математику руској деци, јер сам већину свог математичког знања стекао користећи руску литературу. Прилика за то ми се, међутим, указала тек сада, у пензионерским данима, и то након што је почела специјална војна операција у Украјини. Тада сам осетио толико снажну потребу да будем међу својом руском браћом из Луганске и Доњецке области, да сам на све начине покушавао да ту жељу и остварим. Сада, када сам у томе успео, срце ми је на месту.

Фото: Александар Река ТАСС

Овако Светислав Стојановић (69), пензионисани професор математике из Вршца, за "Новости", објашњава разлог одласка у Луганск, где од септембра ради као учитељ математике у тамошњој најелитнијој гимназији.

Више од годину трајала је његова потрага за послом у ратом захваћеном подручју, али га то није поколебало. Ангажман у Луганску добио је уз подршку Руског дома у Београду и државотворне организације "Народни фронт" из Москве. Претходно је прошао низ провера и интервјуа, укључујући и разговор са министром просвете Луганске народне републике, што и не чуди, ако се узме у обзир да је Стојановић, како вели, једини странац који је добио посао у њиховом државном образовном систему.

- Нису се Руси до сада сусрели са тим да неки странац, из чисте љубави, тражи да предаје њиховој деци у школи, и то у ратном окружењу. Зато је процедура толико трајала - појашњава наш саговорник. 

Професор Светислав Стојановић са ученицима луганске гимназијеFoto: Фото: Александар Река ТАСС

POGLEDAJ GALERIJU

За кратко време овај Србин са одличним знањем руског језика постао је омиљени колега и учитељ у луганској Гимназији број 60. Иако се образовни систем у многоме разликује од нашег, јер гимназију похађају деца од првог до једанаестог разреда, Стојановић, тврди да није имао никаквих потешкоћа да се уклопи. Математика је, каже, свуда иста. Једино му је требало времена да се привикне на огромно поштовање, које се указује учитељима, како тамо називају све просветаре.

- Уживам што бескрајно поштују учитеље. Такво уважавање ђака нисам доживео за свих 40 година рада у просвети у Србији. Често ми сузе крену на очи, када ме деца после часа загрле, уз речи захвалности што сам им одржао час. Тако се опходе према свим мојим колегама. Стално нам нешто поклањају, цртају, праве. Уживање је радити у таквој атмосфери - преноси нам Стојановић своје утиске.

Фото: Принтскрин

Наглашава и да Русија, чијим делом себе сада сматрају житељи Луганска, 5. октобра обележава Дан учитеља као државни празник. То, вели, довољно говори какав однос имају према људима који им образују децу и обликују их у добре људе.

Светислав часове држи у пет одељеља виших разреда. Ради норму и по, што му није тешко, јер је, каже, ту и дошао да би надоместио недостатак професора математике, будући да су бројни Луганчани погинули током сукоба у тој области 2014. или су сада мобилисани.

Фото: Принтскрин

- Нема породице у Луганску, која у последњих девет година није изгубила бар једног члана. Последице рата се осећају, али се живот генерално враћа у нормалу. Све институције раде, нема несташица хране, разрушени објекти увелико се обнављају. Деси се понекад да нестану струја или гас, па мештани, због ранијег лошег искуства, одмах у страху гледају у небо, плашећи се да не падне нека граната, јер се линија фронта налази на стотинак километара одатле.

Упркос свему, он каже да се ту осећа безбедно. Као свој на своме. Са учитељском платом може лепо да живи и да путује кад год има времена. Ову школску годину ће одрадити до краја, а ако буде било потребе, остаће и следеће, после чега планира да се дефинитивно повуче у свој Вршац и ту са породицом мирно проведе пензионерске дане. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације