ОВО СУ ЧУВАРИ НАЈСТАРИЈИХ ЗАПИСА У КРУШЕВЦУ: Погледајте шта се налази у добро чуваним архивама (ФОТО/ ВИДЕО)
ЧАК 835 фондова из прошлости свих институција, од школа до цркава, чува се у Историјском архиву Крушевац, који овог децембра обележава 75 година рада.
Најстарије матичне књиге су четврте деценије 19. века.
- Имамо око осам и по километара књига, што је пропорционално, са квадратуром коју обухвата, можда и најбројнија грађа у Србији – предочава за „Новости“ професор историје Ненад Соколовић, директор Историјског архива Крушевац. - Годишње региструјемо између 3.000 до 4.000 корисника, који се обраћају Aрхиву за помоћ на четири локације.
Осим индивидуалне историје и докумената, који сведоче о раду свих организација и установа у Расинском округу, Архив издаје и своје књиге.
- Препознатљиви смо по издавачкој делатности, као и по периодичнику "Расински анали", на који се и научници - већ 20 година - ослањају током истраживања - подвлачи Соколовић.
- Архив је 2018. понео признање "Златна архива" за немерљив допринос чувању драгоцене српске баштине.
Међу драгоценим делима је фонд Старих и ретких књига са 153 ванредних издања, који се чувају под кључем и у посебним условима. Посебно се издвајају две књижице.
Једна је штампана пре тачно 230 година у Бечу под именом „Кратка историја Краљевства Србије, Рашке, Босне и Раме“. У овом издању из 1793.године,које је превео Јован Рајић стоји и забелешка ни мање ни више него чувеног епископа жичког Никанора Ружичића.
- У част стољећа како је ова историја написана прочитах је и по трећи пут у манастиру Кувеждину 1892.године,септембра - записао је епископ жички у миру Никанор Ружичић.
Извесно је да је ова књига штампана ћирилицом 1793.године, да је оригинално издање превео,прерадио и предговор написао архимандрит Јован. На насловној страни, као и у самој публикацији не пише ко је писац, већ само име преводиоца. У науци је познато да је историју написао Гебхард, а Јован Рајић је превео са немачког језика на старословенски.
ЈУБИЛЕЈ
ИСТОРИЈСКИ архив Крушевац почиње обележавање значајног јубилеја 26.децембра, промoцијом својих издања у Клубу КЦК-а од 13 сати. Свечана академија биће одржана дан касније у Белој сали КЦК-а од 12 сати, када ће у Галерији ове институције бити отворена изложба више архивисткиње Браниславе Милошевић "Поздрави све Крушевљан(к)е".
“Кратка историја Краљевства сматра се најстаријом књигом Историјског архива по утврђеним правилима српске архивистике, док је књига „Хисториа универса“, штампана у Венецији 1721.године, најстарије издање ове установе у Крушевцу.
Међу 13.000 наслова, које чува Архив, ова књижица је најинтригантнија. Уникатно, омалено издање објављено је на латинском језику још давне 1721.
-Знамо да је штампана у Венецији, али можемо само да претпоставимо да није била већег тиража - објашњава Миланка Мијајловић, архивски саветник Историјског архива. - Има око 430 страна чистог штампаног текста, распоређених у два ступца и није преведена.
Збирка старих и ретких књига чува се заштићена од светлости, са прописаном влажношћу ваздуха и температуром.
- Књиге су, углавном, у кожном повезу, али има и оних са већим оштећењима, па је изузетно важно да услови чувања буду на највишем нивоу, да не би дошло до распадања папира, или пропадања неке друге врсте - објашњава архивски саветник Бојана Јовац, руководилац Службе архива.
БОНУС ВИДЕО - ОД ПРИНЦЕЗЕ ДО ПЕПЕЉУГЕ: Какве ципеле су се носиле у Крушевцу од 1932. године
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)