ДЕДА "ПЛОВИ" НА КРАТКИМ ТАЛАСИМА: Љубо Вујошевић (88) из Подгорице одолева новим технологијама и не напушта морзеову азбуку

ОДОЛЕВА деда Љубо Вујошевић (88) из Подгорице бремену година, али и новим технологијама.

Љубо Вујошевић са новом станицом, Фото В. К.

Не да времену да га прегази нити да његову радио-телеграфску станицу пошаље у музеј.

Крепак и ведрог духа, он и данас из кутка свога стана шаље позитивне сигнале по Европи и свету. Представља се као Дон из Монтенегра, јер га по тим именом знају и на друштвеним мрежама.

Морзеову азбуку држи у "малом прсту" па отуд велики број пријатеља са разних континената. Тачке, црте и празна словна места давно су уграђене у импулсе његовог живота.

Некадашњи прецизни механичар, отац четворо деце, у Морзеов свет ушетао се далеке 1955. године. Пре тога бавио се фотографијом, да би прву љубав пре 69 година заменио тајнама система знакова које је преносио преко океана, мора, забити, широм земљиног шара све до данас.

- Лепо је следити великог америчког проналазача и сликара Самјуела Морзеа и дивити се његовом изуму електричног телеграфа, каже деда Љубо. - Предности радио-телеграфије у односу на осталу сличну технологију показивале су се безброј пута, углавном у невољама.

Сећа се Љубо да је учествовао у набављању једног лека којег није било могуће наћи на простору бивше Југославије, како би се спасао живот једној четворогодишњој девојчици из Загреба.

- Захваљујући контакту са пријатељем из Ђенове успели смо доћи до лека и колико-толико помоћи несрећној девојчици која је била ментално болесна. Био сам део групе ангажоване за набавку лека за једног пацијента у болници у Скопљу. Алармирали смо пријатеље и успели смо и тај лек да пронађемо који је касније допремљен до те здравствене установе.

Знате какву су улогу имали радио-аматери током разорног земљотреса у Црној Гори 1979.године. Били су једини контакт са светом - истиче наш саговорник.
Вујошевић се присећа и несрећних ратних деведесетих година.

- У наш клуб долазили су родитељи црногорских војника који су се интересовали за животе своје деце. Успевали смо их повезати, што им је у тим тренуцима много значило - додаје деда Љубо.

Вујошевић је недавно набавио нову станицу, сместио је испод диплома окачених о зиду стана у центру Подгорице.

- Преко ње одржавам доста добре и далеке везе са Бразилом, Јужном Америком, Аустралијом, Тасманијом, Владивостоком, Јутаком, Канадом, Северном Америком. Чим притиснем тастер, у истом тренутку следи реакција из Мелбурна или Сиднеја - каже Љубо, који са жаљењем констатује да је радио-аматеризам у Црној Гори данас готово замро.

Присећа се он својих вршњака, који су некада такође били активни радио-аматери. Мало их је живих.

- Са Веселином Бабићем, који је био бивши директор Агрокомбината "13. јул", чуо сам се пре неколико дана и потврдио ми је да на радио- -станици не ради одавно. Ту је и нешто млађи Брано Брајовић, који је такође био добар радио--аматер...

За разлику од проређене генерације, Љубо Вујошевић се не предаје.

- Активан сам колико могу. Одрадим по неколико веза дневно и није ми важно да ли ће она бити далека или блиска. Важно је да радим, а време ми измиче...

Ушао у песму

ДЕДА Љубо Вујошевић постао је инспирација и песницима, па је тако ушао и у стихове Хаџи Богољуба Бобана Велимировића:

"Са радио таласима
Он кроз етар везе ствара,
Из свог стана подгоричког
Са свијетом разговара..."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације