МОДЕРНО УКРАСИО ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Престоница не би била онаква какву је познајемо, да није његових дела

Јелена Баљак

02. 05. 2024. у 08:00

ЖЕЛЕО је да буде сликар, а постао је један од најзначајнијих српских и југословенских архитеката. Нагињао је ка академизму, а упамћен је као непревазиђени модерниста светског гласа. И данас, век касније, многе његове зграде сматрају се ремек-делима. Реч је о Вршчанину Драгиши Брашовану, толико цењеном и траженом архитекти, који је у првој половини 20. века утиснуо печат у многе југословенске градове, али је сећање на њега у многима од њих избледело.

МОДЕРНО УКРАСИО ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Престоница не би била онаква какву је познајемо, да није његових дела

Фото: Приватрна архива

Београд не би био Београд какав данас познајемо, да Брашован није пројектовао зграду државне штампарије (БИГЗ), Команду ваздухопловства у Земуну, хотел "Метропол" и кафану "Руски цар", као и многе породичне виле, међу којима се истичу зграде данашњег Музеја Николе Тесле и Амбасаде Белорусије.

И Нови Сад би био препознатљив по неким другим грађевинама, да нема његовог чувеног комплекса Бановине, у то време највеће зграде у Војводини. Он је први у тај град донео дух модернизма, пројектовањем зграде Радничке коморе. Заслужан је и за изглед тамошње Главне поште, на чије отварање није дошао, незадовољан што су мимо његових нацрта на кули дозидана три спрата.

- Брашован је био непревазиђени архитекта, јер се једини од савременика није слепо приклањао модерним трендовима, већ их је смело, на препознатљив начин, комбиновао са старим стиловима градње. У том прилагођавању, постао је врхунски еклектичар - прича историчар уметности Сања Маровић, кустос Градског музеја Вршац, где се до 10. маја може видети изложба Галерије Матице српске "Поклон-збирка Драгише Брашована".

Симболика

БРАШОВАН је много значаја придавао симболици. Тако је зграду БИГЗ пројектовао у облику ћириличног слова П, налик штампарској машини, док је вршачко одмаралиште Црвеног крста поставио на темеље у облику крста. Многи сматрају и да Бановина симболизује брод пристигао са Дунава, мада стручњаци то оспоравају, тврдећи да је инспирацију за тај комплекс пронашао у староримским аренама.

Уметнички израз овог прегаоца ценили су и богати Београђани и локалне власти, али и краљевска породица: у лето 1922. био му је поверен хитан задатак декорације Теразијског трга у Београду за потребе спектакуларног венчања краља Александра Карађорђевића и краљице Марије. Учествовао је и у обнови Белог двора, а краљ му је лично тражио и да направи павиљон са којим ће се Краљевина СХС 1929. представити на Светској изложби у Барселони. Освојио је Брашован тада Гран-при, али му је награда убрзо након уручења била одузета, због жалбе другопласираних Немаца.

- Једино је у време комунизма био оспораван. Био је осуђен да је сарађивао са окупаторима током пројектовања савског пристаништа. Касније је, на основу новинских чланака, доказано да те оптужбе нису биле тачне, те да је наручилац тог визионарског пројекта, који због рата није био реализован, био предратни градоначелник Београда, а не Хитлер - објашњава др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Ту контроверзну скицу Београда на Сави, Брашован је чувао у свом дому у Улици Страхињића Бана у Београду, у ком је после рата живео са 29 година млађом супругом Викторијом и њеном ћерком из првог брака Олгом Ковачев. Обоје су били удовци: 

Драгишина прва супруга је наводно страдала када је током ратних разарања његова прва породична кућа у Београду порушена, док се Викторијин први супруг води као нестао.

- Викторија је била права госпођа. Надживела га је чак 60 година, али је до последњег дана чувала сећање на њега. Умрла је у 104. години, а пре самрти је одлучила да део њихове породичне заоставштине поклони нашој галерији. Поносни смо што смо у прилици да јавности покажемо више од стотину личних предмета славног архитекте, од скица и цртежа до стилског намештаја, који нам откривају сасвим другачији поглед на његов лик и дело - додаје Палковљевић Бугарски.

Изложба је прво била приказана у Новом Саду и Београду, где је Брашован оставио највећи траг. Потом је симболично стигла у његов родни Вршац, а идуће године "иде" и у Зрењанин, јер је у том граду добио први ангажман по повратку из Будимпеште, где је студирао и радио до завршетка Великог рата. Био је тада градски урбаниста, а Соколски дом и зграда Српске банке, као и реконструисани улаз у НП "Тоша Јовановић", његова су заоставштина.

И Јагодина и Чачак се могу похвалити његовим бисерима архитектуре, неколико места у румунском делу Баната, Хрватској и Мађарској. Малобројни су, међутим, грађани, који знају ко је био архитекта Брашован и шта је пројектовао у њиховим срединама, иако су му се назвавши по улицу његовим именом одужили Нови Сад, Београд, Јагодина и Вршац.
А, много је урадио за свој град: шездесетих се са одушевљењем одазвао позиву локалне власти и бесплатно пројектовао зграду Пољопривредне школе за свега десет дана. У знак захвалности, Вршац је управо улицу у којој је та школа назвао Улица архитекте Брашована. Пре је самоиницијативно граду поклонио бисту Јована Стерије Поповића, коју је урадио његов пријатељ и сарадник, вајар Ристо Стијачић. Брашован је пројектовао мермерни постамент, висок око два и по метра.

Вршац заувек у срцу

ИАКО је стекао светску славу, Брашован никада није заборавио свој Вршац, где је живео све до одласка на студије у Будимпешту. Кажу да се у његовом дому у Београду увек служио "банатски ризлинг", из пијетета према родном крају. На тамошњем гробљу је, по личној жељи, и сахрањен, иако га је "чекало" место у Алеји заслужних грађана. Почива у породичној гробници, поред оца Николе, угледног педагога, чије име носи годишња награда коју Вршац додељује просветним радницима.

- Та је биста најпре стајала у Руском парку, на месту данашњег споменика Жарку Зрењанину. Свечано ју је открио Бранислав Нушић 1937, али су је Немци 1941. бацили на вршачко гробље, да би ту ставили Хитлерово попрсје. Од 1945. налази се у Руском парку - каже нам Вршчанин Драгољуб Ђорђевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР: Француска тенисерка без длаке на језику