ЖЕЛЕО је да буде сликар, а постао је један од најзначајнијих српских и југословенских архитеката. Нагињао је ка академизму, а упамћен је као непревазиђени модерниста светског гласа. И данас, век касније, многе његове зграде сматрају се ремек-делима. Реч је о Вршчанину Драгиши Брашовану, толико цењеном и траженом архитекти, који је у првој половини 20. века утиснуо печат у многе југословенске градове, али је сећање на њега у многима од њих избледело.
ДОГАЂАЈИ на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије деведесетих година 20. века покренули су процес који данас потреса цео свет.
КАДА се прва експедиција руских научника упутила у далека пространства севера како би, трагом претпоставки геолога Ивана Губкина, покушала да у Сибирским тајгама пронађе налазишта нафте, скептична академска заједница СССР овај подухват је прогласила сулудом авантуром.
ТРОЈИЦИ Никшићана - Рајку Кривокапићу (34), Драгутину Лалатовићу (24) и Маринку Јовановићу (24) који су од 24. новембра у затворима у Косовској Митровици и Дузу код Подујева, само зато што су на ктиторској слави манастира Високи Дечани дошли аутомобилом на коме је уз регистарске ознаке стајао натпис: "Косово је Србија", продужен је јуче притвор за још 30 дана.
НЕСЕБИЧНО помажући своје земљаке, комшије, пријатеље и родбину, Миломир Главчић (100), родом из засеока Попе поткопаоничког села Ковачи недалеко од Јошаничке Бање, небројано пута је доказао да има срце веће него пространства Канаде чији је вишедеценијски држављанин.
Коментари (0)