АНЂА ПАЛА ШТИТЕЋИ САБОРЦЕ: Бисту добила због храбрости, а не као прва супруга Александра Ранковића

НА јавним површинама у Вршцу укупно има 17 споменика знаменитих личности, од којих је само један посвећен жени. Реч је о Анђи Ранковић (1909-1942), рођеној Јовановић, народном хероју родом из вршачког села Избиште, првој супрузи Александра Леке Ранковића. Она је погинула у 33. години, током сукоба партизана и четника у месту Нови Дулићи код Гацка у Босни и Херцеговини.

Фото: Wikipedia

Окружена лавиринтима шимшира, њена биста се налази у Градском парку, одмах поред "Арене". Дело је познате вајарке Екатерине Ристивојев, која је била задужена за израду готово свих вршачких споменика посвећених тековинама Другог светског рата. Свечано је откривена на Дан борца, 4. јула 1956. године, а церемонији је, уз многобројну родбину и поштоваоце, присуствовао и њен супруг Александар Ранковић, који је у то време већ био у браку са својом другом супругом Ладиславом Славком Ранковић.

- Биста, која је високо уздигнута на мермерном постаменту, откривена је поводом петнаестогодишњице одлуке Централног комитета КПЈ да почну оружане сукобе против окупатора и домаћих издајника. Иако су тог истог дана у свим градовима старе Југославије организоване комеморације, митинзи, војне вежбе и откривања биста и спомен--плоча другим народним херојима, Лека је, као тадашњи потпредседник Владе ФНРЈ, одлучио да буде баш у Вршцу и тако ода почаст својој првој супрузи, коју је упознао још док су били млади револуционари - каже, за "Новости", вршачки хроничар Иван Бабић, уз констатацију да је споменик подигнут на иницијативу Среског и Месног одбора Савеза бораца.

Фото: Ј.Ј.Баљак

На свечаности је био и њен рођени брат Иса Јовановић, такође истакнути револуционар, који је после рата постао високи партијски и државни функционер. Био је председник скупштине АП Војводине, а потом и Народне скупштине НР Србије.

Није, међутим, Анђелија Анђа Ранковић, заслужила да добије свој споменик само зато што је била Лекина супруга и Исина сестра. Међу саборцима је остала упамћена као веома храбра и одлучна млада жена, која се борила за већа људска и радничка права и за слободу свог народа, не либећи се да узме и митраљез у своје руке.

Фото: Wikipedia

- Анђа је рођена у сиромашној земљорадничкој породици. Имала је петоро браће и сестара. Бежећи од сиромаштва, заједно са сестром Рођом и братом Исом преселила се у Београд, где је радила у неколико текстилних фабрика. Ту се и прикључила КПЈ, а због илегалних партијских активности више пута је била хапшена, мучена у затворима и протеривана у родно Избиште. Била је под сталном присмотром - открива нам Бабић.

Посебно се истицала у прикупљању помоћи за породице ухапшених револуционара. Често је обилазила њихове жене и мајке, па је тако и упознала своју будућу свекрву Даринку. Тек касније, када је 1935. изашао са шестогодишње робије, упознала је и Леку. Убрзо су се венчали у Вршцу, где су кратко и живели. Заједно су били врло активни комунисти.

После избијања рата, из Београда су се тајно пребацили у Ужичку републику, а потом у Рашку област. Приликом формирања Друге пролетерске бригаде Анђа је, уместо понуђеног рада у штабу, самоиницијативно одлучила да се прикључи борцима у чети. Погинула је јуна 1942. у тешкој борби са четницима. Пала је крај митраљеза, док је саборцима штитила одступницу.

За народног хероја Југославије проглашена је 1953. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације