ЗВЕКИРИ НА КАПИЈАМА МАГРЕБА: "Новости" у Мароку, од тргова и сукова краљевских градова, преко кањoна и пустињe, до врхова Атласа (ФОТО)

НА прагу сваке нове културе чека неки типичан детаљ архитектуре, који трајно остаје као асоцијација на град, предео, земљу. У Мароку, то су - врата.

Фото привтна архива

 Индиго-плава, зелена, са украсима од кованог гвожђа, уоквирена чипкастим луковима, од камена или гипса, са мозаицима... Метална, или од масивног дрвета у дуборезу, као и она осликана цвећем.

Неки од тих улаза у дарове (куће без дворишта), или риаде (оне луксузније, са баштама окруженим колонадама и мноштвом одаја) имају два звекира, за двоја врата. Према звуку се препознаје да ли је пристигао домаћин, или странац. То је знак за жене, које у кући не покривају косу марамом и слободније су обучене, да се повуку, или наставе са свакодневним послом. У подне, у довратку, може и да се одрема, када на другом месту нема хлада, као на непрекидно узаврелом маракешком тргу Џема ел-Фна, највећем и најузбудљивијем у Африци. Око њега се шире сукови затрпани зачинима, текстилом, кожом, кујунџијским мајсторијама и другим занатским рукотворинама.

Фото приватна архива

Усред древне медине, опасане зидинама из 12. века, то место - преко дана велика пијаца (урбана жила куцавица), а са првим мраком највећи ресторан под ведрим небом - није само атракција за путнике, већ је сачувало значење какво је трг имао у средњем веку. И даље се ту размењују роба и идеје, забавља се и интензивно живи, дешавају се мала и велика чуда. Дефилују акробати, кротитељи змија и рајских птица, приповедачи и музичари, Бербери у живописним ношњама, забрађене жене које каном исцртавају тетоваже...

Живописне ношње на тргу Џема ел-ФнаFoto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

А дигитално доба ушуњало се преко мобилних телефона којима туристи праве своје фотографске сувенире. И ако им се у кадру нађе неко од актера необичних призора, прићи ће и тражити своју тарифу. Ипак, оно што се догађа на тргу није само комерцијална представа, већ и мароканска свакодневица, дубоко укорењена у обичаје. Већина их је традиционално обучена у џелабе и са марамом или фесом на глави, и кад нема "публике". Слично је и у другим мединама четири краљевска града, под заштитом Унеска. У лавиринту 9.000 уличица најстаријег дела Феса, у коме се губе и они који су ту одрасли, и даље стоји универзитет на коме су се још у 9. веку, осим Курана, изучавали и математика, и астрономија, а у време династије Идрисида, основала га је - жена, Фатима ал-Фихри.

Под врхом Тубкал

Фото привтна архива

СЕЛА Аромуд, Тизи Оусем, а посебно Имлил свој данашњи просперитет дугују управо свом вековном забаченом положају. Смештена су испод Тубкала, врха Великог Атласа и све чешће походе га планинари из целог света, којима су овдашњи становници водичи на овом успону. Овог пролећа, 4.167 метара надморске висине Тубкала савладали су и планинари београдског ПСК "Победа", њих деветоро, док их је осморо прешло трек "Три долине".

На крововима вековних грађевина, овог града-музеја, ноћу се живи на терасама, са погледом на тврђаву, ботаничку башту и нови део града. А сваки кварт у мединама Феса, Маракеша, Рабата и Мекнеса има пет кључних јавних објеката: џамију, чесму, хамам, пекару и обданиште за децу. И, наравно, велелепне капије кроз које се некада улазило у град. У Фесу је плава, у Мекнесу - зелена и тренутно се реконструише.

- Ради се пуном паром и на обнови подземног затвора у коме је владар Мула Исмаил у једном трнутку држао 40.000 заточеника, углавном хришћана заробљених на мору, који су му зидали султанску палату, данас једину у оквиру чијих зидина постоји игралиште за голф. Све се спрема за предстојеће Афричко првенство у фудбалу, које ће се играти у Мароку, али и светско, које 2030. ова краљевина организује заједно са Шпанијом - објашњава Радоуан ("Нисам Радован, као што их има код вас"), који као и многи Мароканци свој породични буџет увећава откривајући гостима значење знаменитости свог краја.

Највећи минарет у Африци

Фото приватна архива

 

САВЕРМЕНИ Мароканци су дубоко религиозни, чак и пентаграм на њиховој застави симболизује пет стубова ислама. Странцима није дозвољен улаз у тамошње џамије, сем у две у Мекнесу и Казабланки. Она у Мекнесу је и маузолеј Муле Исмаила, док џамија Хасана Дргог у Казаблнаки (на слици)  има највиши минарет у Африци, и импресиван ентеријер, рад највештијих мароканских занатлија: дуборезаца, мозаичара, каменорезаца, мајстора за ковано гвожђе...

Читавим Магребом преплиће се оно што су као утицај тамошњи освајачи понели у Шпанију, али и донели назад када су се после реконкисте вратили са Пиринеја. У тврђави у Рабату, коју запљускује Атлантик, тако миром и егзотичним биљем одише "Андалузијска башта". Исти дух лебди и Шефшауеном, градићем у залеђу Средоземља, чије су грађевине подигли и све у плаво обојили, Арапи и Јевреји, побегли пред инквизицијом.

Фото приватна архива

Уз узбудљиву културну и историјску разноликост, Мароко спаја и читав спектар природних лепота - од водопада Оузоуд (по висини пада воде су одмах после Викторијиних, са националним парком по коме се слободно шетају мајмуни), преко највећих пространстава густе кедрове шуме у Националном парку Ифран, кањона реке Тодре са импресивним стенама што затварају небо, масива необичних облика дуж долине хиљаду казби, па до дина Сахаре. А над свим тим се импресивно уздиже Атлас, планина митског имена.

Прошлогодишње подрхтавање дива на чијим је плећима небески свод имало је и данас видљиве разорне последице: читаве породице још живе под шаторима, у многим планинским селима. Њихови становници Бербери (име овог народа који је ту хиљадама година у преводу значи "слободни људи"), стојички се носе са невољама, навикли на сурове услове живота у планини. Госте нуде чајем од свеже нане, опојног мириса (у шали га зову "марокански виски"), осмехом и песмом, која слави живот:

- Јала, јала, јеее....

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације