КАДРОВИ ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА: Филм "Дубока долина" - Потреба да се не ћути о страдању Срба на југу Србије

Јелена Стојковић
Јелена Стојковић

30. 06. 2024. у 21:11

Историчар из Ниша Ђорђе Бојанић и ђакон Дејан Јовановић, двојац су који стоји изадокументарног филма „Дубока долина“ који је недавно угледао светлост дана.

КАДРОВИ ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА: Филм Дубока долина - Потреба да се не ћути  о страдању Срба на југу Србије

Фото: Приватна архива

Припремили, снимили и монтирали филм чији кадрови леде лрв у жилама и за многе представљају изненађење, јер филм о Дубокој долини је филм о Сурдуличким мученицама о чијем страдању се дуго није говорило како би се сачувала „политичка коректност“.

Ипак у новијој историји прича о страдању учених Срба од стране Бугара на југу Србије  излази на светлост дана, а Дубока Долина код Сурдулице где почивају страдалници симбол српског страдања о коме како кажу аутори филма Срби никада не смеју да заћуте.

Фото: Приватна архива

 

- Циљеви бугарске политике према овдашњим Србима су били јасни. Најстрожије је било забрањено све што је српско, па и сама реч Србин. Вршена је систематска бугаризација Срба, углавном покољ цивилног становништва, мучења, силовања, интернирања, намети, пљачке, кулук, разарања и паљевине… Убијани су сви виђенији и образованији Срби, свештеници, учитељи, чиновници, активни чланови партија, адвокати, књижари… - започиње причу историчар Бојанић.

Кроз историју се тек ту и тамо помињало мучко страдање Срба са југа Србије и садашње Северне Македоније, а Дубока Долина чувала је кости Срба који су страдали јер су били Срби.

Патријархова беседа

Кроз документарни филм ,,Дубока долина” гледаоце као наратор води Бобан Коцев, један од саговорника је протојереј-ставрофор Никола Петров, чује се и беседа патријарха српског Порфирија, као и говор министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића.

- Први кадрови коришћени у филму су настали  2021. када је кренуо први Крсни ход од храма у Сурдулици до локалитета Дубока долина, остало је склоп сведочења , беседа и историјских чињеница – каже Бојанић.

Према његовим речима нико у данашњем времену нема идеју да треба „свађати“ Србе и Бугаре, али сматра да страдалници и њихови потомци имају право, те да је обавеза нашег народа да не заборави чињенице, одатле и инспирација за филм који ће 28. јуна на Видовдан бити приказан у вечерњем термину на телевизији Храм.

- Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за “Моравску Бугарску”, а Срби, становници тих области, за – “Моравске Бугаре”.  Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје – бајонете. Срећом данас имамо добронамерне комшије у тим крајевима Србије, Бугари и Срби, који нису низашта криви и док год постоје разумни припадници оба народа, биће разумевања. Али, истину и чињенице морамо да знамо ма колико била болна и срамна, истина мири и јача разум – каже Бојанић.

Фото: Приватна архива

 

 

Он и ђакон Дејан Јовановић потписују и режију и монтажу филма. Сами су финансирали целу причу и како кажу уступиће свакоме ко пожели филм yа емитовање, јер израда филма није имала комерцијални циљ већ потребу да се о злочину који се десио не ћути.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ИДЕАЛНЕ ЗА ПОСТ: Ове намирнице обавезно уврстите у исхрану, а ево које су строго забрањене