ИЗГУБИО ИМ СЕ СВАКИ ТРАГ 1907. У ПАРИЗУ, А САД СУ ОПЕТ ТАМО ГДЕ СУ НАСТАЛЕ: Два дела Светог Рафаила Шишатовачког враћена у манастир Буково

ПОСЛЕ више од века неизвесности и заборава, у аутентичном дрвеном украсном раму из раног 20. века, два значајна уметничка дела везана за српско виноградарство вратила су се на место свог постанка - у манастир Буково код Неготина.

Фото: С.М.Јовановић

Аутохтоне сорте црног и белог грожђа осликане 1907, реалистички, сведеним колоритом, дело су никог другог до Светог Рафаила (Георгија Момчиловића), српског сликара и игумана манастира Шишатовац, којег је као Светог свештеномученика Рафаила Шишатовачког, маја 2000. канонизовао патријарх српски Павле.

- То је чудо које се десило. Баш када нам је манастир пострадао у мајском невремену и бујичким поплавама, кад су се дешавале и лепе и мање лепе ствари, ове су слике украсиле нашу светињу. Откровење нам је и то што је Свети Рафаило овде стварао и обитавао у нашем манастиру - каже за "Новости" архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково.

Фото: Манастир Буково

Прикази црног и белог грожђа - скадарке и багрине - који су дуго сматрани изгубљеним, пронашли су свој пут кући захваљујући напорима једне Неготинке и њеног супруга из Брисела. Њихова је жеља да врате ова платна у Србију, посебно у манастир који је одиграо кључну улогу у њеном животу, испуњена. Слике су стигле у буковску светињу из 14. века, баш на место на којем их је Рафаило Момчиловић насликао, о чему се у овом манастиру није много знало.

- Видела их је наша Неготинка на аукцији јер она и супруг воле старине. Чудесно је Бог открио, да је ове слике привуку, да их она купи без супруговог знања, да их он потом провери, па се онда све отвори и да сазнамо да их је Свети Рафаило насликао. А, наша је добротворка рођена баш на дан када му спомен обележавамо и да их је насликао баш овде у Букову. Толико случајности, а опет и дивно чудо - додаје игуман.

Фото: Википедија

МОНАХ, СЛИКАР, МУЧЕНИК

СВЕТИ Рафаило (Георгије Момчиловић), Други светски рат је дочекао као игуман манастира Шишатовац. Усташе су га ухапсиле 25. августа 1941. и заједно са тројицом шишатовачких монаха, возом упутиле у Славонску Пожегу. Игуман Рафаило је током пута мучен на разне начине. Био је, чак, приморан да самом себи служи опело. Мучен и злостављан, преминуо је 3. септембра 1941. у Славонској Пожеги, а ни данас се не зна где почива. 

Рафаило Момчиловић, вели даље ова невероватна прича о изгубљеном српском благу, насликао их је као сабрат буковског манастира. Те 1907. међу манастирским зидинама, као монах буковског братства, насликао је три слике са приказима аутохтоних сорти овог краја, багрине, скадарке, овде познате и под именом кадарка и четерешка и пловдине.

- Да ли бисмо то желели или мислимо да је заиста тако, али верујемо да је ово бело грожђе на слици багрина, а црно скадарка. Претпостављамо, будући да су наша вина, после филоксере била на сајмовима и светским изложбама. Људи од знања из те области ће се позабавити тиме па ћемо и дефинитивно утврдити које су то сорте - додаје игуман Козма. 

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Опет, верује се, Божјом су промисли, ова дела и настала. Уочи Светске изложбе у Паризу 1900. дошло се на идеју да се Србија представи и својим сортама грожђа, па је задатак да наслика прокупац, смедеревку и зачинак добио славни Кирил Кутлик, млади словачки академски сликар који је у Београду 1895. отворио Српску цртачку и сликарску школу.

Његов ученик је био и млади монах Рафаило Момчиловић, али и Надежда Петровић, Боривоје Стевановић, Љубомир Ивановић... Кутник је 1899. у Смедереву, по наруџбини Министарства народне привреде, насликао ове три врсте грожђа, али је нажалост преминуо неколико дана пре почетка Светске изложбе.

Његове три слике стигле су на Буково, у Винодељску - воћарску школу, чије су оснивање иницирали управо монаси манастира Буково. Ту се, међутим, нису дуго задржале.

Пјер Вијала, професор агрономије у Паризу и светски стручњак за виноградарство, заједно са колегом Виктором Белморелом за пројекат обједињавања знања о свим познатим сортама винове лозе, затражио је од буковске школе да им помогне са описима српских сорти. И тако су пут Париза са детаљним описима сваке од насликаних сорти кренуле три Кутникове и три слике Рафаила Момчиловића.

У Паризу им се, међутим, гиби сваки траг, јер међу готово 600 илустрација у боји, Вијалине "Ампелографије", нема ниједне слике српског грожђа, ни Кутникове, ни Момчиловићеве.

Тек 117 година од кад их је насликао, две слике Рафаила Момчиловића појавиле су се на интернет аукцији у Немачкој. Купила их је Неготинка и са супругом даривала буковском манастиру. Где су и код кога биле, као и где су остале четири (једна Момчиловићева и три Кутникове), ко их, како и да ли их уопште чува - још је мистерија.

Можда се, надања су, путеви још једном отворе и испричају нову причу о грожђу које се захваљујући Неготину, манастиру и школи на Букову, сачувало до данашњих дана, али и о уметничким душама које су их насликале.

- Радова Светог Рафаила има много. По жељи краљице Драге Обреновић осликао је иконостас у цркви у Великој Крсни, па иконостасе у мансатиру Раковици, Пачиру, Горњем Ковиљу, у Цркви Ружици. Десило се да је братија из Ковиља била код нас и кад су видели слике, за које и сами нису знали, одушевили су се. И они причају да је чудесно и радосно што поседују и сами радове овог светог човека који је страдао за веру - додаје архимандрит Козма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације