НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У "НИШКОЈ ГРЕШЦИ": Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на руске и југословенске снаге

ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко "римовање", са циљем да се промене исходи из прошлости - једно је од питања на које у новој књизи "одговара" Александар Динчић, историчар из Ниша. "Нишка грешка" један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над овим градом 7. новембра 1944.

FOTO: Privatna arhiva

Претходно дело "Нишки инцидент" из 2017, у коауторству са историчарком Бојаном Симовић, лансирала је тада младог кустоса Музеја у Нишу у орбиту струке. Он у новом раду наставља да доказује да никакве случајности у поступцима Американаца није било 1944. на Балкану, као што што нема "грешака" у ратним догађајима данас.

"Нишки инцидент" је књига настала као резултат петогодишњег истраживања кустоса и обрађује званично "америчку ваздухопловну грешку током Другог светског рата" у којој су авиони 95. ловачког сквадрона из Фође напали три огромне групације совјетске армије око Ниша. Тај рад је преведен и на руски језик и уврштен у градиво Катедре за историју Московског универзитета.

Један од "епилога" нишких истраживања био је што су се Американци заинтересовали где леже тела њихових оборених пилота изнад Ниша. Са друге стране, на прослави 70 година од ослобођења Ниша сенима побијених Руса се поклонио генерал Чиркин, тадашњи командант Копнених јединица РФ.

На питање Динчићу да ли ће у новој књизи наћи посмртне остатке погинулих америчких пилота Филипа Брауера и Елодона Колсона одговара:

 - Није то био примарни циљ писања, али колико сам се уверио, по најреалнијем сценарију, остаци америчких пилота морали су бити сахрањени на необележеном месту Британског војног гробља на Делијском вису, где су сахрањени и њихови саборци који су погинули у априлу исте године. Остаци америчких пилота сигурно постоје. Друга је ствар зашто југословенске власти о томе нису желеле да обавесте америчке, чак и након што су захладнели југословенско-совјетски односи. То вероватно није било оно што су Американци 1948. примарно тражили од "савезништва" са Титовом владом.

Објашњавајући шта се подразумева под термином "Нишки инцидент" саговорник наводи да се ту ради о три велика ваздушна удара америчких бомбардера по руској војној колони, партизанским јединицама наше војске и по Бугарима који су се прикључили антифашистичкој коалицији 1944.

 - Биланс три велика напада америчке авијације на Ниш и колоне Црвене армије у околини града износи 34 погинула совјетска војника и још 39 тешко рањених Руса. Погођено је и једно возило југословенске армије које је изгорело, али нема податка ко је пострадао у њему. Српске цивилне жртве бомбардовања у Нишу такође нису пописане. Истрага Црвене армије је показала да је у погођеном возилу на путу Алексинац-Ниш погинуо командант 6. Гардијског стрељачког корпуса генерал Котов. Он је преминуо на рукама сина Енгелса, официра у његовој јединици. Према руским изворима, са којима сам имао сусрете након објављивања књиге, трагична судбина генерала Котова је вероватно била инспирација великом руском режисеру Никити Михалкову за лик главног јунака трилогије "Варљиво сунце".

Динчић даље прича како је и сам, мада је школован историчар, о "инциденту" чуо случајно. Та тема није се обрађивала. 

 - Почевши да радим у Меморијалном музеју логора "12. фебруар", на замени, пре десетак година, сусретао сам се са руским пилотима који су посећивали гробове колега. Приче о томе како је ко страдао биле су различите, а најинтересантнија је била она о "грешци". Руси су ме уверавали да је и у оно време било немогуће промашити циљ за 400, односно 150 километра и Скопље или Приштину заменити Нишом. Кренуо сам да истражујем са колегиницом Бојаном Симовић и дуг пут смо прешли.

Каже даље Динчић да Срби нису пописали своје жртве касне јесени 1944. а имали су шта да запишу:

 - У седмоновембарском митраљирању по Нишу зна се да је настрадала девојка која је тада имала 14 година и звала се Десанка Симоновић. Она је убијена из ваздуха. У Поповцу, селу удаљеном шест километара западно од Ниша настрадао је Томислав Петровић (дете од девет година). У том селу је у буктињи пао авион пилота Елдона Колсона који је претходно погођен изнад нишког Казненог завода.

Та војна парада у Нишу је у ствари била двострука свечаност. Тог 7. новембра 1944. се обележавало 27 година од Октобарске револуције и Дан ослобођења града. На бини су уз руске генерале и официре, од наших стајали Мома Марковић (отац Мире Марковић) и генерал Љуба Вучковић, командант 13. српске дивизије. Заиста је тешко поверовати да су Американци случајно изабрали тај дан и војну параду за напад. Уосталом, овај део Србије није смео да се нађе на летачкој мапи Американаца јер су ту оперисали Руси подржавајући своју, бугарску и партизанску пешадију, додаје наш саговорник. Остао је и запис Бранка Поповића, партизанског комесара, који је такође био на паради. Он је овако описао напад на грађане код Народног позоришта:

 - Наједном су амерички авиони наишли изнад нас и почели да нас митраљирају. Настала је таква паника да народ нико није могао да заустави. Ми смо морали да останемо на тргу. Руси су прилично хладнокрвно гледали шта се ради, а затим послали једног свог пилота народног хероја са аеродрома у ваздух. Тај је долетео испод ових авиона који су митраљирали и (утврђеним знаковима) окренуо се наопако и показао им звезду петокраку на трупу своје летелице. Међутим, они су пуцали бесомучно и тај Рус је оборен...

 - Пошто су се амерички "лајтинзи" обрушили на Ниш, командант совјетске 17. ваздухопловне армије, генерал Судец, наредио је пилотима дежурних авиона да узлете и одговоре. Полетела је група од девет ловаца из састава совјетског 288. ловачког пука на групу од преко 30 "лајтинга". Оборили су два америчка авиона.

 - Потпоручник Шипулија је узлетео први у 13 сати и одмах је напао амерички авион који се устремио на војну колону. Иза леђа су му се нашла четири "лајтинга" и он је пао 500 метара северно од аеродрома. Поручник је успео да два пута избегне напад, направио је вертикални маневар, погодио "лајтинг" који је изгорео. Међутим, нашао се у унакрсној ватри и пао три километра од аеродрома.

Тела руских пилота Дмитрија Петровича Кривоногиха и Виктора Митрофановича Шипулије сахрањена су на улазу у логор "Црвени крст". Трећи оборени пилот, Жестоксви, искочио је падобраном. У два оборена америчка авиона погинули су пилоти потпоручници Филип Брауер и Елодон Колсон.

 - Случај је завршен тако што је 14. децембра 1944. амбасадор САД у СССР Аверел Хариман отишао у Кремљ са извињењем америчког председника тражећи од Руса да им дозволе да по једног свог официра држе у штабовима јединица Црвене армије на терену Балкана, како се сличне грешке не би поновиле. Стаљин је Харимана глатко одбио. Да није, Руси би у свим својим штабовима имали по једног "Вилијема Вокера" што би вероватно био увод у друга америчка бомбардовања. Сетите се операције "Незамисливо" коју је Черчил замислио као бацање атомских бомби по СССР - закључује наш саговорник.

Како је забележено у руским војним архивима, начелник штаба совјетске авијације генерал Антонов упутио је оштро писмо генералу Дину, команданту америчког ваздухопловства у Европи, а њему је писао и Стаљин. Јосиф Висарионович је укорио америчког команданта, дајући му до знања да "грешка" мора добити објашњење са највишег нивоа.

У писму Дину Стаљин каже:

 - Спремао сам се да честитам америчком председнику нови избор, а ви сте нам честитали 27. рођендан Великог октобра тако што сте нам убили 34 војника и 39 ранили и уништили 20 камиона.

Објашњавајући амерички одговор Русима на демарш, историчар из Ниша наводи да је у питању "ризница" нелогичности:

 - Није било мало случајева у којима су пилоти услед лоших временских услова изгубили оријентацију и напали погрешне циљеве. Али, зашто сe нападаjу совјетски авиони који се претходно уредно идентификују, затим гађају војници на земљи који машу белим и црвеним пешкирима и чаршавима и зашто је друга група авиона наставила напад прве иако су били на радио вези. Затим, на близу 500 метара висине митраљира се окупљена маса народа (више од 10.000 људи) мислећи да су то заправо окупаторски војници?! Немогуће је да су амерички авиони митраљирали Ниш и помешали га са Скопљем... 

Препоручујемо

Политика

29 144

"МИ НИСМО ПРИПРЕМАЛИ ЦВЕЋЕ ЗА НАЦИСТИЧКЕ ТЕНКОВЕ" Вучић у УН: За то смо платили високу цену

24. 09. 2024. у 20:42

Фељтон

0 13

ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

27. 09. 2024. у 18:00

Панорама

0 2

"КРАЉ СРБИЈЕ" КРЕНУО У НИШ: На данашњи дан, пре 140 година, први воз кренуо из Београда

03. 09. 2024. у 06:30

Друштво

0 3

СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ И ОТВАРАЊЕ „СРПСКОГ ПИТАЊА“: Дезинтеграција југословенске државе пред сам Други светски рат

04. 09. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације