"КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА СЕ УДАЛА У МОКРИН": Потомци Крајишника колониста у Накову код Кикинде, негују хумор наслеђен од предака

Рада Шегрт
Рада Шегрт

31. 10. 2024. у 07:30

НАКОВО код Кикинде је село колониста из Босанске крајине, који су овде масовно дошли одмах после Другог светског рата из околине Босанског Грахова и Босанског Петровца. Пола су населили „Грављани“, а пола Петровчани. Налази се на самој граници са Румунијом.

КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА СЕ УДАЛА У МОКРИН: Потомци Крајишника колониста у Накову код Кикинде, негују хумор наслеђен од предака

Фото: Р. Шегрт

Кршни, оштроумни и вредни Крајишници брзо су се снашли на новој, плодној земљи па је њихова Сељачка радна задруга, само две године након доласка „воза без возног реда“ (1948.) проглашена за најуспешнију у целој тадашњој Југославији. У село тада долази екипа „Авала филма“ да сними документарац о животу нових становника. Први првом сусрету филмаџија и новинара са старијом новопеченом Наковчанком настаје анегда која се дуго после тога препричавала.

- Екипа из Београда на уласку у село сретне бабу која чува козе. Новинар промоли главу из аута и упита је: „Како вам је, бако, овде?

КУНУ СЕ У МАЈКУ

- Нико се не куне као Наковчани. Кад хоће да потврде да је нешто непобитна истина, они кажу: „ј..о ми ти матер ако није тако“, или „ј..о ја своју матер ако није тако“. Уместо тротоаром иду коловозом и још увек причају гласно. Кад чујеш да неко виче, знаш да је из Накова. Тамо је свако сваком кум или пријатељ – описује их један Кикинђанин.

- Ето, синко, жива глава. Само нек‘ нема рата и нека су ми чељад жива и здрава.

- Па, јел‘ вам фали нешто ?

- Није нам овај ваздук ( не ваздуХ) добар, ни ова вода није к‘о тамо у нас, тамо је била боља. Ал‘ само нек‘ се не гине – одговара баба, а надобудни новинар ће опет:

- Имате ли ви, бако, овде неку културну институцију ?

Баба неписмена, гледа у њега, мало зашкиљи на једно око и рече му:

- Па, имали смо једну, ал‘ је више немамо. Та нам удала у Мокрин има мјесец дана.

Фото: Р. Шегрт

Центар Накова

Ова анегдота није „ушла“ у филм „За бољу жетву“, али је често препричавао Наковчанин, покојни новинар Љубомир Грубић. Много је још таквих сећања, јер су Крајишници из завичаја у Банат „донели“ свој говор, обичаје и навике, а у равници су се срели са другачијом земљом, водом и народом. Крајишке бабе су до смрти препричавале како је било „тамо у нас“, „свјетовале“ своју „ђецу“ која се и данас смеју сећајући се тих речи. Неке су биле једнако духовите и луцидне, па се помињу и праунуцима. Данило Раца прича како је стара комшиница на јединствен начин његовој жени рекла да њихов први син, иако је још био сасвим мала беба, личи само на оца.

УЛИЦЕ ПО БРОЈЕВИМА

Мада свака улица у селу има назив по некој личности Наковчани их називају по бројевима: Главна, па прва, друга трећа...Са једне стране Главне улице су парне, а са друге непарне. Вероватно је Крајишницима, који нису навикли на банатске сокаке, ушорене улице, праве углове и кућне бројеве, било тако лакше, него да памте имена.

- Изашли смо у шетњу с бебом у колицима и сретнемо бабу Мару Буцало. Застане она, честита нам добитак и, наравно, завири да види дете. Онда се окрене према мојој жени и каже: „‘Ели мајко, ђе си ти била кад се ово дијете правило“. Томе се и данас смејемо, а било је пре 25 година – прича Раца којем су после безброј пута рекли да је старији син Алекса његова копија, али нико на овако оригиналан начин.

Колонисти су потомцима у наслеђе оставили бројне савете, стечене у завичају, у којима је много и народне мудрости. Раца синовима преноси како га је мудро „свјетовала“ баба Стака, која је у Наково дошла из Ресановаца код Босанског Грахова.

- Сине мој, у свакој шуми треба да имаш само једног свог вука.

Фото: Р. Шегрт

Алекса и Данило Раца ( слева)

Када је Наково почетком овог октобра обележило 5. октобар, Дан ослобођења у Другом светском рату, оживео је још један „бисер“ бабе Стаке, који би у данашње време био критикован.

- Дошла једном у посету делагација из Грахова. Домаћин им је био мој отац. И доведе он њих и нашој кући, да их угости. У делегацији је била и једна жена. Представља он баби сваког од њих, каже из ког је ко села, наводи презимена. Баба на крају ту жене позове да седне код ње на кауч и каже јој: „‘Ели срећо, зар тамо нема људи, па си ти власт“ – сећа се Раца.

Имају Наковчани и данас посебан хумор, прича ми Радојка Радановић. Зимус је срела комшију Лаку, приближних су година и дуго се знају, али не виђају често. Она живи у Кикинди, он у Накову.

- Возим за Наково, а он стопира код пруге. Повезем га, а кад је излазио даје ми упаљач. Саветује ми да га поклоним мужу чим почне да зановета. На упаљачу је писало: „свој ти пос‘о“. Сетим се да је и његова мајка била врло духовита. Нешто је упиташ, а она одговара: „појма ти не знам“.

Сећају се и поштара Сремца, који је радио у селу и оженио се Наковчанком. Скувала она ручак и пита га: „Милане, јел‘ добра супа“? Он сркну па одговори: „Баааш“.

Наковчани су одувек добро играли фудбал, па је понос села некада био локални фудбалски клуб „Полет“, којег су од миља прозвали Барселона. На утакмицама се увек срчано навијало, па и на гостовањима.

ДРУГА СОБА, ДРУГО РАДОВАЊЕ

- У селу је некада било неколико мађарских породица које су се лепо слагале с Крајишницима. Мој стриц као млад момак имао је девојку Мађарицу. Оде код ње, кад они кречили кућу. Стриц уђе у ходник, а њен брат га упути куда да иде: „други соба, други радовање“ – препричава Срдић.

- Играла „Барселона“ у Мужљи код Зрењанина и са фудбалерима је отишло доста навијача. У првом полувремену поведу са 2:0 и, наравно почну да славе, певају, а пошто је то било педесетих година прошлог века, заиграју и козарачко коло. У другом полувремену домаћини изједначе и поведу са 3:2. Тада се један Мађар испрси и повика: „Шта је Босанац, нема више козарица, није ово чет‘ер‘с један“ – препричава Милан Срдић.

За Наковчане важи да су међусобно повезани, солидарни и да једни другима помажу, „посебно Грављани“. Негују заједничке мобе и акције, мада се то све више губи. Због масовног учешћа у Другом светском рату на страни партизана имали су доста борачких пензија. Када желе да им нађу ману Кикинђани наводе да кажу „пемзија“ и „Нафтогас“, уместо „Нафтагас“, где је доста њих радило.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи

У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.

01. 11. 2024. у 11:25

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)

ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".

01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28

Коментари (0)

ПОРУКА КОЈА СЛАМА СРЦА: Ангелина Топић се опростила од жртава новосадске трагедије