НАЈТЕЖЕ БИЛО СА ЗЛАТНИМ СЛОВИМА: Академик Александар Костић за "Новости" о дигитализацији Мирослављевог јеванђеља

ДИГИТАЛНА верзија Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског ћириличког рукописа који се налази на Унесковој листи "Памћење света", недавно је представљена у Краљевској библиотеци у Копенхагену, у организацији Амбасаде Србије у Данској и Канцеларије за јавну и културну дипломатију и уз учешће Српске академије наука и уметности (САНУ).

Фото: D. Milovanović

Пројекат дигитализације је пре три године реализовао Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију Српске академије наука и уметности (АВА САНУ). Управо у АВА САНУ дигитализација Мирослављевог јеванђеља обављена је камером Phase One, данске компаније, која се сматра најбољом камером за дигитализацију кутурног наслеђа.

- Догађај је био веома посећен - каже нам академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, који је говорио на промоцији. - Посетиоци су били импресионирани када су видели снимке Мирослављевог јеванђеља. Они немају слично наслеђе. Можда имају књигу писану на латинском, али не и на свом језику.

САНУ

Мирослављево јеванђеље дигитализовано је на основу Споразума о сарадњи Министарства културе, Народног музеја (који га чува), Народне библиотеке Србије (у чијој је надлежности) и САНУ. Дигитализовани су 323 иницијала и илуминације и направљено 1.557 снимака. Пројекат је водио Бранислав Војновић, стручни саветник АВА САНУ.

- Припреме за дигитализацију трајале су више од месец дана. Снимање је обављено у посебно прилагођеној просторији Народног музеја и трајало је од јула до септембра 2021. - каже академик Костић. - Јевађеље је снимљено у пет варијанти: обе стране с два светла, свака страна с два и једним светлом и иницијали и илуминације с два и једним светлом. Поред снимака Јеванђеља, дигитализована је целокупна постојећа фото-документација претходних интервенција на рукопису, као и два досад издата фототипска издања најстаријег сачуваног српског писаног споменика. Направљено је око 4.000 снимака. САНУ је овај посао обавио без накнаде, јер учешће у овом пројекту сматра доприносом очувању нашег културног наслеђа.

САНУ

Мирослављево јеванђеље исписнао је на дволистима пергамента и садржи 181 лист (362) стране. На скоро свакој страни налазе се раскошни иницијали и илуминације величине до 20 центиметара, од којих су неке украшене златом.

- Од почетка смо знали да ће бити озбиљних проблема са снимањем злата и са дубинском оштрином зато што књига није развезана. Злато је метал и веома је тешко подсетити осветљење. Око месец дана смо експериментисали. Снимке тест карте смо интернетом слали у Данску и тек кад су по свим параметрима добили највишу оцену, започели смо снимање - истиче академик Костић.

САНУ

Он појашњава и да је Бранислав Војновић налазио нова решења за снимање:

- Тражили смо да се соба у којој се дигитализује Јеванђеље офарба у тамносиво, да се на плафон постави лед-панел од пет вати. Морали смо да водимо рачуна, јер страница не сме да се излаже светлости дуже од неколико сати. Господин Војиновић је направио уређај који је синхронизовао камеру са светлећим телима. Два светла су се палила притиском на папучицу и кад камера окине, после две секунде један панел се угаси, а камера поново окине и направи снимак са једним светлом. Кад се оба светлећа панела угасе, пали се лед-панел од пет вати на плафону. Није било лако, али научили смо како се снима средњовековни рукопис на пергаменту који најчешће није раван, а не смете да ставите оптичко стакло.

САНУ

Јеванђеље ни овог пута није развезано.

- Осећали смо велику одговорност и зато нисмо хтели да имамо физички контакт са књигом - прича нам детаље академик Костић. - Представник Народне библиотеке је натезао странице књиге да би се што боље видели делови који су ушли у повез, а све време је уз нас био неко од запослених у Народном музеју.

По завршетку снимања, направљене су три копије које су предате Народном музеју, Народној библиотеци Србије и Министарству културе.

- У споразуму је наведено да сви потписници дигитализовани материјал могу да поставе на сајт, али у резолуцији која је неупотребљива за штампу - каже Костић. - Проблем је како смањити снимак од 700 мегабајта на два, а да остане квалитетан. Најважније је да је вредан културни споменик дигитализован на начин који ће га трајно сачувати и омогућити његово проучавање без потребе да се користи оригинални рукопис. Припремамо сајт на коме ће поред снимљеног материјала, бити рашчитан препис, превод на српски и енглески језик, уз назнаку о данима читања појединих делова овог евангелистара.

Препоручујемо

Култура

0 0

У ЧАСТ МИХАЈЛА ПУПИНА: Научни скуп у САНУ поводом 170 година рођења

27. 11. 2024. у 14:11

Култура

0 2

ДРАГО МИ ЈЕ ДА МЕ КОЛЕГЕ ПОДРЖАВАЈУ: Интервју Вида Огњеновић,писац и редитељ, поводом пријема у чланство САНУ

18. 11. 2024. у 19:17

Друштво

0 6

У АКАДЕМИЈИ САМО ЈЕДАН СРБИСТА: И након избора у САНУ, одељења хуманистичких наука остала најмалобројнија

18. 11. 2024. у 11:05

Друштво

0 3

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДЕЈАН ДЕСПИЋ: In memoriam - Одлазак великог композитора

18. 11. 2024. у 13:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације