ЖИВИМО ЗАВЕТ СВЕТОГ САВЕ: "Новости" у Штрпцу и Готовуши на обележавању дана посвећеног првом српском архиепископу (ФОТО/ВИДЕО)

ТАМО на месту где се, како сами цитирају академика Матију Бећковића, спајају замља и небо, ђаци Светог Саве прославили су у понедељак школску славу.

Ломљењу славског колача уз ђаке и наставнике били и многобројни грађани/ Фото: Д. Миловановић

Свечано је било и у Штрпцу и Готовуши, подно Шаре, на крајњем југу Косова и Метохије.

Препаметна, помало стармала, виспрена српска деца о животу Светог Саве знају много и за светосавске школске приредбе припремали су се месецима. Ипак, утисак, којем је немогуће одупрети се када се са њима мало поразговара, много је јачи: ова поносита српска деца у врло тешким и специфичним условима истински живе завет Светог Саве и дубоко разумеју све мудрости и вредности које је свом роду оставио.

- Најважније је када је Свети Сава као принц отишао у манастир и постао монах - каже нам Сара, ученица трећег разреда ОШ "Рајко Урошевић" у Готовуши.

Њена мало старија другарица додаје:

- Највећа вредност је што је Свети Сава помирио завађену браћу и оставио нам у аманет поруке о јединству и слози.

На светосавске приредбе у Штрпцу и Готовуши могле би се угледати и много веће школе у много већим градовима који се не сусрећу са проблемима какви свакодневно постоје на Косову и Метохији.

О гостољубивости ових људи, наставничких колектива који су нас дочекали, могла би се исписати сасвим посебна прича. У свакој од ових школа искрено смо се осећали „као код своје куће“, баш онако како су нас замолили при дочеку.

Милица Ђукић, наставник српског језика у школи у Готовуши, са колегиницама и децом месецима је припремала светосавску приредбу. За своје ученике каже да су жељни учења и знања, и да учествовање у оваквим приредбама увек радо дочекују.

- Велико је задовољство радити са оваквом децом. Ово није само традиција већ посебна прилика да се присетимо свих универзалних вредности које нам је Свети Сава оставио у аманет. Овде се слави знање, али и култура и заједништво. Трудимо се да сваке године ова свечаност буде посебан догађај, не само у смислу програма, него и у духу заједништва које са собом носи. Знамо да је Растко Немањић постављао мостове међу људима, тако да ми децу учимо међусобном разумевању, поштовању, сарадњи. Савиндан није само школски празник, већ празних свих нас. Подсећамо се да су знање и љубав према ближњима, најсветије вредности које се могу преносити. Живимо завет Светог Саве - каже Ђукићева за "Новости".

Директор школе у Готовуши, Стојан Маринковић, истиче за "Новости" да је јако поносан на ученике: Савесни су и одговорни, слушају наставнике, постижу и сјајне резултате на такмичењима. Много је изазова због услова у којима живе, али овој деци, каже љубави не недостаје:

- Завичај долази са рођењем. Сви ми и наша деца смо веома поносни на свој завичај, на ово место где се спајају небо и земља. Деца су нам безбрижна, трудимо се да им пружимо љубав.

У надахнутој здравици коју је одржао свом колективу директор Маринковић истакао је да нам је Свети Сава показао како се чувају вера и српство:

- Он није био само чувар вере, он је бринуо о опстанку српског народа. У обавези смо да чувамо имена наших великана, као што је име светитеља Саве, и да следимо њихове путеве: путеве доброте, хуманости, јединства, заједништва, нарочито данас када нам је то преко потребно.

И непуних пет километара даље, у Штрпцу посебно емотиван тренутак: сечење славског колача и дивне поруке које је отац Бошко Клисарић упутио окупљеној деци:

- Да нам Свети Сава помогне, да нас заштити, да нас благослови, да нас измири, као што је мирио своју браћу. Да нас све уједини, да будемо једно у Христу.

Школа "Стаја Марковић" у Штрпцу, са истуреним одељењима у Сушићу и Горњој Битињи тренутно броји око 400 ученика. Нажалост, овај број се годинама смањује, првенствено због недовољне запослености људи у овом крају.

- То, наравно, није једини разлог, сви знамо у каквом су положају Срби који живе на самом југу Косова и Метохије - каже Чедомир Николић, директор школе у Штрпцу. - И у овом крају проблеми су велики, отишао је велики број житеља. Ипак, за разлику од многих средина јужно од Ибра, у Штрпцу и даље постоји нормалан живот: деца похађају школу у добрим условима, имају где да изађу, у месту постоје културна дешавања, а средина је српска.
Када децу у Штрпцу и Готовуши питате да ли су срећни и да ли би нешто променили ту где живе, одговор је јасан: срећни су и ништа не би мењали. Они су деца Светог Саве. Нама остаје да се запитамо шта бисмо све могли научити од њих.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

"Љући од љутих Пећанаца"

Проблем је наша географска одвојеност. До првих Срба одавде је 60 километара. Као да је и Бог сам желео да нас сачува, па је створио ове северне падине Шар-планине, да будемо расадник у будућем јачању Срба на Косову и Метохији. Увек јасно кажем: Сиринићани се не плаше, зато су и остали и опстали. Ако се млади запошљавају, биће и много више деце. Док је путовао Сиринићком жупом, Јован Цвијић, наш велики географ описао је Србе: "У миру су мирнији од оваца које чувају, а у рату су љући од љутих Пећанаца". Значи да страх не постоји. Треба нам мало већа подршка и биће и много више деце - сигуран је Чедомир Николић, директор школе у Штрпцу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације